Тендај
- За кинески огранак исте школе погледајте Тиантаи
Тендаи (天台宗 Тендаи-схū) је јапанска школа махајана будизма која потиче од кинеске школе тиантаи или школе Лотусове сутре.
Њеним оснивачем се сматра Саичо (посмртно име Денгјо Даиши), будистички монах који је по свом повратку из Кине, где је изучавао кинеску традицију тиентаи, у Јапану основао будистичку секту тендаи.[1] Саичо је 805. године основао Енрјаку-ђи, будистички самостан на планини Хиеи.
Иако темељена на тиантаију, нова доктрина је настојала помирити зен и одређене елементе шинтоизма са јапанском естетиком. Тендаи у себи сједињава различите идеје и ритуале будизма, укључујући и езотеричне обреде, али их интерпретира на нов начин.[1] Иако је у суштини еклектичан, Лотус сутра је нарочито значајан будистички запис, који се сматра врховном књигом будизма.[1] Седиште тендаи будизма било је на планини Хиеи, а сам тендаи будизам имао је важну улогу у обликовању јапанског будизма, јер је изнедрио осниваче будистичких школа Камакура, и то зен, јодо, јодо шиншу и ничирен.[1]
Постала је најпопуларнији облик будизма међу јапанским вишим класама, а Енрјаку-ђи важно политичко средиште, све док га у Сенгоку периоду 1572. није разорио Ода Нобунага у настојању да уједини Јапан. Храм је касније обновљен и дан-данас служи као седиште школе.
Литература
уреди- Енциклопедија живих религија, Нолит, Београд. 2004. ISBN 978-86-19-02360-3..
- Кембриџова илустрована историја религије, Стyлос, Нови Сад. 2006. ISBN 978-86-7473-281-6..