Старовисоконемачки језик
Старовисоконемачки језик (нем. Althochdeutsch) је језик из најстарије забележене фазе у историји немачког језика у периоду од 750. до 1150. године.[1]
Један је од језика западне групе германских језика. Спада у изумрле језике и био је основа за развој средњовисоконемачког језика половином 11. века.
Не треба поистовећивати постојећу територију на којој живи становништво чији је матерњи језик немачки са територијалном распрострањеношћу старовисоконемачког језика јер Словени који су до почетка 11. века насељавали територију источно од реке Елбе нису, наравно, говорили ниједним дијалектном немачког језика.
Референце уреди
- ^ Срдић Смиља. „Идентификација значења речи у старо високо немачким језичким споменицима”. Универзитет у Београду, Филолошки факултет. Приступљено 13. септембар 2010.