Tiran Beli
Тиран Бели (шп. Tirant lo Blanch) је најпознатије дело валенсијанског писца и витеза Ђуанета Мартореља. Препричава нам авантуре витеза Тирана, који је у служби која за циљ има ослобађање Константинопоља од Турака. Као и у великом броју витешких епова, једни од кључних елемената и овог дела су оружје и љубав.
| Тирант ло Бланцх | |
|---|---|
_(portada).jpg) | |
| Настанак и садржај | |
| Аутор | Ђуан Марторељ/Марти Ђуан де Галба |
| Земља | Валенсија |
| Језик | валенсијански |
| Жанр / врста дела | Витешки еп |
Тиран је обележило како каталонску културу тако и златно доба Валенсије. Настао је, највероватније, између 1460. и 1464. године. Преведен је на више језика, између осталог на шпански, италијански, француски, енглески.
Историја уреди
Модеран назив овог дела је Тирант ло Бланц, док се у XV веку писао као Тирант ло Бланцх, што је било карактеристично средњевековном језику.
Овај витешки еп је први пут објављен у Валенсији 1490. године, а у Ваљадолиду је 1511. објављен превод на кастиљанском језику. Ово дело је изузетно модерно у смислу да је онај који приповеда причу уверљив, ликови су људи са свим својим врлинама и манама. Припада бретонском циклусу, што значи да је попут нпр. Бојардовог Заљубљеног Орланда, те да је у причи акценат не само на рату и оружју, већ на љубави, госпама и авантурама.
Марторељ је сањао ослобођење града захваљујући хришћанском протагонисти. Он је ово дело написао у Барселони у јануару 1460, године, а након његове смрти прелази у руке Мартија Ђоана де Галбе који је оставио свој печат у потоњим поглављима и дао је на штампање у Валенсији 1490. године.[1]
Структура и садржај уреди
Ово дело почиње авантурама Гиљема де Вароика који је упутио Тирана у правила витештва. Могу се повући везе са реалношћу и самим аутором: на пример, Тиран је у Енглеској, где је и сам Марторељ живео. Херој је оружани витез приказан током различитих борби против краљева, војвода и дивова. Витез из Енглеске одлази у Француску; затим на Сицилију, Родос, Јерусалим, Александрију, Триполи и Тунис који осваја. После иде у Византију и у Константинопољу се заљубљује у Кармесину, султанову ћерку.
Прича о љубави, уз интервенцију удовице Репосаде и госпе Плаердемавиде, представља велики део овог епа. Након борбе са Берберима, Тиран се оженио Кармесином и именован је за цара Византијског царства, поново осваја земљу од Турака, и на крају, болестан, умире. Умире такође и Кармесина.[2]
За разлику од осталих витешких епова, овде је љубав сензуална а не платонска: експлицитне су еротске и љубавне сцене.
Љубав уреди
Љубав у витешким еповима је дворска љубав, док се у овом делу појављује телесна и ласцивна љубав између Диафебуса и Естефаније, Емперадриу и Хиполита и Тирана и Кармесине. Већ поменуте Плаердемавида и Репозада имају различите улоге: прва представља ласцивну љубав, организује сусрете између Тирана и Кармезине; док ова друга пак прави сплетке, оговара Тирана код Кармезине и обрнуто; оговара Кармезину код Тирана. Тиран се заљубљује, Описује љубав као болест; неспретан је, стиди се, и само пушта да га води инстинкт. Недостају му речи и акција, не зна како да се понаша, и не понаша се као витез. С друге стране, Кармесина је принцеза-модел девојке која чува своју чедност све до брака. Та чињеница проузрокује љубавне и еротичне епизоде. Она се одупире томе све до краја: "Нити сте се ви понели као витез, нити сам ја била третирана као принцеза, разлог због кога сам оволико увређена" (п.228).[3]
Љубав између ликова различитих друштвених класа је типична за витешку књижевност. Тако се рађа љубав између витеза нижег ранга и ћерке владара Константинопоља.
Дела која су утицала на стварање уреди
Тиран ло Бланк је необичан витешки роман са натуралистичким и сатиричним и делимично аутобиографским елементима. Један од могућих утицаја на стварање ове књиге јесте то што се одређени делови књиге поклапају са животом адмирала Роџера де Флора (Рогер де Флор) који је убијен од стране Византинаца. Историјско подударање се примећује када се описује Константинопољ и пораз од стране султана Мехмеда II Освајача. Пад Константинопоља 1453. изазвао је незадовољство у Хришћанској Европи, да би то променио Маторељ пише другу верзију историје где Константинопољ није пао, што се сматра претечом жанра алтернативне историје.
Сматра се да је инспирацију за ово дело Маторељ нашао и у другим делима каталонске и шпанске историје као што су: Ллибре делс фетс, Црóница де Мунтанер и Ллибре де л'ордре де цаваллериа коју је написао Рамон Љуљ.
Доста сличности дело Тиран ло Бланк има са другим анонимним каталонским делом Цуриал е Гüелфа, из XV века. Сличности се могу видети у фантастичним елементима, као и у томе што се базирају на стварним историјским дешавањима и географским местима. Највећа сличност је у хуманизацији ликова односно витезова који не користе само физичку снагу, већ се ослањају на своју интелигенцију да би решили проблеме. Тиран смишља низ ратних стратегија. Такође, приказан је и његов интимни живот и осећања.
Према новијим истраживањима ово дело се може сврстати у сатирична дела. Сатира није очигледна на први поглед већ се види у ретроспекцији.
Тиран ло Бланк и Дон Кихот уреди
Велики део популарности Тиран је добио захваљујући Мигелу де Сервантесу. У шестој глави првог дела Дон Кихота, Сервантес говори о свом виђењу књижевности кроз ликове који избацују и спаљују одређена дела која не сматрају вредним из Кихотове велике библиотеке. Тиран ло Бланк је сачуван, што говори о томе да је Сервантес ценио и видео велику вредност овог дела. Међутим, то се може схватити и на другачији начин. Када свештеник у Дон Кихоту разматра која дела треба бацити а која сачувати каже да је Тиран међу најбољим делима на свету јер је потпуно другачији и необичан у односу на друге витешке романе због смешних и чудних имена ликова и хумора у делу. Не зна се са сигурношћу да ли је Сервантес на неки начин покушао да исмеје ситуацију где сви витешки романи личе једни на друге, међу њима и Тиран иако има одређених одступања или је управо желео да ово дело наведе као пример како треба писати романе витешког жанра.[4] Велика је вероватноћа да је у Тирану видео пример доброг витешког романа са дозом хумора и другачијим стилом, јер је лично таква дела највише волео и ценио и једном приликом назвао Тирана круном своје библиотеке. Постоје нека тумачења у којима се сматра да је Сервантес тада био ироничан и да је сматрао да Тиран заслужује да буде спаљен са осталим књигама из Кихотове библиотеке, међутим, ово тумачење није опште прихваћено и наишло је на огромне критике од стране стручњака, и не појављује се ни у једном тумачењу Сервантесових дела.[5]
Филмска адаптација уреди
Филм о Тирану из 2006.године се базира на крајњем делу авантура Тирана и догађаја око освајања Константинопоља. Носи исти назив као и дело, а режисер филма је Висенте Аранда.[6]
Референце уреди
- ^ Цаталунyа, Университат Оберта де. „Тирант ло Бланц (1490) - Обрес а ллетрА - Ла литература цаталана а интернет” (на језику: каталонски).
- ^ «Тирант ло Бланц». Гран Енцицлопедиа Темáтица де ла Цомунидад Валенциана. Литература. Едиториал Пренса Валенциана. 2009.
- ^ Тирант ло Бланц. Еписодис аморосос Лес еинес, 72. Едуцаула, Барцелона 2012 Сíлвиа Цабаллериа и Феррер Царме Цодина и Цонтијоцх
- ^ хттп://усерс.ипфw.еду/јехле/деисенбе/цервантес/пероперезхигх.пдф
- ^ http://www.cervantesvirtual.com/portales/joanot_martorell_i_el_tirant_lo_blanc/
- ^ https://www.imdb.com/title/tt0448154/
Спољашње везе уреди
- https://web.archive.org/web/20100821232803/http://www.tinet.cat/bdt/tirant/
- http://einesdellengua.com/tirantloweb/tirantloblanch.html
- http://www.gutenberg.org/ebooks/378
- https://web.archive.org/web/20120716231859/http://tell.fll.purdue.edu/RLA-Archive/1992/Spanish-html/Hintz,Suzanne.htm
- https://ca.wikisource.org/wiki/Tirant_lo_Blanc