Теихоинска киселина

Теихоинска киселина (цф. Грчки τεῖχος, teīkhos, "зид", специфичније фортификациони зид, у контрасту са τοῖχος, toīkhos, обични зид) су бактеријски полисахариди[1] глицерол фосфата или рибитол фосфата повезани фосфодиестерским везама.

Структура теихоинске киселине из Micrococcaceae

Локација и структура

уреди

Теихоинске киселине су присутне у ћелијском зиду Грам-позитивних бактерија попут врста у родовима Staphylococcus, Streptococcus, Bacillus, Clostridium, Corynebacterium и Listeria. Оне се пружају до површине пептидогликанског слоја. Теихоинске киселине нису присутне код Грам-негативних бактерија. Оне могу да буду ковалентно везане за Н-ацетилмураминску киселину пептидогликанског слоја, за липиде цитоплазматичне мембране, или за терминални D-аланин у тетрапептидним везма између Н-ацетилмураминских киселинских јединица. Комбинација теихоиских киселина и липида се назива липотеихоиском киселином.

Функција

уреди

Главна функција теихоинских киселина је давање крутости ћелијскм зиду путем привлачења катјона као што су магнезијумски и натријумски. Теихоинске киселине су обично, мада не увек, супституисане са D-аланин естарским остацима,[2] што даје молекулу цвитерјонска својства.[3] Претпоставља се да су те цвитерјонске теихоинске киселине лиганди за тол-сличне рецепторе 2 и 4. Теихоиске киселне такође помажу у регулацији ћелијског раста путем ограничавања активности аутолизина у разлагању β(1-4) веза између Н-ацетил глукозамина и Н-ацетилмураминске киселине.

Референце

уреди
  1. ^ Теицхоиц+ацидс на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
  2. ^ Кноx КW, Wицкен АЈ (1973). „Иммунологицал пропертиес оф теицхоиц ацидс”. Бацтериологицал Ревиеwс. 37 (2): 215—57. ПМЦ 413812 . ПМИД 4578758. 
  3. ^ Гаримелла Р, Халyе ЈЛ, Харрисон W, Клебба ПЕ, Рице CV (2009). „Цонформатион оф тхе пхоспхате D-аланине зwиттерион ин бацтериал теицхоиц ацид фром нуцлеар магнетиц ресонанце спецтросцопy”. Биоцхемистрy. 48 (39): 9242—9. ПМИД 19746945. дои:10.1021/би900503к. 

Види још

уреди