Студије западног езотеризма

Студије западног езотеризма је назив за академску дисциплину која се бави научним проучавањем западних неортодоксних филозофско-религиозних токова, идеја и пракси попут херметизма, алхемије, астрологије, парацелзијанства, розенкројцерства, хришћанске кабале, хришћанске теозофије, илуминизма, окултизма, спиритизма, модерне теозофије Хелене Блавацке, антропозофије Рудолфа Штајнера, масонства, њу ејџа, неопаганизма и др. — методолошки обједињених под појмом западни езотеризам.

Историјат дисциплине

Пионири ове области почетком 20. века били су историчари који су се бавили ренесансом у Европи; од 1930-их, Оскар Кристелер (1905—1999) и Еуђенио Гарин (1909—2004) почели су да указују на значај херметизма у развоју модерне науке. Кристлерер је у својим истраживањима указао на велики значај збирке текстова „Цорпус Хереметицум“ у култури ренесансе, који су до тада историчари занемаривали. Међутим, истраживања Кристелера и његових колега који су објављивали на италијанском углавном су остала незапажена у ширем научном кругу. Први већи помак у популарисању идеје о „херметичкој традицији“ направила је Френсис Јејтс када је 1964. године на енглеском језику објавила књигу „Ђордано Бруно и херметичка традиција“ у којој је заступала идеју да је херметизам био покретач научне револуције.

Катедре за проучавање западног езотеризма

Прва катедра за проучавање езотеризма, под називом „Историја езотеричног хришћанства“ основана је 1965. на Сорбони у Паризу. Катедру је прво водио Франсоа Секре, да би га 1979. заменио Антоан Февр, када је назив катедре промењен у „Историја езотеричних и мистичних токова у модерној и савременој Европи“. Февра је 2002. године заменио Жан-Пјер Брак, када је назив катедре опет промењен у „Историја езотеричних токова у модерној и савременој Европи“.

Значајан тренутак у популаризацији дисциплине било је оснивање друге катедре посвећене студирању западног езотеризма 1999. на Универзитету у Амстердаму, под називом „Историја херметичке филозофије и сродних токова“ са Ваутером Ханеграфом на челу.

Трећа катедра у Европи постојала је на Универзиту у Ексетеру од 2005. до 2012. године, са Николасом Гудрик-Кларком на челу. На Универзитету у Гронингену могуће је стећи мастер диплому на курсу „Скривено знање: гностицизам, езотеризам и мистицизам“. На Универзитету Рајс у Хјустону (САД) може се похађати програм „Гностицизам, езотеризам и мистицизам“ и стећи мастер и докторска диплома.

Академска друштва и активности

Европско друштво за студије западног езотеризма - ЕССWЕ, основано је 2005. године. ЕССWЕ надгледа издавање часописа “Ариес” и истоименог серијала књига (издавач “Брилл”).

Од 2007. године ЕССWЕ приређује међународне конференције у различитим европским земљама. Чланови ЕССWЕ из источне и централне Европе покренули су 2014. године огранак овог друштва, под називом ЦЕЕНАСWЕ (Централ анд Еаст Еуропеан Нетwорк фор тхе Ацадемиц Студy оф Wестерн Есотерицисм). Први научни скуп ЦЕЕНАСWЕ одржан је у Будимпешти, а други 2016. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

Студије западног езотеризма у Србији

Пионирска студија из области студија западног езотеризма у Србији јесте књига „Подземни ток: езотерично и окултно у српској књижевности“ (Службени гласник, 2009) др Немање Радуловића, професора Филолошког факултета Универзитета у Београду, члана ЕССWЕ и једаног од оснивача ЦЕЕНАСWЕ. Радуловић је такође објавио низ научних радова о појавама и личностима из наше културе које могу бити предмет дисциплине студија западног езотеризма.

Библиографија

• Фаивре, Антоине, 1994, Аццесс то Wестерн Есотерицисм, Албанy: СУНY Пресс.
• Гоодрицк-Цларке, Ницхолас, 2008, Тхе wестерн есотериц традитионс: а хисторицал интродуцтион, Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс.
• Ханеграафф, Wоутер Ј., 2012, Есотерицисм анд тхе Ацадемy: Рејецтед Кноwледге ин Wестерн Цултуре, Неw Yорк: Цамбридге Университy Пресс.
• Ханеграафф, Wоутер Ј. (2013). „Теxтбоокс анд интродуцтионс то Wестерн Есотерицисм”. Религион. 43 (2): 178—200. С2ЦИД 142996894. дои:10.1080/0048721X.2012.733245.