Википедија

Стохастика

Стохастика (од старогрчки στόχος (стóкхос), са значењем „усмерити, погађати”)[1] односи се на својство које је добро описано рандомном расподелом вероватноће.[1] Иако се стохастичност и радомност разликују по томе што се прво односи на приступ моделовању, а друго на саме појаве, ова два термина се често користе као синоними. Штавише, у теорији вероватноће, формални концепт стохастичког процеса се такође назива случајним процесом.[2][3][4][5][6]

Стохастичност се користи у многим различитим областима, укључујући природне науке као што су биологија,[7] хемија,[8] екологија,[9] неуронаука,[10] и физика,[11] као и технолошка и инжењерска поља као што је обрада слика, обрада сигнала,[12] теорија информација,[13] рачунарство,[14] криптографија,[15] и телекомуникације.[16] Такође се користи у финансијама, због наизглед рандомних промена на финансијским тржиштима,[17][18][19] као и у медицини, лингвистици, музици, медијима, теорији боја, ботаници, производњи и геоморфологији.

Референце уреди

  1. ^ а б „Стоцхастиц”. Леxицо УК Енглисх Дицтионарy. Оxфорд Университy Пресс. Архивирано из оригинала 2. 1. 2020. г. 
  2. ^ Роберт Ј. Адлер; Јонатхан Е. Таyлор (29. 1. 2009). Рандом Фиелдс анд Геометрy. Спрингер Сциенце & Бусинесс Медиа. стр. 7—8. ИСБН 978-0-387-48116-6. 
  3. ^ Давид Стирзакер (2005). Стоцхастиц Процессес анд Моделс. Оxфорд Университy Пресс. стр. 45. ИСБН 978-0-19-856814-8. 
  4. ^ Лоïц Цхаумонт; Марц Yор (19. 7. 2012). Еxерцисес ин Пробабилитy: А Гуидед Тоур фром Меасуре Тхеорy то Рандом Процессес, Виа Цондитионинг. Цамбридге Университy Пресс. стр. 175. ИСБН 978-1-107-60655-5. 
  5. ^ Мурраy Росенблатт (1962). Рандом Процессес. Оxфорд Университy Пресс. стр. 91. ИСБН 9780758172174. 
  6. ^ Олав Калленберг (8. 1. 2002). Фоундатионс оф Модерн Пробабилитy. Спрингер Сциенце & Бусинесс Медиа. стр. 24 анд 25. ИСБН 978-0-387-95313-7. 
  7. ^ Паул C. Бресслофф (22. 8. 2014). Стоцхастиц Процессес ин Целл Биологy. Спрингер. ИСБН 978-3-319-08488-6. 
  8. ^ Н.Г. Ван Кампен (30. 8. 2011). Стоцхастиц Процессес ин Пхyсицс анд Цхемистрy. Елсевиер. ИСБН 978-0-08-047536-3. 
  9. ^ Русселл Ланде; Стеинар Енген; Бернт-Ерик Сæтхер (2003). Стоцхастиц Популатион Дyнамицс ин Ецологy анд Цонсерватион. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-852525-7. 
  10. ^ Царло Лаинг; Габриел Ј Лорд (2010). Стоцхастиц Метходс ин Неуросциенце. ОУП Оxфорд. ИСБН 978-0-19-923507-0. 
  11. ^ Wолфганг Паул; Јöрг Басцхнагел (11. 7. 2013). Стоцхастиц Процессес: Фром Пхyсицс то Финанце. Спрингер Сциенце & Бусинесс Медиа. ИСБН 978-3-319-00327-6. 
  12. ^ Едwард Р. Доугхертy (1999). Рандом процессес фор имаге анд сигнал процессинг. СПИЕ Оптицал Енгинееринг Пресс. ИСБН 978-0-8194-2513-3. 
  13. ^ Тхомас M. Цовер; Јоy А. Тхомас (28. 11. 2012). Елементс оф Информатион Тхеорy. Јохн Wилеy & Сонс. стр. 71. ИСБН 978-1-118-58577-1. 
  14. ^ Мицхаел Барон (15. 9. 2015). Пробабилитy анд Статистицс фор Цомпутер Сциентистс, Сецонд Едитион. ЦРЦ Пресс. стр. 131. ИСБН 978-1-4987-6060-7. 
  15. ^ Јонатхан Катз; Yехуда Линделл (2007-08-31). Интродуцтион то Модерн Црyптограпхy: Принциплес анд Протоцолс. ЦРЦ Пресс. стр. 26. ИСБН 978-1-58488-586-3. 
  16. ^ Франçоис Баццелли; Бартломиеј Бласзцзyсзyн (2009). Стоцхастиц Геометрy анд Wирелесс Нетwоркс. Ноw Публисхерс Инц. стр. 200—. ИСБН 978-1-60198-264-3. 
  17. ^ Ј. Мицхаел Стееле (2001). Стоцхастиц Цалцулус анд Финанциал Апплицатионс. Спрингер Сциенце & Бусинесс Медиа. ИСБН 978-0-387-95016-7. 
  18. ^ Марек Мусиела; Марек Руткоwски (21. 1. 2006). Мартингале Метходс ин Финанциал Моделлинг. Спрингер Сциенце & Бусинесс Медиа. ИСБН 978-3-540-26653-2. 
  19. ^ Стевен Е. Схреве (3. 6. 2004). Стоцхастиц Цалцулус фор Финанце II: Цонтинуоус-Тиме Моделс. Спрингер Сциенце & Бусинесс Медиа. ИСБН 978-0-387-40101-0. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Stohastika&oldid=27692730”