Смернице за примену Кодекса новинара Србије у онлајн окружењу

Смернице за примену Кодекса новинара Србије[1] у онлајн окружењу је документ је подељен на поглавља која прате структуру Кодекса новинара Србије. Примењује се на медије и канале комуникације у односу на које Савет за штампу у складу са својим Статутом има надлежност, али и на друге субјекте који се баве новинарством у најширем смислу а који су спремни да прихвате надлежност Савета за штампу. Иако је Кодекс новинара Србије подједнако примењив на све медије, без обзира на начин њиховог пласирања, неопходно је дати одговарајуће тумачење и смернице у циљу успешне и правилне примене професионалних стандарда и у онлајн окружењу.

Смернице за примену Кодекса новинара у онлајн окружењу

Садржај Смерница

уреди

Смернице садрже препоруке за сналажење новинара у одређеним околностима и омогућавају јасније разликовање уреднички обликованих медијских садржаја од оних које стварају корисници, попут коментара или пропагандних садржаја. Смернице се односе на традиционалне штампане медије са онлајн издањима, али су применљиве и на друге форме изражавања на интернету, где се на различитим платформама пласирају уреднички обликовани медијски садржаји. Поента је да Савет за штампу, као саморегулаторно тело, реши проблеме уочене у пракси. Кодекс се бави већином тих питања али се показало да правила треба додатно разрадити.

Смерницама је иначе препоручено онлајн медијима и издањима, независно од врсте модерације коју користе, да израде правила објављивања кориснички створеног садржаја, односно коментара, у којима ће јасно навести које врсте садржаја не дозвољавају на својим каналима комуникације. Онлајн медијима и издањима препоручено је и да у складу са својим техничким могућностима, развију систем обавештавања корисника о томе зашто одређени кориснички садржај није објављен (претходна модерација), односно зашто је одређени кориснички садржај уклоњен (накнадна модерација).[2] У овом документу су су практична упутства за свако од десет поглавља Кодекса, попут недозвољености фабриковања дигиталних трагова или накнадне измене већ објављеног садржаја, правила за исправку и одговор са конкретним предлозима како их објавити, поступања са садржајем који генеришу корисници.[3]

Допуна Смерница  

уреди

Савет за штампу је допунио Смернице 2021. године. У Србији постоји више од хиљаду онлајн медија и за њих су смернице од изузетног значаја, али су такође важне и за оне делове редакција који су задужени за друштвене мреже, као и све оне грађане који преко друштвених мрежа прикупљају одређену публику и објављују садржај, а оне које називамо инфлуенсерима. Смернице нису само за новинаре, већ и за техничка лица и уреднике, а битно је да их сви проучавају континуирано како би свој рад на тај начин усаглашавали са смерницама, што би довело до смањења ризичних ситуација.

Измењене Смернице за примену Кодекса новинара у онлајн окружењу могу да се примењују на традиционалне медије и њихове портале, али и на онлајн медије у Србији и све грађане који објављују неки садржај. У новим смерницама истиче се неопходност заштите корисника од кликбејтова, објашњава коришћење ембедованих садржаја, подвлачи важност јасног обележавања промо садржаја. Једна од важних допуна Смерница тиче се и права на заборав, јер је неопходно је да се направи разлика између повлачења текста и повлачења података о личности. Ако постоји јавни интерес текст остаје, а повлаче се подаци о личности.

Новинари су увек дужни да поштују етичке стандарде професије када наступају на друштвеним мрежама, без обзира на то да ли говоре у име медија или своје име.[4]

Највећи проблеми: коментари и преузимање садржаја

уреди

Након спроведене анализе примене Смерница за примену Кодекса новинара Србије у онлајн окружењу у 70 медија[5] Савет за штампу[6] је уочио да је међу највећим проблемима за  медије, а нарочито мале онлајн медије, представљају кориснички коментари и преузимање медијског садржаја. Пошто мали медији не располажу ресорсима да сами ангажују медијске стручњаке и правнике, понуђена су могућа решења за уочене проблеме.

Једна од великих предности онлајн медија јесте управо могућност да читаоци изразе своје мишљење о темама, питањима и догађајима о којима медији извештавају. Пошто је очекивано да оваква врста двосмерне комуникације са читаоцима изазове бројне контроверзе и велик број коментара непримереног садржаја, па чак и оног који правни оквир Србије третира као незаконит портали приступају коментарима са великим опрезом. У последњих неколико година доста медија широм света одлучило је да укине директне коментаре читалаца на текстове јер нису могли да се изборе са великим бројем проблематичних коментара, који су потенцијално могли да доведу до правне одговорности тих медија.

С обзиром на то да брзину ширења информација, као и непрестану трку ко ће први објавити неку вест, дешава се да онлајн медији често исхитрено преузимају информације од других, без провере и поштовања ауторства медија који је првобитно објавио информацију. Технике за копирање садржаја су са развојем технологије поједностављене и убрзане, па је данас за копирање читавог текста са неког портала довољно свега неколико секунди и две команде.

Због уочених проблема направљен је Приручник за прилагођавање правила потребама онлајн медија[7] који нуди моделе правила за управљања коментарима и за коришћење медијскох садржаја. Медији могу бесплатно да преузму предложена решења, да их прилагоде својим потребама.

Модели правила

уреди

Понуђени модели правила за управљања коментарима

  • Премодерација
  • Постмодерација

Понуђени модели правила за коришћење медијскох садржаја  

  • Преузимање садржаја искључиво уз дозволу
  • Слободно преузимање садржаја без дозволе
  • Слободно преузимање садржаја без дозволе под одређеним условима

Референце

уреди

Спољашње везе

уреди