Википедија

Тржишни тренд

Уочена тенденција тржишта новца

Тржишни тренд је уочена тенденција тржишта новца да се током времена креће у одређеном правцу.[1] Ови трендови класификовани су као трајни за дужи временски период, примарни за средњи и секундарни за кратки временски период.[2] Трговци покушавају да препознају тржишне трендове користећи техничке анализе, што представља оквире који означавају трговниске трендове као предвидиву ценовну тенденцију у склопу тржишта, када цена достиже степен подршке и одбијања која се мења током времена.

Тренд се тек касније може одредити с обзиром на то да нам ни у једном тренутку нису познате цене у будућности.


Тржишна терминологија уреди

За више информација погледајте: Биково тржиште

Термин „биково тржиште“ и „медвеђе тржиште“ описују трендове који се крећу навише и наниже, тим редом,[3] и могу се користити да опишу читаво тржиште или одређене секторе и хартије од вредности.[2] Име можда и одговара чињеници да бик напада подижући своје рогове, док се медвед спусти и напада тако што спушта своје шапе.[1][4]

Трајни трендови уреди

Трајни тржишни тренд је дугорочан тренд који траје од 5 до 25 година и садржи серије примарних трендова. Трајно медвеђе тржиште се састоји од мањих бикових тржишта и већих медвеђих тржишта. Трајно биково тржиште састоји се од већих бикових тржишта и мањих медвеђих тржишта.

На трајном биковом тржишту водећи тренд је „bulish“ или кретање навише. Берза Сједињених Америчких држава је описана као трајно биково тржиште од 1983. до 2000. (или 2007), са неколико потреса укључујући пад берзе 1987. и тржишни колапс 2000-2002. који је изазван дот-цом мехуром.

На трајном медвеђем тржишту водећи тренд је „беарисх“ или кретање наниже. Пример трајног медвеђег тржишта се догодио са златом и трајао од јануара 1980. до јуна 1999, достигао је врхунац са Броwн Боттом-ом.Током овог периода тржишна цена злата, пала је са високих 30 $ по граму на $9 по граму,[5] то је био део Велике робне кризе.

Примарни трендови уреди

Примарни тренд има широку подршку на целом тржишту (већина сектора) и траје годину или више дана.

Биково тржиште (Булл тржиште) уреди

Биково тржиште је период када цене углавном расту. Почетак биковог тржишта обележен је широко распрострањеним песимизмом. Ова тачка представља време када је највећим делом заступљен тренд наниже.[6] Осећај малодушности претвара се у наду, оптимизам и напослетку у еуфорију, како биково тржиште иде својим током.[7] Обично ово води економски циклус у потпуну рецесију.

Анализа берзанских података компаније Морнингстар за период од 1926. до 2014. показала је да је типично биково тржиште трајало 8,5 година са просечним кумулативним дохотком од 458%, док приходи биковог тржишта на годишњем нивоу иду од 14,9% до 34,1%.[8]

Примери: уреди

У Индији, индекс Бомбајског курса берзе,''БСЕ СЕНСЕX'', 5 година имао је огромни растући тржишни тренд у периоду од априла 2003. до јануара 2008, када је порастао са 2900 бодова на 21 000 бодова, што је више од 600% приноса у периоду од 5 година.

Биково тржиште значајно је обележило периоде 1925-1929, 1953–1957 као и 1993–1997, када су берзе Уједињених нација, као и многе друге, порасле. Први период завршио се изненада и довео до Велике депресије, док су се остали завршавали постепено и постали велико медвеђе тржиште.(погледати: Рецесија из 1960-61 и Дот-цом мехур из 2000-2001)

Медвеђе тржиште (беар тржиште) уреди

Медвеђе тржиште је опадање берзе у току неког одређеног временског периода.[9] Представља прелазак са великог нивоа оптимизма инвеститора на широко распрострањени страх и песимизам инвеститора. Према Вангуард Групи: „Иако не постоји тачна дефиниција медвеђег тржишта, једна од опште прихваћених мера је да то представља пад цена од 20% или више у периоду од најмање два месеца.“[10]

Мањи пад од 10% до 20% сматра се поправком. Једном када тржиште уђе у поправку или опадајући тржишни период, не сматра се да га је напустило све док не достигне нови максимум.[11]

Анализа берзанских података компаније Морнингстар за период од 1926. до 2014. показала је да је типично медвеђе тржиште трајало 1,3 годину, са просечним кумулативним губитком од -41%, док годишњи пад за медвеђе тржиште иде од -19.7% до -47%.[8]

Примери: уреди

Медвеђе тржиште је уследило након краха Вол Стрита 1929. године и обрисало 89% (од 386 до 40) тржишне капитализације Индустријског индекса Дау Џоунса до јула 1932, чиме започиње Велика депресија. Након повратка скоро 50% његових губитака, јавља се дуже медвеђе тржиште од 1937. до 1942. где је оно поново преполовљено. Још једно дугорочно медвеђе тржиште јавља се између 1973. и 1982. године, које обухвата енергетску кризу из 1970-тих и високу стопу незапослености раних 1980-тих. Такодје, јавља се још једно медвеђе тржиште између марта 2000. и октобра 2002. Скорији примери су се догодили између октобра 2007. и марта 2009. као последица финансијске кризе из 2007-2008.

Врх тржишта уреди

Врх тржишта обично није неки узнемирујући догађај. Једноставно, тржиште је достигло своју највишу тачку коју ће имати у неком периоду (обично неколико година). Због тога што учесници тржишта нису свесни тога онда када се догоди, врхунац се препознаје накнадно. Због тога цене тек накнадно падају брже или спорије.

Вилијам Ј. О'Нил и компанија извештају да од 1950-их, тржишни врх је окарактерисан са три до пет дана дистрибуције у главном тржишном индексу чије је дешавање краткорочно. Дистрибуција је пад цене већег обима него у претходном периоду.

Примери: уреди

Врхунац дот-цом мехура ( измерено НАСДАQ-100-ом) догодио се 24. марта 2000. Врхунац индекса достигнут је на 4,704.73. НАСДАQ је достигао врхунац на 5,132.50, а С&П 500 на 1525.20.

Скорашњи врхунац широког тржишта Уједињених нација достигнут је 9. октобра 2007. године. Тада је С&П 500 износио 1,565, а Насдаq 2861.50.

Дно тржишта уреди

Дно тржишта је супротни тренд, крај успоравања тржишта и почетак узлазног тренда (биковог тржишта).

Веома је тешко препознати дно (као што инвеститори кажу "бирање дна") док се то дешава. Пораст након пада често је кратког даха и цене би могле да наставе свој пад. То би представљало губитак за инвеститора који је купио акције за време погрешно процењеног или лажног дна тржишта .

Како се наводи, Барон Ротшилд је саветовао да је најбоље време да се купује када постоји такозвана "крв на улицама ", односно када су тржишта приметно опала и када је став инвеститора изузетно негативан. [12]

Примери: уреди

Неки од примера тржишног дна, у смислу завршне вредности индустријског просека Дау Џоунса (ДЈИА) обухватају:

  • Индустријски просек Дау Џоунс достигао је дно са 1738,74, 19. октобра 1987, као резултат пада са 2722,41 који се догодио 25. августа 1987. године. Овај дан је назван Црни Понедељак . [13]
  • Дно са 7286,27 је достигнуто на ДЈИА 9. октобра 2002, због пада са 11722,98, 14 јануара 2000. То је укључивало средње дно од 8235,81 21. септембра 2001 (14% промена од 10. септембра), које је довело до средњег врха 10635,25, 19 марта 2002 . "Технички-тешки " НАСДАQ је опао за више од 79%, са свог врха од 5132 (10. март 2000.) на своје дно од 1108 (10. октобар 2002).[14]

Секундарни трендови уреди

Секундарни трендови су краткотрајне промене у кретању цена у примарним трендовима.Оне могу трајати неколико недеља или неколико месеци.

Таква краткотрајна промена, може бити названа и тржишна исправка. Исправка је краткотрајно снижење цена од 5% до 20% или слично.[16] Пример овога десио се у периоду од априла до јуна 2010, када је С&П 500 пао са 1200 на чак 1000. Неки су чак и називали ово крајем биковог тржишта и почетком медвеђег тржишта, али заправо није било тако и тржиште се опет вратило као што је и било. Исправка је силазна путања која није довољно велика да би постала медвеђе тржиште (пад акција на берзи).

Слично томе, медвеђа тржишна трка (некад позната као и трка наивчина или скок мртве мачке) је повећање у ценама од 10% до 20% или слично пре него што опет падну.[17] Медвеђе тржишне трке десиле су се у индексу Дау Џоунс након пада берзе 1929, што је довело до тржишног дна 1932. као и крајем 1960-их и почетаком 1970-их.Јапански Никкеи 225 је пратио бројне медвеђе тржишне трке од крајњих 1980-их док му се дешавао целокупни дугорочни силазни тржишни тренд.

Узроци уреди

Цену имовине, као што су акције одређују понуда и тражња. По дефиницији, тржиште балансира између купаца и продаваца, тако да је немогуће имати "више купаца него продаваца" или обрнуто, иако је то уобичајен израз. При порасту тражње, купци ће повећати цену коју су спремни да плате, док ће продавци повећати цену коју желе да добију. При порасту у понуди, супротно се дешава.

Понуда и тражња се мењају онда када инвеститори покушавају да замене расподелу својих инвестиција између врста имовине. На пример, у једном тренутку, инвеститори ће желети да се новац премести са државних обвезница на "технолошке" акције, али ће успети само ако је неко други спреман да купи владине обвезнице од њих. У неком каснијем периоду, они могу покушати да преместе новац са "технолошких" акција на владине обвезнице. У сваком од наведених случаја, то ће утицати на цену и једне и друге врсте имовине.

У идеалном случају, инвеститори би желели да купе по ниској цени и продају по високој, али им се може десити и обрнуто.[18] Супротни инвеститори и трговци покушавају да "избледе" акције инвеститора (купују када они продају, продају када они купују). Време када многи инвеститори продају акције је познато као дистрибуција, док је време када многи инвеститори купују акције познато као акумулација.

Према стандардној теорији, смањење цена ће довести до мање понуде и додатне тражње, док ће повећање цена урадити супротно. Ово функционише добро за већину средстава, али то често другачија функционише за акције, због грешке коју многи инвеститори праве тако што купују по високој цени у стању еуфорије и продају по ниској у стању страха и панике, као резултат инстинкта већине. У случају да повећање цена доводи до повећања тражње, односно смањење цена изазива повећање понуде, ово уништава очекиване негативне повратне информације и цене ће бити нестабилне. [19] То се може видети у облику мехура или краха.

Став инвеститора уреди

Став инвеститора је супротан показатељ берзе. Када велики део инвеститора изражава медвеђе (негативно) расположење, неки аналитичари сматрају да је то јак знак да крај тржишта може бити близу. Сматра се да је предиктивна способност таквог знака (види још став инвеститора) највећа када став инвеститора достиже крајње вредности.[20] Показатељи, којима се мери осећај инвеститора, могу укључивати: [тражи се извор]

Давид Хиршифер види у том тренду појаву стазе која почиње са недовољном реакцијом, а завршава се претераном реакцијом инвеститора/трговаца.

  • Инвеститорски обавештајни индекс осећања: ако је однос између броја бикова и броја медведа (% бикова − % медведа) близу историјски ниског, то може да указује на дно. Број испитаних медведа обично премашује број бикова. Међутим, ако је број бикова изузетно висок, а број медведа је, историјски, изузетно низак можда је дошло до највишег тржишта или је близу тога. Ова контрамера је поузданија за свој случајан тајминг на тржишном дну, него на врху.
  • Амерички савез индивидуалних инвеститора (АСВЕ) показатељ осећања. Многи сматрају да је максимум опадања већ настао када овај показатељ даје резултате од -15% или мање.
  • Остали показатељи осећања укључују однос Нова-Урса фондова, ниска каматна стопа/укупна тржишна кретања и однос продаја/куповина.

Референце уреди

  1. ^ а б Георге Фонтаниллс, Томмy Гентиле (2001). Тхе Стоцк Маркет Цоурсе. Јохн Wилеy анд Сонс Инц. стр. 91. 
  2. ^ а б Едwардс, Р.; МцГее, Ј.; Бессетти, W. Х. C. (2007). Тецхницал Аналyсис оф Стоцк Трендс. ЦРЦ Пресс. ИСБН 978-0-8493-3772-7. 
  3. ^ Преис, Тобиас; Станлеy, Х. Еугене (2011). „Буббле троубле: Цан а Лаw Десцрибе Бубблес анд Црасхес ин Финанциал Маркетс?”. Пхyсицс Wорлд. 24: 29—32. 
  4. ^ „Булл Маркет”. Приступљено 21. 2. 2016. 
  5. ^ „Цхарт оф голд 1968–99”. Архивирано из оригинала 14. 10. 2013. г. Приступљено 07. 05. 2019. 
  6. ^ Wиннинг он Wалл Стреет Мартин Зwеиг
  7. ^ Тхе 6 Стагес Оф Булл Маркетс -- Анд Wхере Wе Аре Ригхт Ноw | Маркетс | Минyанвилле'с Wалл Стреет Архивирано на сајту Wayback Machine (7. мај 2019) Минyанвилле
  8. ^ а б "Хисторy оф У.С. Беар анд Булл Маркетс Синце 1926 Архивирано 2016-05-09 на сајту Wayback Machine", цхарт бy Фирст Труст Портфолиос L.П., аццессед 01 Маy 2016
  9. ^ О'Сулливан, Артхур; Стевен M. Схеффрин (2003). Ецономицс: Принциплес ин Ацтион. Пеарсон Прентице Халл. стр. 290. ИСБН 978-0-13-063085-8. 
  10. ^ "Стаyинг цалм дуринг а беар маркет Архивирано 2011-07-17 на сајту Wayback Machine". Вангуард Гроуп.
  11. ^ ДеЦамбре, Марк (6. 4. 2018). „Стоп саyинг тхе Доw ис мовинг ин анд оут оф цоррецтион! Тхат ис нот хоw стоцк-маркет мовес wорк”. МаркетWатцх. Приступљено 23. 4. 2018. 
  12. ^ Буy Wхен Тхере'с Блоод ин тхе Стреетс
  13. ^ стоцкцхартс.цом цхарт
  14. ^ стоцкцхартс.цом цхарт
  15. ^ „$ИНДУ - СхарпЦхартс Wоркбенцх”. СтоцкЦхартс.цом. Приступљено 30. 5. 2014. 
  16. ^ Тецхницал Аналyсис оф Стоцк Трендс, Роберт D. Едwардс анд Јохн Магее п. 479.
  17. ^ „Беар Маркет Раллy Дефинитион”. Инвестопедиа. Архивирано из оригинала 07. 05. 2019. г. Приступљено 07. 05. 2019. 
  18. ^ „Бад Тиминг Еатс Аwаy ат Инвестор Ретурнс”. Архивирано из оригинала 26. 09. 2017. г. Приступљено 07. 05. 2019. 
  19. ^ Wилцоx, Јаррод W.; Фабоззи, Франк Ј. Финанциал Адвице анд Инвестмент Децисионс: А Манифесто фор Цханге. 
  20. ^ Трyинг то Плумб а Боттом, Бy МАРК ХУЛБЕРТ, http://online.barrons.com/article/SB122652105098621685.html

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tržišni_trend&oldid=27452540”