Википедија

Су Сунг

Су Сунг (упрошћени кинески: 苏颂; традиционални кинески: 蘇頌; пињин: Сū Сòнг; ПОЈ: Со͘Сиōнг; стилско име: Зиронг 子容)[1] (1020–1101 АД) био је кинески полимат и државни службеник, познат по радовима на пољу астрономије, картографије, хорологије, фармакологије, минералогије, зоологије, ботанике, механике, грађевинарства, поезије, старинарства, те као амбасадор династије Сунг.

蘇頌 (Сū Сòнг)
Друга имена子容 (Зирóнг)
Датум рођења1020.
Место рођењау близини града Ђуенџоу
Датум смрти1101.
ЗанимањеУчењак-службеник
  • Инжењер
  • дипломата
Оригинални дијаграм из Суове књиге која показује унутрашњи механизам његовог торња са сатом.

Су Сунг је био инжењер задужен за водом покретани астрономски торањ са сатом смештен у царској престолници Кајфенг, у коме се користио рани механизам запињаче.[2][3][4][5] Механизам запињаче Суовог торња су раније били изумили будистички монах Ји Синг и државни службеник Љанг Лингцан 725. године, како би покретали обручасту сферу, иако је Суова обручаста сфера била прва која је користила погон механичких сатова.[5][6] Суов торањ са састом је такође садржао најранији познати пример ланчаног преноса, кога је у свом хронолошком трактату описао као тјен ти (天梯) или „небеске мердевине”.[7] Торањ са сатом је садржавао 133 сатне дизалице помоћу којих се звуком означавао проток времена.[8] Су Сунгов трактат о сату Сињи Сјангфајао (新 儀 . 象 法 要), је написан 1092. и службено издан 1094. Иако су механизам детаљно описали многи историчари, као што је Џозеф Нидам, сам сат је уништила ђинска војска приликом освајања Кајфенга 1127. године, и покушаји да се обнови нису били успешни.

Осим дела Сињи Сјангфајао, Су Сунг је познат и по великом небеском атласу, неколико географских карата, као и трактату о фармакологији. Касније је дискутовао сродне теме о минералогији, зоологији, ботаници и металургији.

Европски исусовски посетиоци Кине, као што су Матео Ричи и Ницолас Тригаулт укратко су писали о кинеским сатовима са погонским точковима,[9] док су други погрешно веровали да Кинези никад нису напредовали изван стадијума воденог часовника, тамјанског часовника, и сунчаног часовника.[10] Они су сматрали су да су напредни механички сатови нови за Кину и да су ти механизми нешто вредно што Европљани могу понудити Кинезима.[10] Иако не толико проминентно као у раздобљу Сунг, кинески текстови из времена династије Минг (1368–1644) описују релативно непрекидну историју механичких сатова у Кини, од 13. до 16. века.[11] Су Сунгов сатни торањ се ослањао на употребу воденог кола за погон, и стога није у потпуност био механички, попут касно средњевековних европских часовника.

Животи и радови уреди

 
Макета Су Сунговог астрономског торња са сатом.

Каријера као научник-службеник уреди

Су Сунг је био Хоклоског порекла.[12] Он је рођен у данашњем Фуђену, у близини средњовековног Ћуенџоуа.[13] Као и његов савременик, Шен Куо (1031–1095), Су Сунг је био полимат, особа чија стручност обухвата значајан број различитих области проучавања. Његов млађи колега и ханлински научник из Је Менгде (1077–1148)[14] је написао да је у младости Су савладао градиво покрајинских испита и попео се на врх листе испитаника у погледу писања најбољег чланка о општим принципима и структури кинеског календара.[15] Од раног детињства, његова интересовања за астрономију и календарску науку одвела су га на истакнути пут државног бирократе. У слободно време је волео да пише поезију, којом је хвалио дела уметника као што је сликар Ли Гонглин (1049–1106).[16][17] Такође је био антиквар и колекционар старих уметничких дела из претходних династија.[17]

У питањима административне управе, стекао је чин амбасадора и председника Министарства кадрова у престоници Кајфенгу, а био је познат као стручњак за администрацију и финансије.[18] После службе у Министарству персонала, постао је министар правде 1086. године.[17] Он је именован за истакнутог уредника Академије научних вредности, где је 1063. уређивао, редиговао, коментарисао и додао предговор за класично дело Хуајнанци из династије Хан (202. пне – 220. године).[19] На крају је Су доспео на место потпредседника Секретаријата канцелара. Међу многим почасним позицијама и титулама које су му додељене, Су Сунг је такође био један од 'заменика учитеља престолонаследника'. На двору је одлучио да се дистанцира од политичког ривалства конзервативаца, предвођених премијером Симом Гуангом (1019–1086), и реформиста, које је предводио премијер Ванг Анши (1021–1086); иако су многи његови сарадници били из конзервативне фракције.[13]

Године 1077, послат је у дипломатску мисију династије Љао народа Кидан на северу,[20] ширећи идеје о календарској науци, пошто је држава Љао створила сопствени календар 994. године.[21] У налазу који је наводно посрамио двор, Су Сунг је признао цару да је календар народа Китан заправо био мало тачнији од њиховог, што је резултирало новчаним наметима и кажњавањем званичника Бироа за астрономију и календар.[15] Су је требало да отпутује на север у Љао и да одмах стигне на рођенданску прославу и гозбу на дан који се поклопио са зимским солстицијем у календару Сунга, али је заправо био дан иза Љао календара.[22] Историчар Љу Хепинг наводи да је цар Џезонг од Сунга спонзорисао Су Сунгову кулу са сатом 1086. године како би се такмичио са Љаом у погледу „научне и националне супериорности“.[23] Године 1081, двор је наложио Су Сунгу да састави у књигу дипломатске историје односи Сунг-Љаоа, сложен задатак који је, када је завршен, испунио 200 томова.[24] Са својим широким познавањем картографије, Су Сунг је успео да реши узаврели гранични спор између династија Сунг и Љао.[25]

Астрономија уреди

 
Мапа звезда са једнако удаљеном цилиндричном пројекцијом, из Су Сунговог Сињи Сјангфајао, 1092.[26]

Су Сунг је такође направио небески атлас (у пет одвојених мапа), који је имао сатне кружнице између сју (месечевих станица) који формирају астрономске меридијане, са звездама означеним у једнако удаљеној цилиндричној пројекцији на свакој страни екватора,[27] и дакле, био у складу са њиховим северним поларним удаљеностима.[28] Штавише, Су Сонг је засигурно искористио астрономска открића свог политичког ривала и савременог астронома Шен Куа.[29] Четврта звездана мапа Су Сонга поставља позицију поларне звезде на пола пута између Тјен шуа (-350 степени) и садашњег Полариса; ово је био тачнији прорачун (за 3 степена) који је Шен Куо направио када је посматрао поларну звезду током периода од три месеца са својом побољшаном цеви за нишањење.[29] Било је много звезданих мапа направљених пре Сунгове књиге, али мапе звезда које је објавио Су представљају најстарије постојеће мапе звезда у штампаном облику.[30]

Фармакологија, ботаника, зоологија и минералогија уреди

 
Су је категорисао и тачно описао атрибуте многих минерала, укључујући црвену површину реалгара са јамицом која се види изнад.

Године 1070, Су Сунг и тим учењака саставили су и уредили Бенкао Тујинг („Илустрована фармакопеја“, изворни материјал од 1058. до 1061. године), који је био преломни трактат о фармацеутској ботаници, зоологији и минералогији.[31] У прикупљању информација за фармацеутско знање, Су Сунг је радио са познатим научницима као што су Џанг Јуки, Лин Ји, Џанг Донг и многи други.[32]

Ова расправа је документовала широк спектар фармацеутских пракси, укључујући употребу ефедрина као лека.[13] Она укључује вредне информације о металургији и индустрији челика и гвожђа током 11. века у Кини. Он је створио је систематски приступ пописивању различитих минерала и њиховој употреби у медицинским мешавинама, као што су сви различити познати облици лискуна који се могу користити за лечење болести путем варења.[33] Он је писао о субконхоидном прелому домаћег цинобарита, знацима рудних лежишта и дао опис кристалног облика.[34] Слично рудним каналима насталим кружењем подземне воде о којима је писао каснији немачки научник Георгиј Агрикола, Су Сунг је дао сличне изјаве у вези са карбонатом бакра, као и ранији Рихуа Бенкао из 970. године са бакар-сулфатом.[34] Суова књига је такође била прва фармацеутска расправа написана у Кини која описује биљке лан, Уртица тхунбергиана, и Цорцхоропсис томентоса (крената).[35] Према Едварду Х. Шаферу, Су је тачно описао провидан квалитет финог реалгара, његово порекло из махуна пронађених у стеновитим речним клисурама, његова матрица је прожета рупама и има тамноцрвену, скоро љубичасту боју, и да је минерал варирао у величинама у распону од величине зрна грашка до ораха.[36]

Референце уреди

  1. ^ Харрист, 239, фоотноте 9.
  2. ^ Неедхам, Волуме 4, 445.
  3. ^ Неедхам, Волуме 4, 448.
  4. ^ Бодде, стр. 140
  5. ^ а б Фрy, стр. 10
  6. ^ Неедхам, Волуме 3, 351.
  7. ^ Неедхам, Волуме 4, 111.
  8. ^ Неедхам, Волуме 4, Парт 2, 165.
  9. ^ Неедхам, Волуме 4, Парт 2, 438.
  10. ^ а б Неедхам, Волуме 4, Парт 2, 435–440.
  11. ^ Неедхам, Волуме 4, Парт 2, 509–512.
  12. ^ „福建厦门苏颂:人生在勤 勤则不匮”. 20. 8. 2016. 
  13. ^ а б в Неедхам, Волуме 4, Парт 2, 446.
  14. ^ Лиу, стр. 593
  15. ^ а б Неедхам, Волуме 4, Парт 2, 447.
  16. ^ Едwардс, стр. 175–176
  17. ^ а б в Харрист, стр. 269
  18. ^ Неедхам, Волуме 4, Парт 2, 32.
  19. ^ Ротх, 224 & 226.
  20. ^ Неедхам, Волуме 4, Парт 2, 446–447.
  21. ^ Боwман, стр. 105
  22. ^ Wиттфогел & Фенг, 599.
  23. ^ Лиу, стр. 577
  24. ^ Бреслин, стр. 14
  25. ^ Wригхт, стр. 213
  26. ^ Неедхам, Волуме 3, 208.
  27. ^ Миyајима, Казухико (1997). Пројецтион Метходс ин Цхинесе, Кореан анд Јапанесе Стар Мапс фром "Хигхлигхтс оф Астрономy" вол. 11Б п. 714. Ед. Ј. Андерсен. Норwелл: Клуwер Ацадемиц Публисхерс.
  28. ^ Неедхам, Волуме 4, Парт 3, 569.
  29. ^ а б Неедхам, Волуме 3, 278.
  30. ^ Сивин, III, 32.
  31. ^ Wу, стр. 5
  32. ^ Унсцхулд, стр. 60
  33. ^ Неедхам, Волуме 3, 648.
  34. ^ а б Неедхам, Волуме 3, 649.
  35. ^ Неедхам, Волуме 6, Парт 1, 174, 175.
  36. ^ Сцхафер, стр. 81

Литература уреди

  • Бодде, Дерк (1991). Цхинесе Тхоугхт, Социетy, анд Сциенце. Хонолулу: Университy оф Хаwаии Пресс.
  • Боwман, Јохн С. (2000). Цолумбиа Цхронологиес оф Асиан Хисторy анд Цултуре. Неw Yорк: Цолумбиа Университy Пресс.
  • Бреслин, Тхомас А. (2001). Беyонд Паин: Тхе Роле оф Плеасуре анд Цултуре ин тхе Макинг оф Фореигн Аффаирс. Wестпорт: Праегер Публисхерс.
  • Цеццарелли, Марцо (2004). Интернатионал Сyмпосиум он Хисторy оф Мацхинес анд Мецханисмс. Неw Yорк: Клуwер Ацадемиц Публисхерс.
  • Едwардс, Рицхард. "Ли Гонглин'с Цопy оф Wеи Yан'с 'Пастуринг Хорсес'," Артибус Асиае (Волуме 53, Нумбер 1/2, 1993): 168–181; 184–194.
  • Фрy, Тонy (2001). Тхе Арцхитецтурал Тхеорy Ревиеw: Арцхинееринг ин Цхинатиме. Сyднеy: Университy оф Сyднеy.
  • Харрист, Роберт Е., Јр. "Тхе Артист ас Антиqуариан: Ли Гонглин анд Хис Студy оф Еарлy Цхинесе Арт," Артибус Асиае (Волуме 55, Нумбер 3/4, 1995): 237–280.
  • Лиу, Хепинг. ""Тхе Wатер Милл" анд Нортхерн Сонг Империал Патронаге оф Арт, Цоммерце, анд Сциенце," Тхе Арт Буллетин (Волуме 84, Нумбер 4, 2002): 566–595.
  • Неедхам, Јосепх, Wанг Линг & Лу Гwеи-Дјен (1986) [1965], Сциенце анд Цивилизатион ин Цхина, Таипеи: Цавес Боокс, Лтд. (репринт едитион оф Цамбридге & Неw Yорк: Цамбридге Университy Пресс).
    • Волуме 3: Матхематицс анд тхе Сциенцес оф тхе Хеавенс анд тхе Еартх.
    • Волуме 4: Пхyсицс анд Пхyсицал Тецхнологy, Парт 2: Мецханицал Енгинееринг
    • Волуме 4: Пхyсицс анд Пхyсицал Тецхнологy, Парт 3: Цивил Енгинееринг анд Наутицс
    • Волуме 6: Биологy анд Биологицал Тецхнологy, Парт 1, Ботанy
  • Ротх, Харолд D. "Теxт анд Едитион ин Еарлy Цхинесе Пхилосопхицал Литературе," Јоурнал оф тхе Америцан Ориентал Социетy (Волуме 113, Нумбер 2, 1993): 214–227.
  • Сцхафер, Едwард Х. "Орпимент анд Реалгар ин Цхинесе Тецхнологy анд Традитион," Јоурнал оф тхе Америцан Ориентал Социетy (Волуме 75, Нумбер 2, 1955): 73–89.
  • Сивин, Натхан (1995). Сциенце ин Анциент Цхина: Ресеарцхес анд Рефлецтионс. Броокфиелд, Вермонт: ВАРИОРУМ, Асхгате Публисхинг.
  • Унсцхулд, Паул У. (2003). Натуре, Кноwледге, Имагерy ин ан Анциент Цхинесе Медицал Теxт. Беркелеy: Университy оф Цалифорниа Пресс.
  • Wест, Степхен Х. "Цилиа, Сцале анд Бристле: Тхе Цонсумптион оф Фисх анд Схеллфисх ин Тхе Еастерн Цапитал оф Тхе Нортхерн Сонг," Харвард Јоурнал оф Асиатиц Студиес (Волуме 47, Нумбер 2, 1987): 595–634.
  • Wиттфогел, Карл А. анд Фенг Цхиа-Схенг. "Хисторy оф Цхинесе Социетy Лиао (907–1125)," Трансацтионс оф тхе Америцан Пхилосопхицал Социетy (Волуме 36, 1946): и–xв; 1–752.
  • Wригхт, Давид Цуртис (2001) Тхе Хисторy оф Цхина. Wестпорт: Греенwоод Пресс.
  • Wу, Јинг-нуан (2005). Ан Иллустратед Цхинесе Материа Медица. Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс.
  • Xи, Зезонг. "Цхинесе Студиес ин тхе Хисторy оф Астрономy, 1949–1979," Исис (Волуме 72, Нумбер 3, 1981): 456–470.

Спољашње везе уреди

 
Су Сунг на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Su_Sung&oldid=27675005”