Ти си мој геније је назив друге по реду књиге књижевника Перице Јокића. Књига је изашла 1996. године у едицији „Библиотека мостови“, а издавач је „Међурепубличка заједница за културно-просвјетну дјелатност” из Пљеваља.[1][2]

Ти си мој геније
Настанак и садржај
Ориг. наслов'
АуторПерица Јокић
Земља СР Југославија
Језиксрпски
Жанр / врста делапоема
Издавање
Датум
издавања

23. новембар 1996.
Број страница111
Класификација
ISBN?86-7261-207-8
Хронологија
ПретходникПаметнији попушта
НаследникДоручак за Ему

Опис уреди

У књизи се на духовит начин говори о двоје младих и њиховој љубавној агонији. То је прича о Плавуши за чују се болест није нашло лека. Била је пример за све катастрофе. О њој се најрадије говорило у трећем лицу... У хиперболичном заплету пут води све до Сорбоне где се спрема докторска дисертација на тему „Она – то смо сви ми“.

Структура уреди

Према садржају и свеобухватном сликању живота, књига има карактеристике романа. С друге стране, с обзиром на то да је прича испричана у облику слободног стиха, овде, изнад свега, има елемената поезије, односно баладе. Зато је писац, као објашњење своје творевине, у поднаслову дописао –„ роман у балади“. Док, међутим, Матија Бећковић у рецензији за ову књигу говори о поеми.

Рецензија уреди

„У младалачкој поеми Перице Јокића „Ти си мој геније“ све је младалачко и песничко, а готово ништа почетничко. Пред песником су отворени многи дугачки путеви и – судећи по овој поеми – којим год се упути доспеће далеко. Ниједан човек, а поготову песник није остварио ни један циљ ако о њему није сањао у младости.“ Матија Бећковић[3]

Критике уреди

  • „Ти си мој геније“ је модерна поема о вековном односу мушкарца и жене, о љубави и љубависању, о стрепњама и патњама, о љубопитљивости и љубомори... али је све то казано језиком живота у којем је игра део љубави колико и живота самог. Игра речима, игра значењима, игра покретом, игра сећањем, игра асоцијација, игра друштвеним и политичким значењима уроњеним у страст у љубави и у љубав према игри и завитлавању. На крају је порука о жељи за вечном љубављу, али за љубављу која би наставила овоземаљски ток: страст и радост, збиљу и зезање.[4]
  • Пре читања, да би се доживело оно што се чита, треба поштовати упутство за употребу у коме се каже да се књига чита двапут од почетка: једном до црте, други пут оно испод црте. До црте је прича испричана о животу Плавуше, а испод црте вицеви и афоризми о Плавуши. Перица Јокић је писац изузетне елоквенције, урбаног језика којим се користе млади, а онда, на тренутак, сасвим неосетно проналази везу са изворним народним језиком и књижевношћу.[5]

Концепција књиге уреди

Књига је конципирана тако да су две странице различитих књига објављене на једној страници, па тек кад се прочита поема (од 7. до 57.странице), враћа се на 7-у, која је у другој књизи 58-а и онда се чита друга књига – на исту тему, али у виц-сликама о најпопуларнијој женској врсти, о плавушама.

Извори уреди

Спољашње везе уреди