Тибетанска висораван

Тибетанска висораван
Тибетанска висораван
青藏高原 (Qīнг–Зàнг Гāоyуáн, Ћингхај–Тибетанска висораван)
Највиша тачка
Највиша тачка	Тибетанска висораван лежи између хималајског венца на југу и пустиње Такла Макан на северу. (композитна слика)
Координате	33° СГШ; 88° ИГД / 33° СГШ; 88° ИГД Координате: 33° СГШ; 88° ИГД / 33° СГШ; 88° ИГД
Димензије
Дужина	2500 км
Ширина	1000 км
Површина	2500000 км2
Географија
	Тибетанска висораван и околна област изнад 1600 м
Државе	Кина (Тибет, Ћингхај, Западни Сичуан, Северни Јунан, Јужни Синкјанг, Западни Гансу); Индија (Ладак, Лахаул & Спити), Пакистан (Гилгит Балтистан); Непал (Северни Непал); Бутан; Таџикистан (Источни Таџикистан); Киргистан (Јужни Киргистан)

Тибетанска висораван (тибетански: བོད་ས་མཐོ།, Вајли: бод са мтхо), такође позната у Кини и као Ћингхај–тибетанска висораван^[1] или Ћинг–Цанг висораван^[2] () или као Хималајска висораван у Индији,^[3]^[4] је огромна узвишена висораван у Централној Азији^[5]^[6]^[7]^[8] и Источној Азији,^[9]^[10]^[11]^[12] која покрива већински део Тибетанског аутономног региона, Северозападног Јунана, Западне половине Сичуана, Јужног Гансуа и Ћингхај провинције у западној Кини, Индијске регионе Ладак и Лахаул и Спити (Хималајски Прадеђ) као и Бутан. Ова висораван се протеже приближно 1.000 км (620 ми) од севера до југа, и 2.500 км (1.600 ми) од истока до запада. То је највиша и највећа висораван на свету, са површином од 2.500.000 км² (970.000 сq ми) (око пет пута величине Метрополитанске Француске).^[13] Њена просечна елевација надмашује 4.500 м (14.800 фт) и окружена је импозантним планинским ланцима у којима се налазе два највиша светска врха, Монт Еверест и К2. Тибетанска висораван се често назива „кровом света”.

Тибетанска висораван садржи изворишта сливова већине токова у околним регионима. Његове десетине хиљада глечера и других географских и еколошких карактеристика служе као „водени торањ” који чува воду и одржава проток. Понекад се назива и Трећим полом с обзиром на то да његова ледена поља садрже највећу резерву свеже воде изван поларних подручја. Утицај глобалног загревања на Тибетанску висораван је од великог научног интереса.^[14]^[15]^[16]^[17]

Референце

^ Wанг, Зхаоyин; Ли, Зхиwеи; Xу, Менгзхен; Yу, Гуоан (30. 3. 2016). Ривер Морпходyнамицс анд Стреам Ецологy оф тхе Qингхаи-Тибет Платеау. ЦРЦ Пресс.
^ Јонес, Ј.А.; Лиу, Цхангминг; Wоо, Минг-Ко; Кунг, Хсианг-Те (6. 12. 2012). Регионал Хyдрологицал Респонсе то Цлимате Цханге. Спрингер Сциенце & Бусинесс Медиа. стр. 360.
^ „हिमालयी क्षेत्र में जीवन यापन पर रिसर्च करेंगे अमेरिका और भारत”. Амар Ујала (на језику: хинди). Приступљено 2023-07-25.
^ „Ин Литтле Тибет, а сторy оф хоw дисплацед пеопле ребуилт лифе ин а дистант ланд”. 18. 2. 2020.
^ Иллустратед Атлас оф тхе Wорлд (1986) Ранд МцНаллy & Цомпанy. ISBN 0-528-83190-9 пп. 164–65
^ Атлас оф Wорлд Хисторy (1998 ) ХарперЦоллинс. ISBN 0-7230-1025-0 p. 39
^ „The Tibetan Empire in Central Asia (Christopher Beckwith)”. Приступљено 19. 2. 2009.
^ Hopkirk 1983, стр. 1
^ Peregrine, Peter Neal & Melvin Ember, etc. (2001). Encyclopedia of Prehistory: East Asia and Oceania, Volume 3. Springer. стр. 32. ISBN 978-0-306-46257-3.
^ Morris, Neil (2007). North and East Asia. Heinemann-Raintree Library. стр. 11. ISBN 978-1-4034-9898-4.
^ Webb, Andrew Alexander Gordon (2007). Contractional and Extensional Tectonics During the India-Asia Collision. ProQuest LLC. стр. 137. ISBN 978-0-549-50627-0.
^ Marston, Sallie A.; Paul L. Knox; Diana M. Liverman (2002). World regions in global context: peoples, places, and environments . Prentice Hall. стр. 430. ISBN 978-0-13-022484-2.
^ „Natural World: Deserts”. National Geographic. Архивирано из оригинала 12. 1. 2006. г.
^ Leslie Hook (30. 8. 2013). „Tibet: life on the climate front line”. Financial Times. Приступљено 1. 9. 2013.
^ Liu, Xiaodong; Chen (2000). „Climatic warming in the Tibetan Plateau during recent decades”. International Journal of Climatology. 20 (14): 1729—1742. Bibcode:2000IJCli..20.1729L. CiteSeerX 10.1.1.669.5900  . doi:10.1002/1097-0088(20001130)20:14<1729::aid-joc556>3.0.co;2-y — преко Academia.edu.
^ Ni, Jian (2000). „A Simulation of Biomes on the Tibetan Plateau and Their Responses to Global Climate Change”. Mountain Research and Development. 20 (1): 80—89. doi:10.1659/0276-4741(2000)020[0080:ASOBOT]2.0.CO;2.
^ Cheng, Guodong; Wu (8. 6. 2007). „Responses of permafrost to climate change and their environmental significance, Qinghai-Tibet Plateau”. Journal of Geophysical Research. 112 (F2): F02S03. Bibcode:2007JGRF..112.2S03C. S2CID 14450823. doi:10.1029/2006JF000631.

Literatura

Hopkirk, Peter (1983). Trespassers on the Roof of the World: The Secret Exploration of Tibet. J. P. Tarcher. ISBN 978-0-87477-257-9.
Brantingham, P. J. & Xing, G. (2006). „Peopling of the northern Tibetan Plateau”. World Archaeology. 38 (3): 387—414. S2CID 13534630. doi:10.1080/00438240600813301.
Achache, José; Courtillot, Vincent; Xiu, Zhou Yao (1984). „Paleogeographic and tectonic evolution of southern Tibet since Middle Cretaceous time: New paleomagnetic data and synthesis”. Journal of Geophysical Research. 89 (B12): 10311—10340. Bibcode:1984JGR....8910311A. doi:10.1029/JB089iB12p10311.
Besse, J.; Courtillot, V.; Pozzi, J.P.; Westphal, M.; Zhou, Y.X. (18. 10. 1984). „Palaeomagnetic estimates of crustal shortening in the Himalayan thrusts and Zangbo Suture”. Nature. 311 (5987): 621—626. Bibcode:1984Natur.311..621B. doi:10.1038/311621a0.
Besse, Jean; Courtillot, Vincent (10. 10. 1988). „Paleogeographic maps of the continents bordering the Indian Ocean since the Early Jurassic”. Journal of Geophysical Research. 93 (B10): 11791—11808. Bibcode:1988JGR....9311791B. ISSN 0148-0227. doi:10.1029/JB093iB10p11791.
Bingham, Douglas K.; Klootwijk, Chris T. (27. 3. 1980). „Palaeomagnetic constraints on Greater India's underthrusting of the Tibetan Plateau”. Nature. 284 (5754): 336—338. Bibcode:1980Natur.284..336B. doi:10.1038/284336a0.
Blanford, W.T.; Medlicott, H.B. (1879). „A manual of the geology of India”. Nature. Calcutta. 20 (504): 191. Bibcode:1879Natur..20..191H. doi:10.1038/020191a0.
Brookfield, M.E. (1993). „The Himalaya passive margin from Precambrian to Cretaceous times”. Sedimentary Geology. 84 (1–4): 1—35. Bibcode:1993SedG...84....1B. doi:10.1016/0037-0738(93)90042-4.
Burbank, Douglas W.; Leland, John; Fielding, Eric; Anderson, Robert S.; Brozovic, Nicholas; Reid, Mary R.; Duncan, Christopher (8. 2. 1996). „Bedrock incision, rock uplift and threshold hillslopes in the northwestern Himalayas”. Nature. 379 (6565): 505—510. Bibcode:1996Natur.379..505B. doi:10.1038/379505a0.
Dewey, J.F. (1988). „Extensional collapse of orogens”. Tectonics. 7 (6): 1123—1139. Bibcode:1988Tecto...7.1123D. doi:10.1029/TC007i006p01123.
Dewey, J.F.; Cande, S.; Pitman III, W.C. (1989). „Tectonic evolution of the Indian/Eurasia Collision Zone”. Eclogae Geologicae Helvetiae. 82 (3): 717—734.
Dèzes, Pierre (1999). Tectonic and metamorphic Evolution of the Central Himalayan Domain in Southeast Zanskar (Kashmir, India). Mémoires de Géologie (Теза). 32. University of Lausanne. стр. 149. ISSN 1015-3578.
Ding, Lin; Kapp, Paul; Wan, Xiaoqiao (6. 5. 2005). „Paleocene-Eocene record of ophiolite obduction and initial India-Asia collision, south central Tibet”. Tectonics. 24 (3): TC3001. Bibcode:2005Tecto..24.3001D. S2CID 39124270. doi:10.1029/2004TC001729.
Le Fort, P.; Cronin, V. S. (1. 9. 1988). „Granites in the Tectonic Evolution of the Himalaya, Karakoram and Southern Tibet”. Philosophical Transactions of the Royal Society of London. Series A, Mathematical and Physical Sciences. 326 (1589): 281—299. Bibcode:1988RSPTA.326..281F. doi:10.1098/rsta.1988.0088.
Frank, W.; Gansser, A.; Trommsdorff, V. (1977). „Geological observations in the Ladakh area (Himalayas); a preliminary report”. Schweizerische Mineralogische und Petrographische Mitteilungen Bulletin. 57 (1): 89—113.
Girard, M.; Bussy, F. (1998). „Late Pan-African magmatism in Himalaya: new geochronological and geochemical data from the Ordovician Tso Morari metagranites (Ladakh, NW India)”. Schweizerische Mineralogische und Petrographische Mitteilungen Bulletin. 79: 399—418.
Heim, A.; Gansser, A. (1939). „Central Himalaya; geological observations of the Swiss expedition 1936”. Schweizer. Naturf. Ges., Denksch. 73 (1): 245.
Klootwijk, C.T.; Conaghan, P.J.; Powell, C.McA. (октобар 1985). „The Himalayan Arc: large-scale continental subduction, oroclinal bending and back-arc spreading”. Earth and Planetary Science Letters. 75 (2–3): 167—183. Bibcode:1985E&PSL..75..167K. doi:10.1016/0012-821X(85)90099-8.
Klootwijk, Chris T.; Gee, Jeff S.; Peirce, John W.; Smith, Guy M.; McFadden, Phil L. (мај 1992). „An early India-Asia contact: Paleomagnetic constraints from Ninetyeast Ridge, ODP Leg 121”. Geology. 20 (5): 395—398. Bibcode:1992Geo....20..395K. doi:10.1130/0091-7613(1992)020<0395:AEIACP>2.3.CO;2.
Molnar, P.; Tapponnier, P. (1975). „Cenozoic tectonics of Asia; effects of a continental collision”. Science. 189 (4201): 419—426. Bibcode:1975Sci...189..419M. PMID 17781869. doi:10.1126/science.189.4201.419.
Patriat, Philippe; Achache, José (18. 10. 1984). „India-Eurasia collision chronology has implications for crustal shortening and driving mechanism of plates”. Nature. 311 (5987): 615—621. Bibcode:1984Natur.311..615P. doi:10.1038/311615a0.
Le Pichon, Xavier; Fournier, Marc; Jolivet, Laurent (1992). „Kinematics, topography, shortening, and extrusion in the India-Eurasia collision”. Tectonics. 11 (6): 1085—1098. Bibcode:1992Tecto..11.1085L. CiteSeerX 10.1.1.635.2173  . doi:10.1029/92TC01566.
Ricou, L.M. (1994). „Tethys reconstructed: plates, continental fragments and their Boundaries since 260 Ma from Central America to South-eastern Asia”. Geodinamica Acta. 7 (4): 169—218. doi:10.1080/09853111.1994.11105266.
Stampfli, G.M.; Mosar, J.; Favre, P.; Pillevuit, A.; Vannay, J.-C. (1998). „Permo-Triassic evolution of the western Tethyan realm: the Neotethys/east-Mediterranean basin connection”. PeriThetys. 3.
Stampfli, G.M. (2000). E. Bozkurt; J.A. Winchester; J.D.A. Piper, ур. „Tectonics and magmatism in Turkey and surrounding area”. Geological Society of London, Special Publications. 173: 1—23. doi:10.1144/GSL.SP.2000.173.01.01.
Stampfli, G.M.; Mosar, J.; Favre, P.; Pillevuit, A.; Vannay, J.-C. (2001). „Permo-Mesozoic evolution of the western Tethyan realm: the Neotethys/East- Mediterranean connection”. Ур.: P.A. Ziegler; W. Cavazza; A.H.F. Robertson; S. Crasquin-Soleau. PeriTethys memoir 6: Peritethyan rift/wrench basins and passive margins. IGCP 369. Mém. Museum Nat. Hist. Nat. 186. стр. 51—108.
Stampfli, G.M.; Borel, G.D. (28. 2. 2002). „A plate tectonic model for the Paleozoic and Mesozoic constrained by dynamic plate boundaries and restored synthetic oceanic isochrons”. Earth and Planetary Science Letters. 196 (1): 17—33. Bibcode:2002E&PSL.196...17S. doi:10.1016/S0012-821X(01)00588-X.
Stampfli, GM; Borel, GD (2004). „The TRANSMED Transects in Space and Time: Constraints on the Paleotectonic Evolution of the Mediterranean Domain”. Ур.: Cavazza W; Roure F; Spakman W; Stampfli GM; Ziegler P. The TRANSMED Atlas: the Mediterranean Region from Crust to Mantle. Springer Verlag. ISBN 978-3-540-22181-4.
Steck, A.; Spring, L.; Vannay, J.C.; Masson, H.; Stutz, E.; Bucher, H.; Marchant, R.; Tièche, J.C. (1993). „Geological Transect Across the Northwestern Himalaya in eastern Ladakh and Lahul (A Model for the Continental Collision of India and Asia)” (PDF). Eclogae Geologicae Helvetiae. 86 (1): 219—263.
Steck, A.; Spring, L.; Vannay, J.C.; Masson, H.; Bucher, H.; Stutz, E.; Marchant, R.; Tieche, J.C. (1993). Treloar, P. J.; Searle, M. P., ур. „The tectonic evolution of the northwestern Himalaya in eastern Ladakh and Lahul, India, in Himalayan Tectonics”. Geological Society, London, Special Publications. 74 (1): 265—276. Bibcode:1993GSLSP..74..265S. ISSN 0305-8719. doi:10.1144/GSL.SP.1993.074.01.19.
Yin, An (мај 2006). „Cenozoic tectonic evolution of the Himalayan orogen as constrained by along-strike variation of structural geometry, exhumation history, and foreland sedimentation”. Earth-Science Reviews. 76 (1–2): 1—131. Bibcode:2006ESRv...76....1Y. ISSN 0012-8252. doi:10.1016/j.earscirev.2005.05.004.

Spoljašnje veze

ON THINNER ICE 如履薄冰 (by GRIP, Asia Society and MediaStorm)
The Third Pole: Understanding Asia's Water Crisis
„The End of Earth's Summer”.
Long Rivers and Distant Sources
„"Roof of the Earth" Offers Clues About How Our Planet Was Shaped”. Архивирано на сајту Wayback Machine (31. октобар 2012)
Платеау Перспецтивес (интернатионал НГО)
„Леаф морпхологy анд тхе тиминг оф тхе рисе оф тхе Тибетан Платеау”.
„Протецтед ареас оф тхе Тибетан Платеау регион”.
„Нортх Тибетан Платеау-Кунлун Моунтаинс алпине десерт”. Террестриал Ецорегионс. Wорлд Wилдлифе Фунд.
Пхотос оф Тибетан номадс
„"Рооф оф тхе Еартх" Офферс Цлуес Абоут Хоw Оур Планет Wас Схапед”.
„Цонтемпорарy лифестyле анд лангуаге леарнинг центер фром Тибет лхаса, тхе оффициал лангуаге оф Тибетан. подцаст.”.
Тибетан Хисторy-Тхе труе хисторy оф анy регион цаннот бе фуллy ундерстоод wитхоут кноwинг тхе басиц цхарацтеристицс оф а регион анд оф итс инхабитантс

[1] Wанг, Зхаоyин; Ли, Зхиwеи; Xу, Менгзхен; Yу, Гуоан (30. 3. 2016). Ривер Морпходyнамицс анд Стреам Ецологy оф тхе Qингхаи-Тибет Платеау. ЦРЦ Пресс.

[2] Јонес, Ј.А.; Лиу, Цхангминг; Wоо, Минг-Ко; Кунг, Хсианг-Те (6. 12. 2012). Регионал Хyдрологицал Респонсе то Цлимате Цханге. Спрингер Сциенце & Бусинесс Медиа. стр. 360.

[3] „हिमालयी क्षेत्र में जीवन यापन पर रिसर्च करेंगे अमेरिका और भारत”. Амар Ујала (на језику: хинди). Приступљено 2023-07-25.

[4] „Ин Литтле Тибет, а сторy оф хоw дисплацед пеопле ребуилт лифе ин а дистант ланд”. 18. 2. 2020.

[5] Иллустратед Атлас оф тхе Wорлд (1986) Ранд МцНаллy & Цомпанy. ISBN 0-528-83190-9 пп. 164–65

[6] Атлас оф Wорлд Хисторy (1998 ) ХарперЦоллинс. ISBN 0-7230-1025-0 p. 39

[7] „The Tibetan Empire in Central Asia (Christopher Beckwith)”. Приступљено 19. 2. 2009.

[8] Hopkirk 1983, стр. 1

[9] Peregrine, Peter Neal & Melvin Ember, etc. (2001). Encyclopedia of Prehistory: East Asia and Oceania, Volume 3. Springer. стр. 32. ISBN 978-0-306-46257-3.

[10] Morris, Neil (2007). North and East Asia. Heinemann-Raintree Library. стр. 11. ISBN 978-1-4034-9898-4.

[11] Webb, Andrew Alexander Gordon (2007). Contractional and Extensional Tectonics During the India-Asia Collision. ProQuest LLC. стр. 137. ISBN 978-0-549-50627-0.

[12] Marston, Sallie A.; Paul L. Knox; Diana M. Liverman (2002). World regions in global context: peoples, places, and environments . Prentice Hall. стр. 430. ISBN 978-0-13-022484-2.

[13] „Natural World: Deserts”. National Geographic. Архивирано из оригинала 12. 1. 2006. г.

[FT83013-14] Leslie Hook (30. 8. 2013). „Tibet: life on the climate front line”. Financial Times. Приступљено 1. 9. 2013.

[15] Liu, Xiaodong; Chen (2000). „Climatic warming in the Tibetan Plateau during recent decades”. International Journal of Climatology. 20 (14): 1729—1742. Bibcode:2000IJCli..20.1729L. CiteSeerX 10.1.1.669.5900  . doi:10.1002/1097-0088(20001130)20:14<1729::aid-joc556>3.0.co;2-y — преко Academia.edu.

[16] Ni, Jian (2000). „A Simulation of Biomes on the Tibetan Plateau and Their Responses to Global Climate Change”. Mountain Research and Development. 20 (1): 80—89. doi:10.1659/0276-4741(2000)020[0080:ASOBOT]2.0.CO;2.

[17] Cheng, Guodong; Wu (8. 6. 2007). „Responses of permafrost to climate change and their environmental significance, Qinghai-Tibet Plateau”. Journal of Geophysical Research. 112 (F2): F02S03. Bibcode:2007JGRF..112.2S03C. S2CID 14450823. doi:10.1029/2006JF000631.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

Тибетанска висораван
青藏高原 (Qīнг–Зàнг Гāоyуáн, Ћингхај–Тибетанска висораван)

Највиша тачка
Највиша тачка	Тибетанска висораван лежи између хималајског венца на југу и пустиње Такла Макан на северу. (композитна слика)
Координате	33° СГШ; 88° ИГД / 33° СГШ; 88° ИГД / 33; 88 Координате: 33° СГШ; 88° ИГД / 33° СГШ; 88° ИГД / 33; 88
Димензије
Дужина	2500 км
Ширина	1000 км
Површина	2500000 км²
Географија
Тибетанска висораван и околна област изнад 1600 м
Државе	Кина (Тибет, Ћингхај, Западни Сичуан, Северни Јунан, Јужни Синкјанг, Западни Гансу) Индија (Ладак, Лахаул & Спити), Пакистан (Гилгит Балтистан) Непал (Северни Непал) Бутан Таџикистан (Источни Таџикистан) Киргистан (Јужни Киргистан)