ТАС2Р10
Рецептор укуса тип 2 члан 10 је протеин који је код људи кодиран TAS2R10 геном.[1][2][3]
ТРецептор укуса тип 2 члан 10 | |||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Идентификатори | |||||||||||
Симболи | ТАС2Р10; Т2Р10; ТРБ2 | ||||||||||
Вањски ИД | ОМИМ: 604791 МГИ: 2681207 ХомолоГене: 128355 ИУПХАР: ГенеЦардс: ТАС2Р10 Гене | ||||||||||
| |||||||||||
Преглед РНК изражавања | |||||||||||
подаци | |||||||||||
Ортолози | |||||||||||
Врста | Човек | Миш | |||||||||
Ентрез | 50839 | 387346 | |||||||||
Енсембл | ЕНСГ00000121318 | ЕНСМУСГ00000063478 | |||||||||
УниПрот | Q9НYW0 | Q7М722 | |||||||||
РефСеq (мРНА) | НМ_023921.1 | НМ_207019.1 | |||||||||
РефСеq (протеин) | НП_076410.1 | НП_996902.1 | |||||||||
Локација (УЦСЦ) |
Цхр 12: 10.98 - 10.98 Мб |
Цхр 6: 131.64 - 131.64 Мб | |||||||||
ПубМед претрага | [1] | [2] |
Овај протеин је члан фамилије оф могућих рецептора укуса. Он припада групи Г протеин спрегнутих рецептора и специфично је изражен у ћелијама укуса језика и епитела непци. Он делује као рецептор горког укуса. Овај рецептор укуса не садржи интроне. Његов ген се налази на хромозому 12p13.[3]
Референце
уреди- ^ Адлер Е, Хоон МА, Муеллер КЛ, Цхандрасхекар Ј, Рyба Њ, Зукер ЦС (2000). „А новел фамилy оф маммалиан тасте рецепторс”. Целл. 100 (6): 693—702. ПМИД 10761934. дои:10.1016/С0092-8674(00)80705-9.
- ^ Матсунами Х, Монтмаyеур ЈП, Буцк ЛБ (2000). „А фамилy оф цандидате тасте рецепторс ин хуман анд моусе”. Натуре. 404 (6778): 601—4. ПМИД 10766242. дои:10.1038/35007072.
- ^ а б „Ентрез Гене: ТАС2Р10 тасте рецептор, тyпе 2, мембер 10”.
Литература
уреди- Киннамон СЦ (2000). „А плетхора оф тасте рецепторс”. Неурон. 25 (3): 507—10. ПМИД 10774719. дои:10.1016/С0896-6273(00)81054-5.
- Марголскее РФ (2002). „Молецулар мецханисмс оф биттер анд сwеет тасте трансдуцтион”. Ј. Биол. Цхем. 277 (1): 1—4. ПМИД 11696554. дои:10.1074/јбц.Р100054200.
- Монтмаyеур ЈП, Матсунами Х (2002). „Рецепторс фор биттер анд сwеет тасте”. Цурр. Опин. Неуробиол. 12 (4): 366—71. ПМИД 12139982. дои:10.1016/С0959-4388(02)00345-8.
- Цхандрасхекар Ј; Муеллер КЛ; Хоон МА; et al. (2000). „T2Rs function as bitter taste receptors”. Cell. 100 (6): 703—11. PMID 10761935. doi:10.1016/S0092-8674(00)80706-0.
- Strausberg RL; Feingold EA; Grouse LH; et al. (2003). „Generation and initial analysis of more than 15,000 full-length human and mouse cDNA sequences”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 99 (26): 16899—903. PMC 139241 . PMID 12477932. doi:10.1073/pnas.242603899.
- Zhang Y; Hoon MA; Chandrashekar J; et al. (2003). „Coding of sweet, bitter, and umami tastes: different receptor cells sharing similar signaling pathways”. Cell. 112 (3): 293—301. PMID 12581520. doi:10.1016/S0092-8674(03)00071-0.
- Gerhard DS; Wagner L; Feingold EA; et al. (2004). „The Status, Quality, and Expansion of the NIH Full-Length cDNA Project: The Mammalian Gene Collection (MGC)”. Genome Res. 14 (10B): 2121—7. PMC 528928 . PMID 15489334. doi:10.1101/gr.2596504.
- Fischer A, Gilad Y, Man O, Pääbo S (2005). „Evolution of bitter taste receptors in humans and apes”. Mol. Biol. Evol. 22 (3): 432—6. PMID 15496549. doi:10.1093/molbev/msi027.
- Go Y, Satta Y, Takenaka O, Takahata N (2006). „Lineage-Specific Loss of Function of Bitter Taste Receptor Genes in Humans and Nonhuman Primates”. Genetics. 170 (1): 313—26. PMC 1449719 . PMID 15744053. doi:10.1534/genetics.104.037523.
- Mueller KL; Hoon MA; Erlenbach I; et al. (2005). „Тхе рецепторс анд цодинг логиц фор биттер тасте”. Натуре. 434 (7030): 225—9. ПМИД 15759003. дои:10.1038/натуре03352.