Википедија

Теријер

раса паса

Теријер (од латинске речи terra, са значењем „тло” или „земља”) тип је паса који је оригинално развијен за лов на штеточине.[1][2][3] Теријер је пас настао од било које од многих пасмина[4] из теријерске групе, који су обично мали, жилави, одважни и неустрашиви.[5] Пасмине теријера знатно варирају по величини од само 1 кг до преко 32 кг, и обично се категоришу по величини или функцији. Постоји пет различитих група, а свака група има неколико различитих раса.

Неке расе теријера. Књига паса; интиматна студија човековог најбољег пријатеља, 1919.

Историја уреди

 
Теријер кућни љубимац (Енглески играчки теријер[6]), на слици из 1875. године Фредерик Аугуст Вендерот

Већина пасмина теријера рафинирана је од старијих наменски узгајаних паса.

Ловачка склоност раних ловачких теријера је кориштена при њиховој употреби у спортским надметањима. Иницијално, теријери су се надметали у догађајима као што је чишћење јама од пацова. Пас који би набрже побио све пацове би победио. У осамнаестом веку неки теријери су укрштени са гоничима да би се побољшале њихове ловне способности, а неки са пасминама борбених паса да би се „појачала истрајност и увећала храброст”.[7] Нека од укрштања са борбеним псима, укрштања була и теријера, коришћена су у крвном спорту борбе паса. Модерне пасмине кућних љубимаца, попут минијатурног бул теријера, наведене су у подацима Међународне кинолошке федерације (ФЦИ) под теријерима типа бул.[8]

Данас се већина теријера држи као пси-пратитељи и кућни љубимци. Они су углавном лојални и одани својим власницима, мада могу бити „велики карактери”.

Генетика уреди

На бази једне студије из 2006. године, генетичком анализом је показано да већина теријера спада у „модерни/ловачки” скуп раса паса развијен из истог базена предака у Европи у 19. веку. Неколико теријера се налази у кластеру „мастифа” са померанима, лабрадор ретриверима и другим псима велике главе, а тибетански теријер се налази у старијој групи азијских и афричких паса, заједно са пекинезером.[9]

Типови теријера и групе уреди

У 18. веку у Британији, постојала су само два типа теријера, дугоноги и кратконоги.[10] У данашње време, теријери се обично неформално групишу по величини или функцији.

Ловачки типови се и даље користе за проналажење, праћење или трагање за дивљачи, посебно под земљом, а понекад и за протеривање дивљачи. Модерни примери укључују Џек Расел теријера, пацоварског теријера и патердејл теријера. Постоје и кратконоги теријери као што су керн теријер, шкотски теријер и западни горски бели теријер, који су такође кориштени за убијање малих штеточина.

Оригинални ловачки теријери обухватају фел теријера (развијеног у северној Енглеској да помогне у лову на лисице) и ловачког теријера (развијеног у јужној Енглеској да би лоцирао, убио или протерао лисице током традиционалног јахачког лова на лисице).

Различите комбинације булдога и теријера које су коришћене за борбе с биковима и борбе паса крајем 19. века, касније су рафиниране у одвојене пасмине које су комбиновале квалитете теријера и булдога. Изузев бостонског теријера, они су генерално укључени у узгајивачке клубове Теријерске групе. Узгајивачи су произвели модерне пасмине теријера бул типа, као што су бул теријер и стафордски бул теријер у погодне породичне псе и такмочарске теријере.

Играчки теријери су одгајани од већих теријера и приказани су у групи за играчке или другове. У ове расе спадају енглески играчки теријер и јоркширски теријер. Иако су мали, они задржавају истински теријерски карактер и нису покорни „пси у крилу”.

Остали потомци типова бул и теријер, попут азијског гал теријера, спадају у псе који су још увек узгајају ради илегалних борби паса.

Изглед уреди

Теријери знатно варирају по изгледу од веома малих паса са светлим телима и глатком длаком попут енглеског теријера (црни и жутомрки), који тежи само 2,7 кг, до врло великих грубодлаких Ердејл теријера, који могу да теже 32 кг или више. Према подацима из 2004. године, Кинолошки клуб Сједињених Држава признао је нову расу бездлаког теријера пореклом од пацоварског теријера[11] названог амерички бездлаки теријер.[12]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Терриер Дог Бреедс - Тyпес оф Терриерс - Бреед Инфо & Пицтурес”. БWМ (на језику: енглески). Приступљено 9. 6. 2019. 
  2. ^ „Терриер Дог Бреедс : Дог Бреед Селецтор”. Анимал Планет (на језику: енглески). Приступљено 9. 6. 2019. 
  3. ^ „Терриер Гроуп”. Америцан Кеннел Цлуб (на језику: енглески). Приступљено 9. 6. 2019. 
  4. ^ Острандер, Елаине А.; Wанг, Гуо-Донг; Ларсон, Грегер; Вонхолдт, Бридгетт M.; Давис, Бриан W.; Јаганнатхан, Видyха; Хитте, Цхристопхе; Wаyне, Роберт К.; Зханг, Yа-Пинг (2019). „Дог10К: Ан интернатионал сеqуенцинг еффорт то адванце студиес оф цанине доместицатион, пхенотyпес, анд хеалтх”. Натионал Сциенце Ревиеw. 6 (4): 810—824. ПМЦ 6776107  . ПМИД 31598383. дои:10.1093/нср/нwз049. 
  5. ^ Роедер, Оливер (16. 2. 2016). „Терриерс Wере Онце Тхе Греатест Догс Ин Тхе Wорлд”. ФивеТхиртyЕигхт (на језику: енглески). Приступљено 9. 6. 2019. 
  6. ^ „Тхе Бреед Стандард”. Архивирано из оригинала 17. 12. 2008. г. Приступљено 15. 11. 2008. 
  7. ^ Марвин, Јохн Т. (1982). „2. Бацкгроунд анд Херитаге оф тхе Терриер Фамилy”. Тхе Неw Цомплете Сцоттисх Терриерс (Сецонд изд.). Неw Yорк: Хоwелл Боок Хоусе Инц. стр. 20. ИСБН 978-0-87605-306-5. 
  8. ^ Тхе Фéдéратион Цyнологиqуе Интернатионале. „ФЦИ Бреедс номенцлатуре”. www.фци.бе. Архивирано из оригинала 26. 11. 2012. г. Приступљено 28. 3. 2008. 
  9. ^ Острандер, Елаине Т. (2007). „Генетицс анд тхе Схапе оф Догс: Студyинг тхе неw сеqуенце оф тхе цанине геноме схоwс хоw тинy генетиц цхангес цан цреате енормоус вариатион wитхин а сингле специес”. Америцан Сциентист (онлине). 95 (5): 2, 4. дои:10.1511/2007.67.3724. 
  10. ^ Дандие Динмонт Терриер Цлуб оф Америца. „Хисторy оф тхе Дандие Динмонт”. ДДТЦА. Архивирано из оригинала 12. 04. 2008. г. Приступљено 28. 3. 2008. 
  11. ^ Кане, Алице Ј. Рат Терриер: а Цомпрехенсиве Оwнер'с Гуиде. Кеннел Цлуб Боокс, 2004.
  12. ^ „Америцан Хаирлесс Терриер”. Америцан Кеннел Цлуб. Приступљено 30. 12. 2019. 

Литература уреди

  • Wебстер'с Тхирд Неw Интернатионал Дицтионарy оф тхе Енглисх Лангуаге, Унабридгед. Тхе Мерриам-Wебстер Едиториал Стафф. Спрингфиелд, МА У.С.А.: Г&C Мерриам Цомпанy. 1967. стр. 274. „А бреед ис а гроуп оф доместиц анималс релатед тхроугх цоммон анцесторс анд висиблy симилар ин мост цхарацтеристицс, хавинг беен дифферентиатед фром отхерс бy хуман инфлуенце; а дистинцтиве гроуп оф доместицатед анималс дифферентиатед фром тхе wилд тyпе ундер тхе инфлуенце оф ман, тхе сум оф тхе прогенy оф а кноwн анд десигнатед фоундатион стоцк wитхоут адмиxтуре оф отхер блоод.” 
  • „Фоундатион Стоцк Сервице – Америцан Кеннел Цлуб”. Америцан Кеннел Цлуб. 12. 11. 2017. Приступљено 16. 9. 2019. 
  • Тwити, Wиллиам (1977). Даниелссон, Б.; Цyнегетица Англица, ур. Тхе Арт оф Хунтинг 1. Стоцкхолм Студиес ин Енглисх XXXVII. Превод: Даниелссон, Б.; Цyнегетица Англица. Стоцкхолм: Алмqвист & Wикселл Инт. 
  • Тхе Мастер оф Гаме, бy Едwард, сецонд Дуке оф Yорк: ед. Баиллие-Грохман, Wиллиам.1ст Ед. Лондон: 1904 Баллантине, Хансон & Цо Фолио
  • Едwард, оф Норwицх; Баиллие-Грохман, Wиллиам А. (Wиллиам Адолпх); Баиллие-Грохман, Ф. (Флоренце); Роосевелт, Тхеодоре; Гастон III Пхебус, Цоунт оф Фоиx (1. 1. 1909). Тхе мастер оф гаме : тхе олдест Енглисх боок он хунтинг. Лондон : Цхатто & Wиндус. 
  • „БНФ – Ле ливре де цхассе де Гастон Пхебус”. цлассес.бнф.фр. Приступљено 17. 11. 2016. 
  • Бернерс, Јулиана (1975) [Фацсимиле оф 1486 оригинал]. Енглисх хаwкинг анд хунтинг ин тхе Боке оф Ст. Албанс : а фацсимиле едитион оф сигс. а2-ф8 оф тхе Боке оф Ст. Албанс (1486) / бy Рацхел Хандс. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 0-19-811715-9. 
  • Бернерс, Јулиана; Бладес, Wиллиам (1. 1. 1901). Тхе боке оф Саинт Албанс. Лондон : Еллиот Стоцк. 
  • Цаиус, Јохн; Гонвилле анд Цаиус Цоллеге; Роyал Цоллеге оф Пхyсицианс оф Лондон; Робертс, Е. С. (Ернест Стеwарт); Венн, Јохн; Флеминг, Абрахам (1. 1. 1912). Тхе wоркс оф Јохн Цаиус, M.D., сецонд фоундер оф Гонвилле анд Цаиус Цоллеге анд мастер оф тхе цоллеге, 1559–1573. Цамбридге, Тхе Университy пресс. 
  • Цларк, Анне Рогерс; Браце, Андреw Х. (1995). Тхе Интернатионал Енцyцлопедиа оф Догс. Неw Yорк: Хоwелл Боок Хоусе. ИСБН 0-87605-624-9. 
  • Цоппингер, Раyмонд; Цоппингер, Лорна (2001). Дог: А Стартлинг Неw Ундерстандинг оф Цанине Оригин, Бехавиор & Еволутион. Неw Yорк: Сцрибнер. ИСБН 0-684-85530-5. 
  • Цларк, Анне Рогерс; Браце, Андреw Х. (1995). Тхе Интернатионал Енцyцлопедиа оф Догс. Неw Yорк: Хоwелл Боок Хоусе. стр. 8. ИСБН 0-87605-624-9. „Ин тхе стрицтест сенсе, дог бреедс дате бацк онлy то тхе ласт цоупле оф децадес оф тхе нинетеентх центурy, ор то море рецент децадес ин тхис (тхе тwентиетх) центурy бут дистинцт тyпес оф догс хаве еxистед центуриес еарлиер.” 
  • Марвин, Јохн Т. (1982). „2. Бацкгроунд анд Херитаге оф тхе Терриер Фамилy”. Тхе Неw Цомплете Сцоттисх Терриер (сецонд изд.). Неw Yорк, Н.Y.: Хоwелл Боок Хоусе Инц. ИСБН 0-87605-306-1. 
  • 'Догс, wоркинг', фром Ан Енцyцлопаедиа оф Неw Зеаланд, едитед бy А. Х. МцЛинтоцк, оригиналлy публисхед ин 1966. Те Ара – Тхе Енцyцлопедиа оф Неw Зеаланд, упдатед 18 Септембер 2007 УРЛ: http://www.teara.govt.nz/1966/D/DogsWorking/en
  • The Merriam-Webster Editorial Staff, ур. (1967). Webster's Third New International Dictionary of the English Language, Unabridged. Springfield, MA U.S.A.: G&C Merriam Company. 
  • Jane Stern; Michael Stern (1997). „Glossary”. Dog Eat Dog: A Very Human Book About Dogs and Dog Shows. New York, N.Y.: Sctibner. ISBN 0-684-82253-9. „typey: showing the breed characteristics to maximum effect” 
  • Turcsán, Borbála; Kubinyi, Enikő; Miklósi, Ádám (2011). „Trainability and boldness traits differ between dog breed clusters based on conventional breed categories and genetic relatedness”. Applied Animal Behaviour Science. 132 (1–2): 61—70. doi:10.1016/j.applanim.2011.03.006. 
  • Alderton, David (септембар 2008). Encyclopedia of Dogs (Hardcover). Bath: Parragon Inc. стр. 384. ISBN 978-1407524382. 
  • Coile, D. Caroline (1. 4. 2005). Encyclopedia of Dog Breeds: Profiles of More than 150 Breeds (2nd изд.). Barron's Educational Series, Incorporated. стр. 368. ISBN 9780764157004. 
  • De Prisco, Andrew; Johnson, James B. (1993). Canine Lexicon. T. F. H. Publications. стр. 886. ISBN 978-3-929545-60-9. 
  • Kister, Kenneth F. (1994). Kister's Best Encyclopedias (2nd изд.). Phoenix: Oryx. стр. 329–330. ISBN 978-0-89774-744-8. 
  • De Vito, Dominique (1. 9. 2005). World Atlas of Dog Breeds (Print) (6th изд.). Neptune City, NJ Lanham, MD: TFH Publications, Inc. Distributed in the U.S. to the Bookstore and library trade by National Book Network. стр. 960. ISBN 978-0793806560. 
  • DK Publishing (15. 7. 2013). The Dog Encyclopedia (Hardcover) (1st изд.). DK Adult. стр. 360. ISBN 978-1465408440. 
  • Wilcox, Bonnie; Walkowicz, Chris (март 1995). Atlas of Dog Breeds of the World (Print) (5th изд.). Neptune City, NJ Lanham, MD: TFH Publications, Inc. Distributed in the U.S. to the Bookstore and library trade by National Book Network. стр. 912. ISBN 978-0793812844. 
  • Renna, Christine Hartnagle (2008). Herding Dogs: Selection and Training the Working Farm Dog. Kennel Club Books (KCB). ISBN 978-1-59378-737-0. </ref><ref name="Hartnagle">Hartnagle, Jeanne Joy. Herding I, II, III. Canine Training Systems (CTS). 

Spoljašnje veze уреди

 
Terijer na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Terijer&oldid=27675803”