Википедија

Street Fighter

За другу употребу, погледајте страницу Улични борац (филм).

Street Fighter (ストリートファイター, Суторīто Фаитā), често означаван скраћено и као SF је популарна серија борилачких видео-игара креирана од стране јапанског издавача видео-игара Цапцом. Играчи се сукобљавају са борцима широм света, од којих сваки поседује свој стил борбе и специјалне потезе. Издавачка кућа Capcom из Јапана објавила је прву игру из серијала у августу 1987. године.[1]

Стреет Фигхтер
Стреет Фигхтер
Девелопер(и)Capcom
Издавач(и)Capcom
ПлатформеНајпознатије:
Аутомат, Sega Mega Drive, Super Nintendo, Sega Saturn, PlayStation, Dreamcast, PlayStation 2, Xbox
Излазак(Јапан)
30. август 1987.
Street Fighter
10. јун, 1992.
Street Fighter II
10. септембар, 1993.
Super Street Fighter II
5. јун, 1995.
Street Fighter Alpha
Новембар 1996.
Street Fighter EX
1997
Street Fighter III
Жанр(ови)Борилачка игра
Модификације2 играча истовремено
Начин контролеЏојстик, 6 дугмета

Street Fighter (1987) уреди

 
Рију против Сагата у првој Street Fighter игри

Street Fighter није прошао баш запажено када се 1987. први пут појавио на тржишту. Међутим, донео је нови систем за управљање који је укључивао џојстик и два велика хидраулична тастера, на којима је јачина којом се тастер притисне одређивала јачину ударца руком или ногом у игрици, са три различите снаге удараца. Ово је довело до тога да играчи притискају тастере исувише јако (што је оштећивало контроле), тако да је систем преправљен за употребу традиционалнијих тастера, што је касније успоставило стандард од шест тастера заједничких за све касније верзије игре. Ова игра такође је донела ударце који ће постати заштитни знак ове игре; Ватрена лопта (Hadouken, 波動拳), Змајева песница (Shouryuken, 昇龍拳) и Ножни ураган (Tatsumaki Senpu Kyaku, 竜巻旋風脚); Ово, међутим, нису прави називи удараца. Ово је превод америчког огранка фирме Capcom. Правилнији превод био би Велики ножни талас, Уздизање змајеве песнице и Ножни торнадо вихор.

Street Fighter II : World Warrior (Светски ратник) (1991) уреди

 
Снимак екрана из Street Fighter II - Борба између Кена и Ријуа

Street Fighter II, објављен на Капкомовом ЦПС-1 аркадној плочи из 1991, био је једна од најпопуларнијих игара раних '90-их, која је условила развој аркадних игара у наредној деценији. Нашироко је призната као најбоља борилачка игра свог доба, са добрим балансом између напада и блокова, као и због "специјалних потеза" којима искуснији играчи могу извршити сложене борилачке потезе (специјалне потезе) померањем џојстика и притискањем одређене комбинације тастера. Ти потези имали су своја имена (Змајева песница, Ножни ураган) што је играчима дало основу за разговор и расправу о игри. Игра је такође донела и правило "прекидања" или "ометања" потеза другим потезима, што је играчу омогућило да изведе низ узастопних удараца. У игри се појављују осморо бораца које играч може одабрати: Рију, Кен, Бланка, Зангиф, Далшим, Гајл, Е. Хонда и Чан-Ли, уз "главне" (Балрог, Вега, Сагат и M. Бајсон). Лик боксера који се у јапанској верзији зове M. Бајсон ликом и именом веома подсећа на Мајка Тајсона, тако да је амерички Capcom међусобно заменио имена тројици ликова, како би избегао евентуалну тужбу од стране Тајсона.

Street Fighter II: измењене верзије уреди

Због огромне популарности Street Fighter II Capcom је избацио неколико наставака, односно измењених верзија игре.

Street Fighter II: Champion Edition (Шампионско издање) (1992) уреди

У овој верзији могуће је бирати четворицу "главних". Такође је могућ и међусобни сукоб два иста лика, од којих један има костим друге боје. Ово ће касније постати стандард у свим наредним борилачким играма.

Street Fighter II Turbo: Hyper Fighting (Хипер борба) (1992) уреди

Након Street Fighter II: Champion Edition појавило се много пиратских издања игре у издању одређених дистрибутера, од којих је најпознатија Street Fighter II: Rainbow Edition. Многе велике компаније дистрибуирале су пиратске верзије све док крајем 1992. Capcom није избацио Street Fighter II Turbo: Hyper Fighting.

Новине које су пирати донели биле су:

  • Могућност промене играча у току борбе
  • Могућност извођења специјалних удараца у ваздуху.
  • Једноставније извођење специјалних удараца
  • Додавање нових потеза неким борцима (попут Чан-Лијине ватрене лопте)
  • Могућност бацања противника са било ког дела екрана

Super Street Fighter II: The New Challengers (Нови изазивачи) (1993) уреди

Крајем 1993. године, Цапцом је избацио још једну верзију игре - Super Street Fighter II: Нови изазивачи. Као што је поднаслов говорио, додано је четири нова борца: Феј Лонг, Кеми, Ди Џеј и Т. Хок. Реч "супер" у наслову сугерисала је да је игри додан нови ЦПС-2 хардвер. Иако је игра изгледала готово идентично као и претходна, сваки од ликова је у ствари поново нацртан, свакоме је додата анимација пред појављивање, али је игра по многима изашла прерано (шушкало се да се то догодило због изласка игре Mortal Kombat II). Резултат је био тај да је игра била препуна програмских грешака и багова. Највећи недостатак био је снага Т. Хока која је борбу између два играча учинила готово неупотребљивом. Игра је била далеко мање успешна него што се очекивало.

Super Street Fighter II Turbo (1994) уреди

Почетком 1994. године изашао је Super Street Fighter II Turbo, у Јапану познат под именом Super Street Fighter II X: Grand Master Challenge. Донео је повећану брзину, тежину и ремиксовани саундтрек. Такође је донео и новог, тајног лика Акуму, у Јапану познатог као Гоуки, који не само да је објединио све специјалне потезе главних ликова, Ријуа и Кена, већ је могао да баца окомиту ватрену лопту у ваздуху, као и да изведе Веома моћан потез зван Shun Goku Satsu (дословно Тренутно паклено убиство). Акума је био доступан за игру само кроз специфичну "шифру за варање", коју је Capcom крио још неко време након што се игра појавила. Тактика укључивања скривеног лика у игру је нешто што је касније постало уобичајено за све игре овог жанра.

Street Fighter Alpha/Zero уреди

Street Fighter Alpha: Warriors' Dreams (Снови ратника) (1995) уреди

Године 1995. пролог игре Street Fighter II представљен је у серијалу Street Fighter Alpha (Street Fighter Zero у Јапану), поново на CPS-2 аркадној плочи. Уз игру је ишао и потпуно нови графички програм и потпуно нови систем играња. Street Fighter Alpha донео је потпуни преокрет серијала од његовог de facto почетка четири године раније са игром Street Fighter II. Ликови су нацртани у аниме стилу и урађени тако да изгледају знатно млађе у односу на претходне игре. највећу контроверзу изазвало је појављивање само четири од десет ликова из претходних игара: Ријуа, Кена, Чан-Ли и Сагата. Задњи главни поново је био M. Бајсон (јап. Вега), који је могао да се бира као скривени лик, као и Акума и Дон - нови лик, смешна верзија Ријуа и Кена, насталог као подсмех на ликове конкурентске фирме SNK. Неки од нових ликова (Гај и Содом) преузети су из Капкомових старијих игара, као што је Final Fight, док су остали били играчи из првог дела игре (Бирди и Адон). Остали (Чарли и Роуз) су били потпуно нови ликови, с тим да је Чарли (јап. Неш) у свему био као Гајл, осим по имену.

Новине у игри

  • Нове технике, попут блока у ваздуху
  • Сваки лик добио је пар супер комбоа (везаних удараца).
  • Појава ланчаних комбоа. След обичних удараца који онемогућавају одбрану противника.
  • Појава "Алфа каунтера", специјалног ударца који је омогућио да играч из блока муњевито зада против ударац.

Међутим, фанови су поново имали осећај да је игра избачена прерано. Ипак, видело се да игра има потенцијал тако да су сви очекивали наставак.

Street Fighter Alpha 2 (1996) уреди

Street Fighter Alpha 2 била је знатно боље избалансирана и "дотерана" верзија свог претходника. Три скривена лика су сада била доступна као регуларни борци, а додато је још пет нових ликова, између осталих стари ликови из SFII - Далшим и Зангиф, као и касније веома популарна Сакура. Ово је била и прва појава Шин Акуме, такозваног "правог" Акуме, способног да баца двоструке ватрене лопте, и у свему супериорнијег од "обичног" Акуме. Он је био скривени лик. Фанови су такође били одушевљени, а бројни часописи прогласилу су Street Fighter Alpha 2 за игру године.

Street Fighter Alpha 3 (1998) уреди

 
Снимак екрана из Street Fighter Alpha 3 - Борба између Ријуа и Кодија

Street Fighter Alpha 3 је мање био усавршавање претходних делова а више потпуни преокрет у серијалу. Он је без сумње једна од, ако не и највољенија игра из Street Fighter серијала. Оригинално пуштен на CPS-2 систему, пребачен је на сваку битнију конзолу, а са његовим пребацивањем се наставља и данас, иако се свака верзија разликује од оригиналне. Street Fighter Alpha 3 садржи прегршт нових идеја које су касније искоришћене у практично свакој борилачкој игри. Иако идеја "Ism" мода која је променила систем играња можда изворно припада серијалу The King of Fighters 1996-1999 њено имплементирање у SFA3 било је много радикалније. Мод A-ism омогућавао је игру као и у претходним деловима, X-ism је личио на SSF2T, са једним суперкомбом и једном "комбо енергијом", док је V-ism мод донео могућност варијабилних узастопних комбоа. Alpha 3 је донео и напреднији систем у коме се комбо може наставити и док је противник у ваздуху.Значајан деби у овој франшизи има Цодy, лик иф Цапцом-овог Финал Фигхт серијала.

Street Fighter 4 (2007) уреди

Главни чланак: Стреет Фигхтер 4

Извори уреди

  1. ^ ЦАПЦОМ Хисторy, Приступљено 5. 5. 2013.

Спољашње везе уреди

 
Street Fighter на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Street_Fighter&oldid=26786480”