Тело у пантомими

Тело је свакако једино оруђе које један пантомимичар користи у свом послу. Оно је центар пажње његових гледалаца. Стога се пантомимичар мора потпуно усредсредити на најбитније сегменте свога тела и трудити се да у сваком тренутку има контролу над истим. Лепота покрета и могућност преноса емоција на публику без иједне речи, лежи у способности пантомимичара, као и у степену његове самосвести.

Изолација

Једна свакако битна ставка,коју пантомимичар мора да савлада на самом почетку свог рада,јесте могућност изолације сваког дела тела. Пре свега, он мора заузети неутрални положај, онај који не говори ништа о физичком или психичком стању особе, или га бар добро скрива. Ту позицију називамо Нулти позиција. Нулти позиција подразумева став "стајати усправно и непомично". Сваки део тела мора бити опуштен. Тело се не помера. Стопала је најбоље држати у положају који описује једнакостранични троугао, јер ће он најбоље подржати тело и помоћи му да остане у равнотежном положају.

Као следећи корак, треба померати делове тела појединачно,док остали делови тела и даље стоје непомично. У томе лежи моћ изолације,јер ће и остали делови тела инстинктивно покушати да се покрену.

Глава

Нема потребе нагласити значај овог дела тела. Као што знамо, глава је један од главних представника емоција, али и интелигенције. Такође, глава је део тела који је убедљиво највише изложен погледима публике. То је део тела који је најтеже сакрити. Глава се налази у продужетку зглоба који је одржава у равнотежи и који јој омогућава да заузима различите положаје,без ограничења. Међутим, чињеница је да глава пивотира на два пршљена: Осни пршљен и Носач. Носач омогућава глави да прави покрете горе-доле, док је Осни пршљен одговоран за померање главе лево-десно. Ако особа успостави контролу над ова два пршљена,схватиће да и није потребно да помери рамена или врат да би реаговала слагањем са неким.

Врат

Врат сам по себи има велики значај. Жене на врату примећују прве знакове старења. Врат је добар показатељ страхова. Грациозност врата је оно што краси став тела. У зависности од тога како користимо врат, ми исказујемо оно што се збива у нашој глави. Уколико се повучемо уназад, откривајући Адамову јабучицу, ми показујемо страх или изненађење. Ако померимо врат унапред са љутом експресијом на лицу, ми претимо. Пантомимичар има способност да вратом "види и слуша". Врат му служи као регистар правца и раздаљине.

Труп

Труп је вероватно најбитнији део тела. Он је наш центар. Оно што радимо са рукама, ногама, главом или вратом умногоме зависи од наше способности да управљамо трупом. Уколико труп није добро контролисан, покрет екстремитета ће деловати мање реално и моћно. Труп се простире од врата до кукова. Подељен је на три дела: виши торзо, који обухвата срце и плућа, средњи торзо који укључује абдомен и, грубо речено, жлезде са унутрашњим лучењем, и нижи торзо, који обухвата струк и кукове.

Грудни кош је бољи регистар емоција од струка и кукова, док за покрете важи обрнуто. Главни разлог за то јесте што су срце и плућа, два органа са веома великом осетљивошћу, смештени управу ту. Кад смо заљубљени срце јако туче. Кад смо уплашени, дишемо брже и наш грудни кош то адекватно интерпретира. За пантомимичара, покретљивост грудног коша је веома битна, јер он њоме показује своју осетљивост. На пример, труп је први део тела у коме човек осећа страх. Утроба реагује, желудац лучи киселину. Такође, и осећај среће има приближно исти центар: соларни плеxус.

Ноге

Ноге су, с обзиром на то да су у директном контакту са земљом, од круцијалног значаја за човека. Иако користимо своје ноге толико много, ми ретко размишљамо о њима, али пантомимичар не сме да их заборави. Он на сцени поново учи да хода. Он често мора да створи илузију трчања, клизања, пењања или чак стајања. Пантомимичар ногамам такође исказује свој карактер и личност. На пример, човек који стоји ослоњен на једну ногу док другу држи прекрштену, делује опуштено, без обзира на оно што прича.

Руке

Да био направио невидљиви зид око себе и објеката у простору, пантомимичар користи руке и шаке. Руке су веома битан сегмент јер њима приближавамо или удаљавамо људе или ствари ка себи и на тај начин их упознајемо. Рукама додирујемо, хватамо ударамо. Пантомимичар има моћ да скоро сваку емоцију пренесе рукама, без иједне речи или звука. Наиме, померањем руке под тачно одређеним угловима и заузимајући разоличите положаје, он исказује емоцију. Оно што остаје публици, јесте да је препозна. По усвојеним правилима публика зна који покрет пантомимичара симболизује коју емоцију.

Лице

Лице је свакако део тела по коме препознајемо једни друге. Вероватно најбитнији део тела. Лице је идентитет. Лице не може бити имитирано. Оно је највише изложено погледима других. Заправо, кад не видимо добро лице особе са којом разговарамо, осећамо се несигурно. Лице је одличан показатељ осећања. За пантомимичара, који добро овлада микропокретима лица, оно ће бити најзахвалнији део тела за рад.