Трећи род
Трећи пол (трећи род) представља институционализовану категорију рода у којој одређене особе, понекад или увек, превазилазе оквире мушкараца и жена у неком друштву. У другој половини XX века антрополози започињу тренд истраживања трећег пола проблематизујући бинарне системе засноване на моделу два пола (мушки и женски). Субверзивна моћ трећег пола је предмет истраживања и других дисциплина попут социологије, психологије, биологије, медицине итд. Током осамдесетих и деведесетих година XX века активисти и борци за људска права преузели су антрополошке идеје критикујући бинарне системе у циљу проширења родних граница и ослобађања простора транс* особама указивањем на историчност феномена.[1]
Свет и трећи пол уреди
Канадски Инуити уреди
Канадски Инуити су веровали да особе трећег пола имају предиспозицију да буду шамани. Већ у мајчиној утроби мењају род реинкарнацијом одређене особе супротног пола.[2]
Џанити уреди
Џанити (xanith) су особе трећег пола које живе у Оману, на југу Саудијског полуострва. Један од педесет мушкараца у Оману је Џанит. Џанити не морају бити читав живот бити идентификовани са овим идентитетом и могу му се с времена на време током живота враћати. Џанити су правно и друштвено видљиви као мушкарци, али су у строго бинарном систему понашањем ближи ,,правим" женама (упадљива шминка, одећа пастелних боја, парфеми, опонашање женског гласа итд.). Међутим, за разлику од ,,правих" мушкараца могу проводити одређено време међу женама или проводити време у специјалним женским просторијама. Њихов посебан положај огледа се кроз равнотежу полова неутралним облачењем и различито чешљаним косама средње дужине.[3]
Хиџе уреди
Хиџе (hijras) представљају особе трећег пола које живе у Индији. Термин, по мишљењу једне групе истраживача, потиче из персијског језика у којем појам "хиз" значи феминизиран. Други мисле да појам потиче из старог Пахвали персијског језика у којем има значење неспособан или неефикасан.[4] У ову категорију спадају особе које нису ни ,,прави" мушкарци ни ,,праве" жене.[3] Без пениса или женских репродуктивних органа услед обавезне гениталне интервенције, хиџе се најчешће идентификују са женама (облачењем, шминкањем, пуштањем косе итд.).[3] Лакшми Нараја мисли да су то женствене особе, али не и жене, мужевне, али не мушкарци. Хиџе је врло тешко разумети европским појмовним апаратима о роду и сексуалности. Хиџе живе са припадницима истог пола и међусобно се називају сестрама на чијем челу је гуруом (мајком). Родна хијерархија међу хиџама подсећа на женске сродничке односе (бака, мајка, сестра, тетка).[5] Основна друштвена улога хиџа је дубоко уроњена у ритуални свет традиционалне Индије не само кроз улогу забављачица већ и дељењем благослова на важним друштвеним церемонијама. У свакодневном животу хиџе раде послове без префикса мушки или женски, без разлике. Такође, одређени број се бави проституцијом чиме је осликан амбивалентна позиција хиџа особа; иако су значајан део ритуалног живота традиционалне Индије, у свакодневном су омаловажаване, што у заједници што у породици.[3]
Југоисточна Европа и трећи пол уреди
Вирџине уреди
Вирџине (тобелије, заклете девице или мушкобање) представљају биолошке жене које се идентификују са мушкарцима, али не теже да промени полних карактеристика.[6] Могле су се уочити у планинским пределима Албаније, Црне Горе и Србије. Вирџине родитељи могу заветовати или саме могу бирати мушку родну улогу како би избегле брак.[7] Такође могу постајати мушкарцем уколико ниједан мушкарац из куће не сме напустити кућни праг због крвне освете. Статус вирџина био је једнак статусу ожењеног мушкарца те су жене њима биле једнако потчињене као и ,,правим" мушкарцима.[8]
Кувада уреди
'''Кувада''' представља институционализацију трећег пола на територији Јужних Словена. Овај обичај је уско везан за трудноћу. Током куваде мушкарац симболично преузима женску родну улогу преоблачењем како би пажњу злих сила скренуо са жене и детета на себе, али и да би потврдио своју улогу оца. Поред преоблачења, отац је морао симулирати порођајне болове повијањем тела, јаукањем итд. Кувада данас не постоји осим кроз писане изворе или шаљиве приказе ритуалне праксе.[9]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Жижовић, Наташа (2010). Концепт трећег пола/рода, Теоријски значај и ограничења. Београд: Текст у рукопису, Катедра за етнологију и антропологију, Филозофски факултет. стр. 43.
- ^ Шарчевић, Предраг. „Извештај о полним и родним варијацијама кроз историју и у различитим културама”: 5.
- ^ а б в г Шарчевић, Предраг. „Извештај о полним и родним варијацијама кроз историју и у различитим културама”: 6.
- ^ Цхетиар, Анитха (септембар 2009). „Проблемс Фацед бy Хијрас (Мале то Фемале Трансгендерс) ин Мумбаи wитх Референце то Тхеир Хеалтх анд Харассмент бy тхе Полице”. Интернатионал Јоурнал оф Социал Сциенце анд Хуманитy: 753.
- ^ Цхетиар, Анитха (септембар 2009). „Проблемс Фацед бy Хијрас (Мале то Фемале Трансгендерс) ин Мумбаи wитх Референце то Тхеир Хеалтх анд Харассмент бy тхе Полице”. Интернатионал Јоурнал оф Социал Сциенце анд Хуманитy: 752.
- ^ Мос, Кевин. „Југословенски транссексуални хероји: ,,Вирџина" и ,,Марбле асс"”. Реч.
- ^ Yоунг, Антониа (2009). „Сwорн Виргинс ас Енханцерс оф Албаниан Патриарцхал Социетy ин Цонтраст то Емергинг Ролес фор Албаниан Wоман”. Етнолошка трибина 32 (Вол.39): 117.
- ^ Мос, Кевин. „Југословенски транссексуални хероји: ,,Вирџина" и ,,Марбле асс"”.
- ^ Бандић, Душан (2004). Народна религија Срба у 100 појмова. Београд: Друго исправљено издање, Нолит. стр. 228.