Sva jutra sveta
Sva jutra sveta (fr. Tous les matins du monde) је француски филм из 1991. године заснован на истоименој књизи Паскала Кињара[1][2] (фр. Pascal Quignard). Радња је смештена за време владавине Луја XIV. Филм показује реномираног музичара Марина Мараиса који се осврће на своју младост. Наслов филма је објашњен реченицом: "Tous les matins du monde sont sans retour" („Сва јутра света се не могу вратити”) коју је изговорио Мараис у 16. поглављу Кињарове новеле када је чуо за Мадленину смрт.
Сва јутра света | |
---|---|
Изворни наслов | фр. Tous les matins du monde |
Режија | Алан Корно |
Сценарио | Паскал Кињар Алан Корно |
Продуцент | Жан-Луј Ливи |
Главне улоге | Жан-Пјер Мариел Жерар Депардје Ан Брошет Гијом Депардје |
Музика | Ђорди Савал Саинте-Цоломбе Марин Мараис |
Монтажа | Марија-Жозеф Јојот |
Издавачка кућа | Коцх-Лорбер Филмс (1992) |
Година | 1991. |
Трајање | 115 минута |
Земља | Француска |
Језик | француски |
Буџет | 3.089.497 долара |
IMDb veza |
Позадина
уредиИсте године када је књига изашла, Паскал Кињар, заједно са писцем Аланом Корноом, прилагодили су роман филму у којем су глумили Жан-Пјер Мариел, Жерар Депардје, Ан Брошет (фр. Anne Brochet) и Гијом Депардје (фр. Guillaume Depardieu). Филм је дистрибуиран од стране Коцх-Лорбер Филмс.
Радња филма се дешава око касног 17. и раног 18. века, композитора Марин Мараис и његовог живота као музичара, његовог ментора Господином де Сент Коломбом (фр. Monsier de Saint Colombe), и Сент Коломбове ћерке. Средовечни Мараис, кога игра Жерар Депардје, прича причу, док његов син Гијом Депардје игра улогу младог Мараиса. Очаравајућа мелодија његовог инструмента виол (виола да гамба),коју свира Ђорди Савал, чује се током целог филма и игра главну улогу у подизању расположења. Мада је измишљена, прича је заснована на историјским ликовима, и оно мало што се зна о њиховим животима је тачно приказано.[3] Сцене филма постављене у салону Луја XV снимљене су у златној галерији Француске банке.
Синопсис
уредиСредовечни композитор Марин Мараис, виолиниста из 17—18. века, присећа се успомене на младост и свог бившег наставника и недостижног свирача виоле, јансенисту Господина де Сент Коломба и његове две ћерке Мадлене (фр. Madeleiene) и Тоанете (фр. Toinette). Сент Коломб се посветио музици након смрти своје зене, васпитавању своје две ћерке. Упркос томе што живи повучено од света, познат је по својој виртуозности и по својим техницким иновацијама. О његовом умећу се чуло до двора Луја XIV. Краљ је послао изасланика, Кењеа (фр. Caigneta), да трази од њега да свира на двору, али Сент Коломб је то одбио и затворио се у кућици у своме дворишту да би могао да усаврши свирање виоле.
Године 1673. у селу близу Париза, Марин Мараис , 17.-годишњи дечак, долази до Сент Коломба, мајстора свирања виоле, познатог по својој строгости, и тражи му да га подучава. Сент Коломб је одбио да га прими међу своје ученике. Његова старија ћерка, Мадлена је била тужна јер се заљубила у Мараиса и помаже му да тајно слуша музику његовог оца.
Она остаје трудна, али се дете рађа мртво и Мадлена се тешко разболи. Мараис је напушта и одлази да свира на двор после Кењеове смрти. Сент Коломб га позива у кућу пошто болесна Мадлена жели да чује како њен љубавник свира песму коју је написао за њу "Сањар" (фр. "La reveuse"). Када је Мараис отишао она се обесила. Стари Мараис увиђа своје грешке, док Сент Коломб препознаје своју музикалност.
Глумци
уреди- Жан-Пјер Мариел као Господин Саинте Коломб
- Жерар Депардје као Марин Мараис
- Ан Брошет као Мадлена
- Гијом Депардје као Млади Марин Мараис
- Карол Ришерт као Тоанета
- Мишел Буке као Баужин
- Жан-Клод Драјфус као Аб Матје
- Ив Гас као Кењет
- Ив Ламбреш као Шарбонијер
- Жан-Мари Пуриер као Господин Бир
- Мирјам Боаје као Гињот
Музика
уреди- Сент Коломб: Les pleurs; Gavotte du tendre; "Le retour"
- Марин Мараис: Improvisation sur les Folies d'Espagne; L'arabesque; Le Badinage; La rêveuse
- Lully: Marche pour la cérémonie des Turcs
- Франсоа Купрен: Troisième leçon de Ténèbres
- Savall: Prélude pour Monsieur Vauquelin; Une jeune fillette, d’après une mélodie populaire; Fantaisie en mi mineur, d’après un anonyme du XVIIème
Награде и номинације
уреди- Награда Цезар (Француска)
- Освојено: Најбоља глумица —споредна улога (Ан Брошет)[4]
- Освојено: Најбоља фотографија (Ив Ангело)
- Освојено: Најбоља костимографија (Корин Јори)
- Освојено: Најбоља режија (Алан Корно)
- Освојено: Најбољи филм
- Освојено: Најбоља музика (Ђорди Савал)
- Освојено: Најбоља песма (Ан Кампион, Пјер Гамет, Жерар Ламп и Пјер Верани)
- Номиновани: Најбољи глумац— Главна улога (Жан-Пјер Мариел)
- Номиновани: Најбоља монтажа (Марија-Жозеф Јојот)
- Номиновани: Најбољи писац (Алан Корно анд Паскал Кињар)
- Номиновани: Најперспективнији глумац (Гијом Депардје)
- 42 Берлински међународни филмски фестивал(Немачка)
- Званични избор: Златни медвед (Алан Корно)[5]
- Златни глобус (САД)
- Номиновани: 1993 Најбољи страни филм
- Лоуис Деллуц награда (Француска)
- Освојено: Најбољи филм
Референце
уреди- ^ „Бритисх Филм Институте паге абоут Тоус лес Матинс ду Монде”. Архивирано из оригинала 02. 08. 2012. г. Приступљено 27. 05. 2016.
- ^ http://www.knjizara.com/ Paskal Kinjar: Sva jutra sveta Превод: Јован Попов, Издавач: Геопоетика, Приступљено: 18.05.2016.
- ^ Медиевал Мусиц & Артс Фоундатион - Тоус лес матинс ду монде : Тхе Хисторицал Евиденце аццессед 10 Април 2014.
- ^ Ланзони, Рéми Фоурниер (2004). Френцх Цинема: Фром Итс Бегиннингс то тхе Пресент. А&C Блацк. стр. 388. ИСБН 978-0-8264-1600-1.
- ^ „Берлинале: 1992 Программе”. берлинале.де. Архивирано из оригинала 11. 06. 2011. г. Приступљено 24. 5. 2011.
Спољашње везе
уреди- Тоус лес матинс ду монде на сајту IMDb (језик: енглески)
- Sajt o srednjem veku, za pozadinu filma