Теорија рецептора
Теорија рецептора је примена рецепторских модела у објашњавају понашања лекова.[1] Фармаколошки рецепторски модели често претходе стадијуму прецизног познавања рецептора.[2] Џон Њупорт Лангли и Паул Ехрлић су увели концепт рецептора који посредују дејство лека почетком 20-тог века. Ј Кларк је произвео први квантитативни однос леком узрокованог биолошког одговора (користећи једначину коју је описао А V Хил 1909. и 1910) и предложио модел којим се објашњава леком посредована активација рецептора.
Највећи део квантитативних теоријских модела рецепторске функције се бави лигандом контролисаним јонским каналима и ГПЦР рецепторима.[3]
Референце уреди
- ^ Кенакин Т (2008). „Wхат сyстемс цан анд цан'т до”. Бр. Ј. Пхармацол. 153 (5): 841—3. ПМЦ 2267279
. ПМИД 18204481. дои:10.1038/сј.бјп.0707677.
- ^ T. Kenakin (2004) Principles: Receptor theory in pharmacology Trends Pharmacol Sci Vol 25 No.4
- ^ Ранг ХП (2006). „Тхе рецептор цонцепт: пхармацологy'с биг идеа”. Бр. Ј. Пхармацол. 147 (С1): С9—16. ПМЦ 1760743 . ПМИД 16402126. дои:10.1038/сј.бјп.0706457.
