ТАС2Р16

Рецептор укуса тип 2 члан 16
Рецептор укуса тип 2 члан 16
Идентификатори
Симболи	ТАС2Р16; Т2Р16
Вањски ИД	ОМИМ: 604867 МГИ: 2681247 ХомолоГене: 9660 ИУПХАР: ГенеЦардс: ТАС2Р16 Гене
Онтологија гена
Молекуларна функција	• активност рецептора укуса;
Целуларна компонента	• интегрално са мембраном;
Биолошки процес	• сигнални пут Г-протеин спрегнутог рецептора; • хемосенсорно понашање; • детекција хемијског стимулуса који учествује у сензорној перцепцији укуса;
Преглед РНК изражавања
	подаци
Ортолози
Врста	Човек
Ентрез	50833
Енсембл	ЕНСГ00000128519
УниПрот	Q9НYВ7
РефСеq (мРНА)	НМ_016945.2
РефСеq (протеин)	НП_058641.1
Локација (УЦСЦ)	Цхр 7:; 122.63 - 122.64 Мб
ПубМед претрага	[1]

Рецептор укуса тип 2 члан 16 је протеин који је код људи кодиран TAS2R16 геном.^[1]^[2]

Варијанте овог гена су повезане са повећаним ризиком од алкохолне зависности.^[3]

TAS2R16 ген је лоциран на дугачкој (q) руци хромозома 7 у позицији 31.1 - 31.3, од базног пара 122.228.764 до базног пара 122.229.639.

Референце

^ Буфе Б, Хофманн Т, Краутwурст D, Рагусе ЈД, Меyерхоф W (2002). „Тхе хуман ТАС2Р16 рецептор медиатес биттер тасте ин респонсе то бета-глуцопyраносидес”. Нат Генет. 32 (3): 397—401. ПМИД 12379855. дои:10.1038/нг1014.
^ Дреwноwски А (2001). „Тхе сциенце анд цомплеxитy оф биттер тасте”. Нутр Рев. 59 (6): 163—9. ПМИД 11444592. дои:10.1111/ј.1753-4887.2001.тб07007.x.
^ Хинрицхс АЛ; Wанг ЈЦ; Буфе Б; et al. (2006). „Functional variant in a bitter-taste receptor (hTAS2R16) influences risk of alcohol dependence”. Am. J. Hum. Genet. 78 (1): 103—11. PMC 1380207  . PMID 16385453. doi:10.1086/499253.

Literatura

Kinnamon SC (2000). „A plethora of taste receptors.”. Neuron. 25 (3): 507—10. PMID 10774719. doi:10.1016/S0896-6273(00)81054-5.
Margolskee RF (2002). „Molecular mechanisms of bitter and sweet taste transduction.”. J. Biol. Chem. 277 (1): 1—4. PMID 11696554. doi:10.1074/jbc.R100054200.
Montmayeur JP, Matsunami H (2002). „Receptors for bitter and sweet taste.”. Curr. Opin. Neurobiol. 12 (4): 366—71. PMID 12139982. doi:10.1016/S0959-4388(02)00345-8.
Adler E; Hoon MA; Mueller KL; et al. (2000). „A novel family of mammalian taste receptors.”. Cell. 100 (6): 693—702. PMID 10761934. doi:10.1016/S0092-8674(00)80705-9.
Chandrashekar J; Mueller KL; Hoon MA; et al. (2000). „T2Rs function as bitter taste receptors.”. Cell. 100 (6): 703—11. PMID 10761935. doi:10.1016/S0092-8674(00)80706-0.
Firestein S (2000). „The good taste of genomics.”. Nature. 404 (6778): 552—3. PMID 10766221. doi:10.1038/35007167.
Matsunami H, Montmayeur JP, Buck LB (2000). „A family of candidate taste receptors in human and mouse.”. Nature. 404 (6778): 601—4. PMID 10766242. doi:10.1038/35007072.
Bufe B; Hofmann T; Krautwurst D; et al. (2002). „The human TAS2R16 receptor mediates bitter taste in response to beta-glucopyranosides.”. Nat. Genet. 32 (3): 397—401. PMID 12379855. doi:10.1038/ng1014.
Strausberg RL; Feingold EA; Grouse LH; et al. (2003). „Generation and initial analysis of more than 15,000 full-length human and mouse cDNA sequences.”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 99 (26): 16899—903. PMC 139241  . PMID 12477932. doi:10.1073/pnas.242603899.
Zhang Y; Hoon MA; Chandrashekar J; et al. (2003). „Coding of sweet, bitter, and umami tastes: different receptor cells sharing similar signaling pathways.”. Cell. 112 (3): 293—301. PMID 12581520. doi:10.1016/S0092-8674(03)00071-0.
Hillier LW; Fulton RS; Fulton LA; et al. (2003). „The DNA sequence of human chromosome 7.”. Nature. 424 (6945): 157—64. PMID 12853948. doi:10.1038/nature01782.
Gerhard DS; Wagner L; Feingold EA; et al. (2004). „The status, quality, and expansion of the NIH full-length cDNA project: the Mammalian Gene Collection (MGC).”. Genome Res. 14 (10B): 2121—7. PMC 528928  . PMID 15489334. doi:10.1101/gr.2596504.
Fischer A, Gilad Y, Man O, Pääbo S (2005). „Evolution of bitter taste receptors in humans and apes.”. Mol. Biol. Evol. 22 (3): 432—6. PMID 15496549. doi:10.1093/molbev/msi027.
Go Y, Satta Y, Takenaka O, Takahata N (2006). „Lineage-specific loss of function of bitter taste receptor genes in humans and nonhuman primates.”. Genetics. 170 (1): 313—26. PMC 1449719  . PMID 15744053. doi:10.1534/genetics.104.037523.
Mueller KL; Hoon MA; Erlenbach I; et al. (2005). „The receptors and coding logic for bitter taste.”. Nature. 434 (7030): 225—9. PMID 15759003. doi:10.1038/nature03352.
Hinrichs AL; Wang JC; Bufe B; et al. (2006). „Functional variant in a bitter-taste receptor (hTAS2R16) influences risk of alcohol dependence.”. Am. J. Hum. Genet. 78 (1): 103—11. PMC 1380207  . PMID 16385453. doi:10.1086/499253.
Behrens M; Bartelt J; Reichling C; et al. (2006). „Мемберс оф РТП анд РЕЕП гене фамилиес инфлуенце фунцтионал биттер тасте рецептор еxпрессион.”. Ј. Биол. Цхем. 281 (29): 20650—9. ПМИД 16720576. дои:10.1074/јбц.М513637200.

Спољашње везе

GeneCard for TAS2R16
ТАС2Р16+протеин,+хуман на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)

Види још

Рецептор укуса

[1] Буфе Б, Хофманн Т, Краутwурст D, Рагусе ЈД, Меyерхоф W (2002). „Тхе хуман ТАС2Р16 рецептор медиатес биттер тасте ин респонсе то бета-глуцопyраносидес”. Нат Генет. 32 (3): 397—401. ПМИД 12379855. дои:10.1038/нг1014.

[2] Дреwноwски А (2001). „Тхе сциенце анд цомплеxитy оф биттер тасте”. Нутр Рев. 59 (6): 163—9. ПМИД 11444592. дои:10.1111/ј.1753-4887.2001.тб07007.x.

[pmid16385453-3] Хинрицхс АЛ; Wанг ЈЦ; Буфе Б; et al. (2006). „Functional variant in a bitter-taste receptor (hTAS2R16) influences risk of alcohol dependence”. Am. J. Hum. Genet. 78 (1): 103—11. PMC 1380207  . PMID 16385453. doi:10.1086/499253.

[1]

[2]

[3]