Стечај је поступак који се може спровести као банкротство или реорганизација над стечајним дужником (правним лицем) који је неспособан за плаћање.

Кроз банкротство се повериоци намирују продајом целокупне имовине стечајног дужника, а кроз реорганизацију на начин и под условима предвиђеним планом реорганизације. Основни циљ банкрота/стечаја је заштита уговора, односно заштита приватне својине поверилаца. У економском смислу претња банкротом је дисциплинујуће средство које подстиче менаџмент на што боље вођење фирми.

Стечајни поступакУреди

Стечајни поступак се покреће предлогом повериоца или стечајног дужника. Стечајни поступак траје некад и дуже од годину дана, у оквиру редовног суда, а регулисан је Законом о стечају Републике Србије[1]. Основна одлика стечајног поступка је равноправност свих поверилаца, с тим да држава код наплате понекада законима обезбеђује предност својим потраживањима у односу на остала. По овом закону, појам стечаја обухвата и банкрот (продају имовине дужника) и реорганизацију дужника.

  • Органи спровођења стечајног поступка су: стечајни судија и стечајни управник, скупштина поверилаца и одбор поверилаца. Стечајни судија доноси [решење о отварању стечајног поступка], који се објављује у “Службеном гласнику РС”, као и на огласној табли суда, са позивом свим повериоцима да своја потраживања пријаве у року од 60 дана.
  • Отварање стечајног поступка се уписује у судски регистар.

Стечајни судијаУреди

1) одлучује о покретању претходног стечајног поступка; 2) утврђује постојање стечајног разлога и одлучује о отварању стечајног поступка; 3) именује и разрешава стечајног управника; 4) одобрава трошкове стечајног поступка и обавезе стечајне масе пре њихове исплате; 5) одређује износ прелиминарне и коначне накнаде трошкова и награде стечајног управника; 6) одлучује о примедбама на радње стечајног управника; 7) разматра предлог плана реорганизације и одржава рочиште за разматрање предлога плана реорганизације или одбацује предлог плана реорганизације; 8) потврђује усвајање плана реорганизације или констатује да план реорганизације није усвојен; 9) доноси решење о главној деоби стечајне масе; 10) доноси друге одлуке и предузима друге радње одређене законом.

Стечајни управникУреди

Стечајни управник обавља своје послове самостално и с пажњом доброг стручњака, у складу са овим законом, националним стандардима за управљање стечајном масом и кодексом етике.

Стечајни управник, у вршењу својих послова, може да ангажује стручна страна или домаћа правна или физичка лица, уз сагласност стечајног судије. Над радом ангажованих лица надзор врши стечајни управник.

Стечајни управник је дужан да у вршењу својих послова пружа увид у свој рад овлашћеној организацији, те да обезбеђује неопходне податке и документацију, као и да сарађује у поступку вршења надзора над његовим радом, осим у случају када је за стечајног управника именована организација која је посебним законом одређена да врши послове стечајног управника.

Стечајни управник може по потреби да консултује одбор поверилаца или стечајног судију о питањима везаним за стечајни поступак.

Скупштина поверилацаУреди

Скупштина поверилаца формира се најкасније на првом поверилачком рочишту.

Скупштину поверилаца чине сви стечајни повериоци, независно од тога да ли су до дана одржавања скупштине поднели пријаву потраживања.

Скупштина поверилаца: 1) доноси одлуку о банкротству стечајног дужника у складу са чланом 36.став 4. овог закона; 2) бира и опозива председника скупштине поверилаца и одбор поверилаца; 3) разматра извештаје стечајног управника о току стечајног поступка и о стању стечајне масе; 4) разматра извештаје одбора поверилаца; 5) врши друге послове одређене овим законом.

Одбор поверилацаУреди

Одбор поверилаца: 1) даје мишљење стечајном управнику о начину уновчења имовине, уколико се продаја не врши јавним надметањем, и даје сагласност у вези са радњама од изузетног значаја, у складу са законом; 2) даје мишљење о настављању започетих послова стечајног дужника; 3) разматра извештаје стечајног управника о току стечајног поступка и о стању стечајне масе; 4) даје сагласност на завршни рачун стечајног дужника; 5) прегледа и о свом трошку прибавља фотокопије из целокупне документације; 6) извештава скупштину поверилаца о свом раду на захтев скупштине поверилаца; 7) врши и друге послове прописане законом.

Стечајна масаУреди

Стечајну масу за поделу стечајним повериоцима чине:

  • новчана средства стечајног дужника на дан покретања стечајног поступка,
  • новчана средства добијена настављањем започетих послова и
  • новчана средства остварена уновчењем ствари и права стечајног дужника, као и
  • потраживања стечајног дужника наплаћена у току стечајног поступка.

Стечајни повериоциУреди

[Стечајни повериоци] су сврстани у исплатне редове, тако да се повериоци нижег исплатног реда намирују тек пошто се намире повериоци вишег исплатног реда. Повериоци истог исплатног реда намирују се сразмерно висини њихових потраживања. Законом су утврђени следећи исплатни редови:

  • први исплатни ред: трошкови стечајног поступка;
  • други исплатни ред: неисплаћане нето зараде запослених код стечајног дужника у износу минималних зарада за последњих годину дана пре покретања стечајног поступка и неисплаћени доприноси за пензијско и инвалидско осигурање запослених за последње две године пре покретања стечајног поступка;
  • трећи исплатни ред: потраживања по основу свих јавних прихода доспелих у последња три месеца пре покретања стечајног поступка, осим доприноса за пензијско и инвалидско осигурање запослених (који су сврстани у други исплатни ред);
  • четврти исплатни ред: потраживања осталих поверилаца.

РеференцеУреди

  1. ^ „Законом о стечају Републике Србије”. Архивирано из оригинала на датум 03. 10. 2012. Приступљено 15. 08. 2012.