Свитац (песма)
„Свитац“ је песма коју је написао Добрица Ерић. Настала је 1975. и тада и објављена. Песма је лирског рода и родољубиве природе. Свитац је симбол унутрашње светлости, лепоте, духовности али и инспирације, наде, идеја.[1]
Анализа дела уреди
Добрица Ерић је сликар природе, села, детињства и љубави. У његовим песмама се често спајају природа и завичај, који је праоснова његових гледања, надања. Тако га и у песми Чудесни свитац надахњује завичај. Он пева о необичном и тајанственом свицу који се негде ноћу шћућури, такмичи са звездама и светли. Прва строфа песме Чудесни свитац почиње приказом тихе летње вечери коју "запали поља свитаца рој". Песник се обраћа читаоцу и зна да и међу свицима трепери онај који је његов. Он жели да у роју свитаца свако нађе највећег и најсјајнијег који ће бити само његов, али сумња да ће икад моћи да пружи прст и каже - тај је. Јер, свитац је за многе невидљив и песник поручује: "Можда ти баш сада прође крај лица мислећи да је сунцокрет жут.[2][3]
Референце уреди
- ^ Танасијевић, Стефан. „Чудесни свитац”. www.артнит.нет (на језику: српски). Приступљено 2018-02-28.
- ^ „Цудесни Свитац Добрица Ериц”. Сцрибд (на језику: енглески). Приступљено 2018-02-28.
- ^ „Добрица Ерић – биографија”. Најлепша поезија – најбољи песници (на језику: српски). 2013-11-28. Приступљено 2018-02-28.