Стамбена насеља берлинске модерне

Стамбена насеља берлинске модерне се састоје од шест субвенционисаних стамбених комплекса (Сиедлунген) који сведоче о иновативној стамбеној политици за време Вајмарска Република (1910. - 1933.) када је град Берлин постао напредно социјално, политичко и културно средиште Европе. Они имају одлике нових реформи које су придонеле побољшању стамбених и животних услова за људе с ниским приходима новим приступом у урбанизму, архитектури и вртном дизајну. Комплекси су такође изузетни примери нових урбаних и архитектонских облика, свежих дизајнерских решења, али и техничке и естетске иновације. Водећи архитекти тих пројеката, као што су Бруно Таут, Мартин Wагнер и Wалтер Гропиус, били су водећи архитекти који су имали значајан утицај на развој стамбене градње широм света.