Тезе о семиотичком проучавању култура

Тезе о семиотичком проучавању култура (примењене на словенске текстове) наслов је програмског текста Тарту-московске школе написаног 1973 године. Овај текст поставио је темеље нове дисциплине назване семиотика културе. Заједно су га написали чланови Тарту-московске школе, Јуриј Лотман, Вјачеслав Иванов, Александар Пјатигорски, Владимир Топоров и Борис Успенски.

Текст се састоји од 9 теза. Прве две описују истраживачки програм семиотике културе, док се осталих 7 баве разматрањем различитих концепата који су важни за проучавање култура употребом семиотичког метода.

Тезе о семиотичком проучавању култура резултат су интензивног рада на стварању семиотичког приступа култури Тарту-московске школе током 60-их година, посебно везаног за Летње школе семиотике које су се одржавале у месту Карику.[1][2][3]

Референце

уреди
  1. ^ Лотман, Ј. M.; Иванов, V. V.; Пјатигорскиј, А. M.; Топоров, V. Н.; Успенскиј, Б. А. (1973). Тхесес он тхе семиотиц студy оф цултурес. Тарту Университy Пресс. ИСБН 998540064X. ОЦЛЦ 917279684. 
  2. ^ Грисхакова, M.; Салупере, С. (2015). Тхеоретицал сцхоолс анд цирцлес ин тхе тwентиетх-центурy хуманитиес : литерарy тхеорy, хисторy, пхилосопхy. Њујорк: Роутледге. ИСБН 978-1-317-61947-5. ОЦЛЦ 907374085. 
  3. ^ Wиннер, I. П.; Wиннер, Т. Г. (1976). „ТХЕ СЕМИОТИЦС ОФ ЦУЛТУРАЛ ТЕXТС”. Семиотица. 18 (2): 101—156. ИССН 0037-1998. дои:10.1515/семи.1976.18.2.101.