Темпл Грандин
Темпл Грандин (енгл. Temple Grandin; Бостон, 29. август 1947) америчка је докторица наука (грана сточарство) и професорка на Државном универзитету Колорадо, ауторка бестселера и саветница у сточарској индустрији за понашање животиња. Као особа с високофункционалним аутизмом Грандин је такође запажена као активисткиња за аутизам и као изумитељ тзв. машине за грљење (hug machine или squeeze machine), дизајниране да смирује хиперсензибилне особе. Према њеном животу је 2010. снимљен филм Темпл Грандин.[1]
Templ Grandin | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 29. август 1947. |
| Место рођења | Бостон |
| Веб-сајт | www |
Детињство, младост и образовање уреди
Грандин је рођена у Бостону, у породици Ричарда Грандина и Јусташи Катлер. Дијагностиковали су јој аутизам када је имала само две године (1950). Било јој је дијагностиковано оштећење мозга, те је похађала предшколу у којој су, према њеном мишљењу, предавали добри учитељи. Грандинина мајка је разговарала с лекаром који је предложио терапију говора, те је она ангажовала дадиљу која је проводила сате играјући се с Грандин и њеном сестром. Након што је завршила школу Хемпшир кантри, интернат за талентовану децу у Ринџу (Нови Хемпшир), 1966. године, Грандин је завршила додипломске студије психологије на Факултету Френклин Пирс[2] 1970. године, магистрирала сточарство на Државном универзитету Аризона 1975. године, те докторирала на Универзитету у Илиноису (Urbana-Champaign). Године 1989. Грандин је добила почасни докторат на онтаријском Ветеринарском факултету Универзитета Гелф у Онтарију (Канада), на скупштини 2012. године где је била главни говорник.
Каријера уреди
Грандин је филозофски вођа покрета за добро животиња и права аутистичних особа. Оба покрета наводе њен рад у вези с добробити животиња, неурологијом и филозофијом. Она разуме анксиозни осећај који настаје због претњи из околине, те осећај одбачености и страха, који даје мотивацију њеном раду у хуманом поступању са стоком. Њена пословна мрежна страница промовисе побољшање стандарда у кланицама и сточним фармама. PeTA јој је доделила 2004. награду Проги, у категорији „визионар”.
Један је од њених важнијих есеја о добробити животиња у којем полази од претпоставке да су животиње технички власништво нашег друштва, којима закон коначно даје етичку заштиту или права.[3]
Приватни живот уреди
Грандин каже да „део других људи који има емоционалне односе није део ње”, те се никад није удавала или имала децу. Осим рада у сточарству, за добро животиња и за права аутистичних особа, њени други интереси укључују јахање, научну фантастику, филмове и биохемију. Она описује социјализацију с другима као „досадну”, те није заинтересованаа за читање или гледање емоционалних проблема или односа.
