Срећа (будизам)
Сукха је санскритска и пали реч која означава срећу. У будизму, срећа је осећај лакоће, благостања и задовољства, може се кретати у распону од благе до веома интензивне, а може бити тренутна или трајна.[1]
Њена супротност је реч дуккха, која означава патњу и повезана неповољна стања.
Етимологија уреди
У уобичајеном смислу, пали реч сукха значи срећа, угода, лакоћа, као супротност речи дуккха, која значи патња, бол, мука, туга, беда, неугода.[2] У санскриту, префикси су и дус означавају добро или лоше.[3] Реч кха је изворно означавала рупу на точку на возилима древних Аријеваца, од чијег квалитета је углавном зависила угодност вожње.[3][4]
Будино учење уреди
Ум као извор среће уреди
Буда је говорио да је ум претеча свих ствари, а да срећа, "као нераздвојна сенка", прати оне који са добрим наумом говоре и раде.[5] Према Будином учењу, срећа потиче из ума, те највећу срећу "од свих ствари" доноси добро очишћен ум:
Монаси, не знам ниједну другу ствар која је толико пуна среће као што је то извежбан и често коришћен ум. Извежбан и често коришћен ум, монаси, препун је среће.[6]
— Буда
Срећа игра важну улогу у медитацији по томе што доприноси развоју стабилне, неусиљене сабраности. Буда је рекао: "Ум који је срећан постаје сабран".[1]
Срећа тела и срећа духа уреди
Буда је правио разлику између среће тела, која зависи од чула, и духовне среће, која настаје када постепено ослобађамо свој ум.
Постоје две врсте среће. Срећа тела и срећа духа. Између те две врсте среће већа је срећа духа.[7]
— Буда
Неки облици овоземаљске среће за које је Буда говорио да су легитимни и вредни јесу срећа поседовања, иметка и лишености дуговања (А.II,68).[1] Осећај постигнућа када се истичемо у својој професији и захваљујући томе имамо угодан живот може нас веома усрећити (D.I,51).[1]
Међутим, савршена срећа се не може пронаћи у свету чула; он ће увек донети незадовољство и смрт.[8] Ствари које подстичу духовну срећу су практиковање врлине (D.I,69), правичност (А.I,294), смиривање чула (D.I,69), радост због своји добрих дела (Дхп.16), кроћење ума (Дхп.35), могућност да волимо иако смо окружени онима који мрзе (Дхп.197) и спокој (Дхп.202). Коначно, највиша срећа долази од постизања пробуђења (Дхп.203). Због тога, мудар човек напушта мању срећу и окреће се на већој.[9] За разлику од осталог света, мудраци сматрају срећом нестанак овога тела:
За племените, нестанак овога тела сматра се срећом. То је супротно од онога како на то гледа читав остали свет. Оно што други зову срећом, то племенити назавају патњом. Оно што други називају патњом, за то су племенити утврдили да је срећа.[10]
— Буда
Извори уреди
- ^ а б в г Будизам од А до Ж
- ^ Wалпола Рахула 2007, Киндле Лоцатионс 542-550.
- ^ а б Саргеант 2009, стр. 303.
- ^ Голдстеин 2013, стр. 289.
- ^ „Wалпола Рахула: Чему је Буда подучавао” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 31. 03. 2010. г. Приступљено 20. 08. 2015.
- ^ „Неприлагодљиво”. Архивирано из оригинала 27. 10. 2009. г. Приступљено 20. 08. 2015.
- ^ „Срећа”. Архивирано из оригинала 28. 10. 2009. г. Приступљено 20. 08. 2015.
- ^ Срећа, несрећа и ниббāна
- ^ „Пут исправности”. Архивирано из оригинала 18. 07. 2011. г. Приступљено 20. 08. 2015.
- ^ „Срећа Племенитог”. Архивирано из оригинала 28. 10. 2009. г. Приступљено 20. 08. 2015.
Види још уреди
Спољашње везе уреди
- Сукха вагго (Срећа)
- Контемплација среће
