Слаба вештачка интелигенција

Слаба вештачка интелигенција (слаба VI) је вештачка интелигенција која имплементира ограничени део ума, или, као уска вештачка интелигенција, је фокусирана на један уски задатак.

Слаба VI је у контрасту са јаком VI, која је различито дефинисан као:

• Вештачка општа интелигенција (АГИ): машина са способношћу да примени интелигенцију на било који проблем, а не само на један специфичан проблем (као код уске вештачке интелигенције).
• Вештачка суперинтелигенција (АСИ): машина са знатно супериорнијом интелигенцијом у односу на просечно људско биће.
• Вештачка свест: машина која има свест, осећај и ум (Џон Сирл користи „јаку вештачку интелигенцију“ у овом смислу).

Научници као што је Антонио Лието су тврдили да су тренутна истраживања VI и когнитивног моделирања савршено усклађена са хипотезом о слабој VI (коју не треба мешати са разликом „опште“ и „уске“ VI), и да је популарна претпоставка да когнитивно инспирисани системи вештачке интелигенције подржавају снажну хипотезу вештачке интелигенције погрешно постављена и проблематична, јер се „вештачки модели мозга и ума могу користити за разумевање менталних феномена без претварања да су они стварни феномени које моделирају“ (као, с друге стране, подразумева снажна VI претпоставка).

Уска VI се може класификовати као „ограничена на један, уско дефинисан задатак. Већина модерних VI система би била класификована у ову категорију.“ Уско значи да је робот или рачунар стриктно ограничен на то да може да реши само један по један проблем. Јака VI је обрнуто. Јака VI је ближа људском мозгу. Све ово поржава филозоф Џон Сирл. Ова идеја о снажној вештачкој интелигенцији је такође контроверзна. Сирл верује да Тјурингов тест (који је креирао Алан Тјуринг током Другог светског рата, првобитно назван Игра имитације, коришћен за тестирање да ли је машина интелигентна као човек) није тачан или прикладан за тестирање јаке вештачке интелигенције.