Средство за згушњавање

Средство за згушњавање или згушњивач је супстанца која може повећати вискозитет течности без суштинске промене њених других својстава. Јестиви згушњивачи се обично користе за згушњавање сосова, супа и пудинга без промене њиховог укуса; згушњивачи се такође користе у бојама, мастилима, експлозивима и козметици.

Каша од компировог скроба
Запршка[1][2][3]

Средства за згушњавање такође могу побољшати суспензију других састојака или емулзија што повећава стабилност производа. Средства за згушњавање се често регулишу као адитиви за храну и као састојци козметичких производа и производа за личну хигијену. Нека средства за згушњавање су средства за желирање (геланти), која формирају гел, растварајући се у течној фази као колоидна смешу која формира слабо кохезивну унутрашњу структуру. Други делују као механички тиксотропни адитиви са дискретним честицама које се пријањају или спајају како би се одупрле напрезању.[4][5]

Средства за згушњавање се такође могу користити када медицинско стање као што је дисфагија узрокује потешкоће при гутању. Згуснуте течности играју виталну улогу у смањењу ризика од аспирације код пацијената са дисфагијом.[6]

Многи други састојци хране се користе као згушњивачи, обично у завршним фазама припреме одређених намирница. Ови згушњивачи имају укус и нису изразито стабилни, тако да нису адекватни за општу употребу. Међутим, они су веома прикладни и ефикасни, и стога се широко користе.

Различити згушњивачи могу бити мање или више погодни за дату примену, због разлика у укусу, бистрини и њиховом одговору на хемијске и физичке услове. На пример, за киселу храну, ароурут[7][8] је бољи избор од кукурузног скроба,[9][10][11][12] који губи способност згушњавања у киселим смешама. На (киселим) пХ нивоима испод 4,5, гуар гума има нагло смањену растворљивост у води, што такође смањује њену способност згушњавања. Ако храну треба замрзнути, тапиока или ароурот су пожељнији од кукурузног скроба, који постаје сунђераст када се замрзне.

Референце

уреди
  1. ^ „роуx Дефинитион”. Цамбридге Енглисх Дицтионарy (на језику: енглески). Приступљено 2017-02-18. 
  2. ^ Беролзхеимер, Рутх (1942). Тхе Америцан Wоман'с Цоок Боок. Неw Yорк: Гарден Цитy Публисхинг. стр. 307. 
  3. ^ „Wхат ис...роуx?”. Мицхелин ГУИДЕ. 12. 1. 2017. Архивирано из оригинала 7. 5. 2020. г. Приступљено 15. 11. 2023. 
  4. ^ Моррисон, Иан (2003). „Дисперсионс”. Кирк-Отхмер енцyцлопедиа оф Цхемицал Тецхнологy. ИСБН 978-0471238966. дои:10.1002/0471238961.0409191613151818.а01. 
  5. ^ Меwис, Ј; Wагнер, Н Ј (2009). „Тхиxотропy”. Адванцес ин Цоллоид анд Интерфаце Сциенце. 147-148: 214—227. ПМИД 19012872. дои:10.1016/ј.цис.2008.09.005. 
  6. ^ Глассбурн, Девон L.; Деем, Јоделле Ф. (1998). „Тхицкенер Висцоситy ин Дyспхагиа Манагемент: Вариабилитy амонг Спеецх-Лангуаге Патхологистс”. Дyспхагиа. 13 (4): 218—222. ПМИД 9716753. С2ЦИД 37019709. дои:10.1007/ПЛ00009575. 
  7. ^ Бехера, Р. С. (2022). „Палуа (Арроwроот) – А Wилд Едибле Тубер Ин Трибал Хинтерландс”. СоциалДхара. 
  8. ^ Пиперно, D.; Ранере, А. Ј.; Холст, I.; Ханселл, П. (19. 10. 2000). „Старцх граинс ревеал еарлy роот цроп хортицултуре ин тхе Панаманиан тропицал форест”. Натуре. Спрингер Натуре. 407 (6806): 894—897. Бибцоде:2000Натур.407..894П. ПМИД 11057665. С2ЦИД 4429117. дои:10.1038/35038055. 
  9. ^ „Цорнстарцх | Дефинитион оф Цорнстарцх бy Мерриам-Wебстер”. Мерриам-wебстер.цом. Архивирано из оригинала 2016-03-04. г. Приступљено 2016-05-14. 
  10. ^ „Усес оф Цорн”. www2.едуцатион.уиоwа.еду. Приступљено 2018-01-11. 
  11. ^ Старцх : цхемистрy анд тецхнологy. Wхистлер, Роy Лестер., БеМиллер, Јамес Н., Пасцхалл, Еугене Ф. (2нд изд.). Орландо: Ацадемиц Пресс. 1984. Цхап. 6, п. 121. ИСБН 978-0-12-746270-7. ОЦЛЦ 9155004. 
  12. ^ Гремсе, D.А.; Буцувалас, Ј. C.; Балистрери, W. Ф. (октобар 1990). „Еффицацy оф цорнстарцх тхерапy ин тyпе III глyцоген-стораге дисеасе”. Тхе Америцан Јоурнал оф Цлиницал Нутритион. 52 (4): 671—674. ИССН 0002-9165. ПМИД 2403059. дои:10.1093/ајцн/52.4.671. 

Спољашње везе

уреди