Википедија

Смрт језика

Смрт језика је лингвистички појам који означава нестанак тј. изумирање једног језика у смислу да он више нема изворне говорнике. У том смислу језици попут латинског, старословенског или санскрита су мртви иако имају сфере употребе. Смрт језика може погодити како језике тако и њихове дијалекте. Језиком „на самрти“ /умирућим језиком сматра се језик који се више не преноси на потомство као први језик, тј. у процесу примарне социјализације.[1]

Према сајту Етнолог тренутно на свету има 7097 језика. [2] Експерти процењују да ће између 50% и 90% постојећих језика нестати до краја 21. века. [3] Међутим, сви језици имају исти потенцијал за изражавање свеколиког људског искуства, те губитак било ког језика, без обзира на број говорника или на присуство писаног језика, представља сиромашење културног и интелектуалног богатства, колективне мудрости и културног диверзитета.[4]

Разлози за смрт језика уреди

Постоји више разлога и начина на на које један језик може изумрети. Смрт језика може бити нагла или поступна.

Нагла смрт језика понекад се назива и лингвицид. Она се може десити услед природних непогода, болести или рата, (геноцида) које збришу читаву заједницу говорника језика (најчешће је у питању мала и географски забачена заједница). Тако је ерупција вулкана збрисала индонезијски језик тамбора, а инфекције које су донели колонизатори десетковале су говорнике памлико језика у Америци [5] . Тасманијски Абориџини су истребљени током 75 година контакта са Европљанима [6], а читава заједница чешких Рома, говорника чешког ромског језика нестала је услед геноцида у Другом светском рату.

Поступна смрт језика је чешћи случај. Она може кренути од самих говорника ("одоздо"), који прво постају билингвални на језику доминантне или бројчано веће заједнице, а потом престају да преносе свој језик наредној генерацији. Близак појам је замена језика – када читава заједница један језик или варијетет замени другим, који повезује са друштвеним и економским престижом, мотивисана економским разлозима или услед урбанизације.[6]

 
Мапа језика света - кликните на фајл за висе информација.

Према лингвисти Дејвиду Кристалу, примарне индустријске гране су штетне по очување језика услед прилива страног капитала – нарочито оне које се баве црпљењем ресурса (рударство), док туризам, услужне делатности и мануфактура остављају повољне услове за очување језика. [7]

Смрт језика често је покренута од стране институција система ("одозго"), односно државе, која отвореним претњама или на друге начине (нпр. субверзивним моделом језичких образовних политика или измештањем аутохтоног становништва са њихове земље, одузимањем ресурса или спречавањем њиховог начина живота), врши притисак на аутохтоно становништво да се асимилује. [8]

Језик може нестати и тако што се његови варијетети временом развију у посебне језике. Пример за то је латински из ког су се развили романски језици. Понеки језик који је на овај начин нестао задржава се као медијум у религијској сфери или као књижевни језик.

Постоје и језици кратког животног века и уске сфере употребе – такозвани пиџини настали у контакту два народа ради трговине. Али пиџин може да постане матерњи језик наредне генерације и да се развије у погледу вокабулара и граматике. Такав језик се назива креол.

Смрт језика не мора бити коначна као биолошка смрт. Постоје покушаји „васкрснућа“ тј. ревитализације језика. Најуспешнији пример је хебрејски језик, који дуги низ векова није имао изворне говорнике, већ је служио само као литургијски језик. А данас је у основи модерног хебрејског језика који је званични језик Израела.[9] Такође су у току процеси обнове манског језика (коришћеног на британском острву Ман)[10], абориџанских језика каурна[11] и гурнаи, охлонских језика (језика староседелаца северноамеричког континента)[12] чочењо и мутсун[13], вампаноанг[14] и других.

Референце уреди

  1. ^ Краус, Мицхаел (1992). „Тхе wорлд’с лангуагес ин црисис”. Лангуаге. Лингуистиц социетy оф Америца. 68 (1): 4—10. 
  2. ^ „Лангуагес оф тхе wорлд”. СИЛ Интернатионал. Приступљено 27. 8. 2016. 
  3. ^ УНЕСЦО Ад Хоц Еxперт Гроуп он Ендангеред Лангуагес (2010—03-12). „Лангуаге Виталитy анд Ендангермент” (ПДФ) (на језику: енглески). Приступљено 27. 8. 2016.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |дате=, |yеар= / |дате= мисматцх (помоћ)
  4. ^ {Мццартy, Тереса L.; Скутнабб-Кангас, Тове; Магга, Оле Хенрик (2008). „21”. Ур.: Сполскy, Бернард M.; Хулт. Тхе Хандбоок оф Едуцатионал Лингуистицс. Блацкwелл Публисхинг. стр. 297,298. 
  5. ^ https://www.britannica.com/topic/Pamlico. Приступљено 10. 9. 2016.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  6. ^ а б Romaine, Suzanne (2002). „Language Shift and Death”. Ур.: Aronoff, Mark; Rees-Miller, Janie. The Handbook of Linguistics. Oxford: Blackwell Publishing. стр. 398.  Текст „script-title ” игнорисан (помоћ)
  7. ^ Kristal, Dejvid (2003). Smrt jezika. Beograd: XX vek. стр. 180,181. 
  8. ^ Mccarty, Teresa; Skutnabb-Kangas, Tove; Magga, Ole Henrik (2008). „Education for Speakers of Endangered Languages”. Ур.: Spolsky, Bernard; Hult, Francis M. Handbook of educational linguistics. Oxford: Blackwell Publishing. стр. 297,298. 
  9. ^ Kaufman, Jeff. „The Revival of the Hebrew Language” (PDF). Приступљено 10. 9. 2016. 
  10. ^ http://www.ethnologue.com/language/glv. Приступљено 10. 9. 2016.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  11. ^ http://www.ethnologue.com/language/zku. Приступљено 10. 9. 2016.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  12. ^ http://www.ethnologue.com/language/cst. Приступљено 10. 9. 2016.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  13. ^ Warner, Natasha; Luna, Quirina. „Mutsun language revitalization” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 09. 03. 2016. г. Приступљено 10. 9. 2016. 
  14. ^ http://www.ethnologue.com/language/wam. Приступљено 10. 9. 2016.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Smrt_jezika&oldid=26785461”