Силван (митологија)

Силван (лат. Силванус) је Римско божанство, бог необрађеног земљишта и међа које деле поља од шума. Он је сматран непоузданом силом у свакодневном животу, и божанством шума, стада и свег растиња, па је често поистовећиван са Фауном, односно грчким богом Паном, а често је призиван и са Церером и Либером.

Силван је у уметничким делима представљан као наг, снажан, брадат мушкарац, са шишаркама од бора у дугој коси, огрнут козјим крзном пребаченим преко десног рамена. На појединим представама носи шишарке, јабуке и грожђе, или воћарски нож, пастирски штап или грану бора. Крај његових ногу често је приказиван пас.

За разлику од званичне римске религије, која није поклањала пажњу овом божанству, култ Силвана био је врло популарн међу аутохтоним становништвом на територији римских балканских провинција нарочито Паноније и Дакије, укључујући и подручје данашње Србије.

Митологија

Према римској митологији за Силвана се веровало да је заштитник сеоских поседа (лат. Силванус вилицус) — односно да сваки од посед чувају три Силвана:

• Силванус доместицус — који се старао о кући, али и обрадивих поља. Култ Силвана који садржи епитет Доместицус постављан је обично када је у питању божанство аграрног карактера.
• Силванус аргестис — који је водио рачуна о стадима,
• Силванус ориенталис — који се старао о међама имања.

У званичном римском култу Силвану није поклањана посебна пажња, тако да његов култ није био државног карактера и у римском календару нема празника посвећених Силвану. Зато наука сматра да је Силван био римско божанство више приватног карактера, поштовано у домовима, на малим олтарима. Његови највећи поштоваоци су рурални слојеви становништва, нижег социјалног статуса, слободни људи или ослобођеници,, на првом месту у Далмацији, Панонији, Дакији и Африци.

Мала светилишта и жртвеници подизали су Силвану појединци, са руралног подручја, а његова статуа која се налазила на римском форуму, поред Сатурновог храма, највероватније је била приватни завет а не званична статуа царства.

Чињеница заснована на истраживањима у току којих је пронађен велики број споменика овог божанства, пре свега на територији Паноније,638 указују на његову велику заступљеност међу илирским племенима, и да је на његовој популарности у великој мери допринело присуство римске војске стациониране у области дунавског лимеса, која је на тај начин проширила култ међу атохтоним претежно руралним становништвом балканских провинција нарочито Паноније и Дакије.

На територији данашње Србије откривено је неколико артефаката посвећен култу Силвана. Већина налаза представљају вотивне аре, док је у западној Србији (околина Ужица) откривена рељефна представа Силвана, која је за сада једини примерак те врсте са простора Србије.

Галерија скулптура Силвана из разних музеја

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 

Литература

• Драгослав Срејовић – Александрина Цермановић-Кузмановић, Речник грчке и римске митологије, друго издање, Београд: Српска књижевна задруга, 1987

Спољашње везе

• Силван – митологија — на сајту: Опште образовање