Термоспрег је електронски уређај који конвертује топлотну енергију у електричну енергију. Састоји се од неколико термопарова повезаних углавном серијски или, ређе, паралелно.

Термоспрега, састављена од више термопарова у серији. Ако су оба крајња чвора на истој температури, напони ће се поништити. Ако је пак једна страна загрејанија од друге, резултујућа укупна волтажа је једнака збиру разлика волтажа између појединих чворова.

Термоспрега не реагује на апсолутну температуру, већ генерише излазни напон пропорционалан локалној температурној разлици односно температурном градиенту.

Термоспреге се користе да обезбеде излаз (напон) као договор на температуру, као део уређаја за мерење температуре, као нпр инфрацрвени термометри се у свету нашироко користе у медицини за мерење телесне температуре. Такође се доста користе у сензорима топлотног флукса (нпр Молова термоспрега или Еплијев пирелиометар)[1][2][3] и као осигурачи на гасним пламеницима. Излаз термоспреге је обично у опсегу десетина или стотина миливолти.[4] Поред тога што појачава сигнал, уређај се може користити и за одређивање просечне просторне расподеле температуре.[5]

Термоспреге се још користе и да произведу електричну енергију, нпр, од топлоте електричних компонени, соларног ветра, радиоактивних материјала, или сагоревања. Процес представља пример Пелтиеровог Ефекта (пренос топлоте помоћу електричне енергије) пошто процес преноси топлоту са врућих ка хладним чворовима.

Види још уреди

  • Сибеков ефекат—физички ефекат одговоран за настанак напона у термоспрегу.
  • Термоелектрични материјали—материјали високих перформанси који се могу користити за конструисање компактног термоспрега велике моћи.

Спољашње везе уреди

Референце уреди

  1. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 22. 12. 2013. г. Приступљено 25. 12. 2015. 
  2. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 08. 10. 2018. г. Приступљено 25. 12. 2015. 
  3. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 14. 01. 2013. г. Приступљено 25. 12. 2015. 
  4. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 25. 12. 2015. 
  5. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 16. 04. 2007. г. Приступљено 25. 12. 2015.