Рецептор укуса тип 2 члан 16 је протеин који је код људи кодиран TAS2R16 геном.[1][2]

Рецептор укуса тип 2 члан 16
Идентификатори
Симболи ТАС2Р16; Т2Р16
Вањски ИД ОМИМ604867 МГИ2681247 ХомолоГене9660 ИУПХАР: ГенеЦардс: ТАС2Р16 Гене
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 50833 387347
Енсембл ЕНСГ00000128519 ЕНСМУСГ00000043865
УниПрот Q9НYВ7 П59529
РефСеq (мРНА) НМ_016945.2 НМ_207022.1
РефСеq (протеин) НП_058641.1 НП_996905.1
Локација (УЦСЦ) Цхр 7:
122.63 - 122.64 Мб
Цхр 6:
23.92 - 23.92 Мб
ПубМед претрага [1] [2]

Варијанте овог гена су повезане са повећаним ризиком од алкохолне зависности.[3]

TAS2R16 ген је лоциран на дугачкој (q) руци хромозома 7 у позицији 31.1 - 31.3, од базног пара 122.228.764 до базног пара 122.229.639.

Референце

уреди
  1. ^ Буфе Б, Хофманн Т, Краутwурст D, Рагусе ЈД, Меyерхоф W (2002). „Тхе хуман ТАС2Р16 рецептор медиатес биттер тасте ин респонсе то бета-глуцопyраносидес”. Нат Генет. 32 (3): 397—401. ПМИД 12379855. дои:10.1038/нг1014. 
  2. ^ Дреwноwски А (2001). „Тхе сциенце анд цомплеxитy оф биттер тасте”. Нутр Рев. 59 (6): 163—9. ПМИД 11444592. дои:10.1111/ј.1753-4887.2001.тб07007.x. 
  3. ^ Хинрицхс АЛ; Wанг ЈЦ; Буфе Б; et al. (2006). „Functional variant in a bitter-taste receptor (hTAS2R16) influences risk of alcohol dependence”. Am. J. Hum. Genet. 78 (1): 103—11. PMC 1380207 . PMID 16385453. doi:10.1086/499253. 

Literatura

уреди

Спољашње везе

уреди

Види још

уреди