Суперинтелигенција

Суперинтелигенција је хипотетички агент који поседује интелигенцију која далеко превазилази интелигенцију најсјајнијих и најдаровитијих људских умова. „Суперинтелигенција“ се такође може односити на својство система за решавање проблема (нпр. суперинтелигентни преводиоци језика или инжењерски асистенти) без обзира да ли су ове интелектуалне компетенције високог нивоа отелотворене у агентима који делују у свету. Суперинтелигенција може, али не мора бити створена експлозијом интелигенције и повезана са технолошком сингуларношћу.

Филозоф са Универзитета Оксфорд Ник Бостром дефинише суперинтелигенцију као „сваки интелект који у великој мери превазилази когнитивне перформансе људи у практично свим доменима интересовања“.[1] Програм Фриц не испуњава ову концепцију суперинтелигенције — иако је много бољи од људи у шаху — зато што Фриц не може да надмаши људе у другим задацима.[2] Након Хатера и Лега, Бостром третира суперинтелигенцију као општу доминацију у понашању усмерену ка циљу, остављајући отвореним да ли би вештачка или људска суперинтелигенција поседовала капацитете као што су интенционалност (упореди аргумент кинеске собе) или свест у првом лицу (упореди тежак проблем свести).

Технолошки истраживачи се не слажу око тога колико је вероватно да ће данашња људска интелигенција бити надмашена. Неки тврде да ће напредак у вештачкој интелигенцији (VI) вероватно резултирати општим системима расуђивања којима недостају људска когнитивна ограничења. Други верују да ће људи еволуирати или директно модификовати своју биологију како би постигли радикално већу интелигенцију.[3][4] Бројни сценарији студија будућности комбинују елементе из обе ове могућности, што сугерише да ће људи вероватно да се повезују са рачунарима, или да преносе своје умове на рачунаре, на начин који омогућава значајно повећање интелигенције.

Неки истраживачи верују да ће суперинтелигенција вероватно уследити убрзо након развоја вештачке опште интелигенције. Прве генерално интелигентне машине ће вероватно одмах имати огромну предност у барем неким облицима менталних способности, укључујући способност савршеног сећања, изузетно супериорну базу знања и способност обављања више задатака на начине који нису могући биолошким ентитетима. Ово им може дати прилику да — било као појединачно биће или као нова врста — постану много моћнији од људи и да их истисну.[1]

Бројни научници и прогностичари се залажу за давање приоритета раном истраживању могућих користи и ризика од побољшања когнитивних способности људи и машина, због потенцијалног друштвеног утицаја таквих технологија.[5]

Референце уреди

  1. ^ а б Бостром 2014, Цхаптер 2.
  2. ^ Бостром 2014, стр. 22.
  3. ^ Пеарце, Давид (2012), Еден, Амнон Х.; Моор, Јамес Х.; Сøракер, Јохннy Х.; Стеинхарт, Ериц, ур., „Тхе Биоинтеллигенце Еxплосион: Хоw Рецурсивелy Селф-Импровинг Органиц Роботс wилл Модифy тхеир Оwн Соурце Цоде анд Боотстрап Оур Wаy то Фулл-Спецтрум Суперинтеллигенце”, Сингуларитy Хyпотхесес, Тхе Фронтиерс Цоллецтион, Берлин, Хеиделберг: Спрингер Берлин Хеиделберг, стр. 199—238, ИСБН 978-3-642-32559-5, дои:10.1007/978-3-642-32560-1_11, Приступљено 2022-01-16 
  4. ^ Гоувеиа, Стевен С., ур. (2020). „цх. 4, "Хуманс анд Интеллигент Мацхинес: Цо-еволутион, Фусион ор Реплацемент?", Давид Пеарце”. Тхе Аге оф Артифициал Интеллигенце: Ан Еxплоратион. Вернон Пресс. ИСБН 978-1-62273-872-4. 
  5. ^ Легг 2008, стр. 135–137.

Литература уреди

Спољашње везе уреди