Технички директор
Технички директор (цхиеф тецхнологy оффицер), познат и као шеф техничког одсека, је положај на извршном нивоу у предузећу или другом ентитету који се бави научним и технолошким питањима унутар организације.[1]
Кратак приказ уреди
Генерални технички директор, "испитује краткорочна и дугорочна питања организације и користи капитал како би улагао у инвестиције које су дизајниране да помогну организацији да постигне своје циљеве ... [ЦТО] је највиша технолошка извршна позиција унутар компаније и она води технолошки одсек или одсек за инжењеринг".[2] Улога техничког директора постала је важна са напретком индустрије информационих технологија (ИТ), али преовладава и у индустријама заснованим на технологијама свих врста - укључујући рачунарске технологије (као што су развијање видео игара, е-трговина и услуге друштвених мрежа) и другим технологијма које нису фокусиране на компјутерима (као што су биотехнологија / фармација, индустрија оружја и аутомобилска индустрија). У организацијама које се не баве техником на позицији директора, генерални технички директор је обично поодређен директору за информисање (ЦИО) и првенствено се бави питањима дугорочне и "шире слике" (а уједно увек има високо техничко знање о релевантној области) . У организацијама усмереним ка технологији, позиције генералног информационог директора и генералног техничког директора могу бити на истом нивоу, при чему је генерални информациони директор фокусиран на информациону технологију, а генерални технички директор фокусиран на основне области деловања компаније и пратеће технологије.
У зависности од структуре предузећа и хијерархије, могу постојати позиције као што су директор истраживања и развоја и потпредседник инжењеринга са којим генерални технички директор сарађује или кога генерални технички директор надгледа. ЦТО такође треба да буде упознат са регулативом (нпр. о Америчкој администрацији за храну и лекове, Агенцији за заштиту животне средине, Комисији за сигурност производа за потрошаче и питањима интелектуалне својине (нпр. патенти, пословне тајне, уговори о лиценци) и способност да се усагласи са правним саветницима да укључе те факторе у стратешко планирање и преговоре између предузећа.
У многим старијим индустријама (које су претходиле аутоматизацији ИТ-а), као што су производња, пошта или банкарство, извршна улога генералног техничког директора би често произилазила из процеса аутоматизације постојећих активности; у овим случајевима, свака улога попут ЦТО-а би се појавила само уколико и када би се уложили напори да се развију заиста нове технологије (било за олакшавање унутрашњих операција или за побољшање производа / услуга које се пружају), можда преко "унутрашњег предузетништва".
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Смитх, тандфолине (26. 1. 2016). „Тхе Цхиеф Тецхнологy Оффицер: Стратегиц Респонсибилитиес анд Релатионсхипс” (на језику: енглески). Приступљено 20. 3. 2018.
- ^ Стафф, Инвестопедиа (11. 7. 2011). „Цхиеф Тецхнологy Оффицер - ЦТО”. Инвестопедиа (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 25. 12. 2017. г. Приступљено 12. 12. 2017.
Спољашње везе уреди
- Пратт, Марy К. "Тхе ЦТО: ИТ'с Цхамелеон", Цомпутерwорлд.цом, 22 Јануарy 2007
- Берраy, Том & Сампатх, Рај (2002) "Тхе Роле оф тхе ЦТО, фоур моделс фор суццесс"
- Медцоф, Јохн W. анд Yоусофпоурфард, Ханиyех (2006) "Тхе ЦТО анд Организатионал Поwер анд Инфлуенце", Интернатионал Ассоциатион фор Манагемент оф Тецхнологy