Снежана Радовић
Снежана Радовић је генерални директор Генералног директората за европске послове[1] у Министарству иностраних послова и европских интеграција Црне Горе.[2]
![Снежана Радовић, 2014.](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/4/42/SNEZANA_RADOVIC_PHOTO_SRP.jpeg/263px-SNEZANA_RADOVIC_PHOTO_SRP.jpeg)
Образовање
уредиСнежана Радовић рођена је у Подгорици, 27. августа 1971. Студирала је на Факултету политичких наука у Сарајеву и Филозофском факултету у Никшићу. Двогодишње магистарске студије завршила је на Факултету политичких наука у Подгорици, уз вишемјесечни студијски боравак на Факултету политичких знаности у Загребу.
Каријера
уредиОд децемба 2012. године обавља дужност генералног директора за европске послове у Министарству иностраних послова и европских интеграција Црне Горе. Прије тога, три године, била је савјетник у Амбасади Црне Горе у Мађарској. За вријеме мандата у Будимпешти пратила је политичка дешавања у земљи, покривала конзуларне и књиговодствене дужности и активно испратила предсједавање Мађарске ЕУ, које је услиједило одмах након стицања статуса кандидата Црне Горе за чланство у Европској унији. Према потреби, била је отправник послова у амбасади.
Прије одласка на мандат, Снежана Радовић је више година обављала дужност савјетника у Дирекцији за НАТО у Министарству иностраних послова Црне Горе, била секретар Комисије за интерресорне активности у Партнерству за мир, као и члан Координационог тима за имплементацију Комуникационе стратегије о евроатлантским интеграцијама Црне Горе.
Претходно, током седмогодишњег радног ангажовања у Радио и телевизији Црне Горе, бавила се међународним односима у овој ТВ кући и била уредник Редакције за обраду страних програма и међународне размјене.
Уз пасивно знање неколико језика, међу којима се истиче македонски, говори енглески и успјешно се користи мађарским језиком.
Извори
уреди- ^ Руководећи тим ГЦ МВПЕИ[1] Архивирано на сајту Wayback Machine (19. октобар 2014)
- ^ Генерални директор Генералног директората за европске интеграције - Снежана Радовић[2] Архивирано на сајту Wayback Machine (1. јануар 2015)