Син Божји је израз који је у различита времена имао различита значења. Изрази „син божји“ и „синови божји“ се налазе у хебрејској Библији.[1][2] У Исусово време, римски цареви су употребљавали израз „син Божји“ као титулу. Исус је себе и своје ученике називао синовима Божјим.

Римски цар Август (владао у Исусово време) је себе прогласио Сином Божјим.

У хришћанском контексту се данас под овим изразом мисли на Исуса Христа, за којег многи хришћани верују да је Бог Син.

Употреба уреди

Римски цареви уреди

Кроз историју, разни цареви су себи додељивали титуле попут „божји син“, „син бога“ или „син неба“.[3] У Исусово време, Божји син (лат. Divi filius) је била често кориштена титула римског цара Октавијана Августа (владао од 27. п. н. е. до 14. н. е.), усвојеног сина Јулија Цезара.[4] Тиберије, који је владао у Исусово време (цар 1437) је називан син божанског Августа.[5] Касније је титулу син божји користио и Домицијан.[4]

Исус из Назарета уреди

Проучаваоци сматрају да употреба израза „син Божји“ у јеванђељима одговара типичној хебрејској представи побожног хасидејца из Галилеје.[6][7] Верски учитељ Исус из Назарета на више места себе и своје ученике назива синовима Божјим. Он назива синовима Божјим оним који врше Божју вољу. У чувеној Беседи на гори, Исус је синовима Божјим назвао све миротворце:

 
Исус из Назарета је себе и своје ученике називао синовима Божјим.


У истој беседи он назива синовима Божјим све оне који су попут свог небеског Оца:


Исус у више наврата саветује своје слушаоце да буду савршени „као што је савршен ваш Отац небески“.[10] Јеврејски свештеници су често оптуживали Исуса за богохуљење због тога што је себе називао сином Божјим, на шта је он одговарао:


Непосредно пред погубљење, изведен је пред суд санхедрина где су га верски вођи поново оптуживали због коришћења тог назива за себе. Након што су га упитали да призна: „Ти ли си, дакле, Син Божији?“ Исус им је одговорио: „Ви кажете да сам ја.“[12]

Неки научници доказују да изразом „божји син“ (или „божје дете“) Исус није означавао буквалан пород, већ пре на посебну блискост с Богом.[13] Без обзира, касније хрићанске догме тај израз узимају дословно, формулишући учење о Исусу као Богу Сину. Обзиром да се израз „Бог Син“ (грчки: Ο Θεός Υιός хо Тхеос Уиос) не може наћи у Новом завету, нетринитарни хришћани одбацују тај термин.

Референце уреди

  1. ^ Тхе сецонд боок оф тхе Библе: Еxодус бy Бенно Јацоб 1992 ISBN 0-88125-028-7 паге 105
  2. ^ Цатхолиц Енцyцлопедиа: Сон оф Год
  3. ^ Интродуцтион то тхе Сциенце оф Религион бy Фриедрицх Муллер 2004 ISBN 1-4179-7401-X паге 136
  4. ^ а б Маттхеw анд емпире бy Wаррен Цартер 2001 ISBN 1-56338-342-X паге 69
  5. ^ Еарлy Цхристиан литературе бy Хелен Рхее 2005 ISBN 0-415-35488-9 пагес 159-161
  6. ^ Вермес, Геза Јесус тхе Јеw, Фортресс Пресс, Неw Yорк 1981. п.209
  7. ^ Паоло Флорес д'Арцаис, МицроМега 3/2007, п.43
  8. ^ Јеванђеље по Матеју 5:9
  9. ^ Јеванђеље по Матеју 5:44-45.
  10. ^ Јеванђеље по Матеју 5:48.
  11. ^ Јеванђеље по Јовану 10:36.
  12. ^ Јеванђеље по Луки 22:70.
  13. ^ Сандерс, Е. П. Тхе хисторицал фигуре оф Јесус. Пенгуин, 1993. Цхаптер 15, Јесус' виеw оф хис роле ин Год'с план.