Трка у нуклеарном наоружању

Трка у нуклеарном наоружању је била трка у наоружању за превласт у нуклеарном рату између Сједињених Држава, Совјетског Савеза и њихових савезника током Хладног рата. Током овог истог периода, поред америчких и совјетских нуклеарних залиха, друге земље су развиле нуклеарно оружје, иако се ниједна друга земља није бавила производњом бојевих глава у приближно истом обиму као две суперсиле.

Хладноратовска трка у нуклеарном наоружању
Део ере после Другог светског рата и Хладног рата
С лева на десно, тестирање нуклеарне бомбе Кросроудс Бејкер; совјетска мобилна ИЦБМ РТ-2ПМ Топол; летећа ИЦБМ ЛГМ-30 Минутеман; експлозија облака печурке теста Касл Ромео

Датум28. септембар 1942 – 8. децембар 1987
(45 година, 2 месеца, 1 седмица и 3 дана)
ЛокацијаСједињене Државе, Совјетски Савез, Уједињено Краљевство, Кина, Француска, Индија, Пакистан, атмосфера Земље
Резултат
Такмичари
Западни блок (примарни учесници)
 Сједињене Државе
 Уједињено Краљевство
 Француска
Источни блок (примарни учесници)
 Совјетски Савез
(Кинеско-совјетски раскол)
 Кина

Јужноазијска трка у наоружању
 Пакистан  Индија
Команданти и вође
Сједињене Америчке Државе Франклин D. Рузвелт
Сједињене Америчке Државе Двајт D. Ајзенхауер
Сједињене Америчке Државе Џон Ф. Кенеди
Сједињене Америчке Државе Линдон Б. Џонсон
Сједињене Америчке Државе Ричард M. Никсон
Сједињене Америчке Државе Џералд Р. Форд
Сједињене Америчке Државе Џими Картере
Сједињене Америчке Државе Роналд Реган
Совјетски Савез Јосиф Стаљин
Совјетски Савез Никита Хрушчов
Совјетски Савез Леонид Брежњев
Совјетски Савез Јуриј Андропов
Совјетски Савез Константин Черњенко
Совјетски Савез Михаил Горбачов
Главне операције
 Сједињене Државе:
Пројекат Менхетн
Операција Кросроуд
Операција Гринхоус
Операција Ајви
Операција Касл
Операција Плабоб
Најк Зјус програм
ПГМ-17 Тор програм
Операција Доминик
ЛГМ-30 Минутман програм
Стратегијска одбрамбена иницијатива
ЛГМ-118 Пискипер програм
 Уједињено Краљевство:
Операција Хуракан
Операција Грапл
 Француска:
Гербоис Блу
Канопус
 СССР:
РДС-1
РДС-4 ("Татјана")
РДС-6с (Џо 4)
РДС-37
Р-7 Семјорка програм
К пројецт
Царцка бомба
Р-14 Чусоваја програм
Оператион Чаган
А-35 програм
Р-36 програм
 Кина:
Пројецт 596
Тест Бр. 6
Тест #21

 Пакистан:
Кирана-I операција
Чагај операције
 Индија:
Оператион Насмејани Буда (Покран-I)
Операција Шакти (Покран-II)
Трошак
Проц. $5,5 билиона
Близу катастрофе
Суецки канал аларм
1961 Голдсборо Б-52 краш
Јомкипурски рат, случајна лажна узбуна
Совјетски нуклеарни инцидент са лажном узбуном 1983
Кубанска криза
Ајбл Арчер 83

Други светски рат

уреди
 
Сједињене Државе и Совјетски Савез/Русија залихе нуклеарног оружја

Прво нуклеарно оружје створиле су Сједињене Америчке Државе током Другог светског рата и развијено је за употребу против сила Осовине.[1] Научници Совјетског Савеза су били свесни потенцијала нуклеарног оружја и такође су спроводили истраживања на терену.[2]

Совјетски Савез није био званично обавештен о Пројекту Менхетн све док Стаљина на Потсдамској конференцији 24. јула 1945. године није обавестио амерички председник Хари С. Труман,[3][4] осам дана након првог успешног тестирања нуклеарног оружја. Упркос њиховом ратном војном савезу, Сједињене Државе и Британија нису имале довољно поверења у Совјете да сачувају знање о Пројекту Менхетн од немачких шпијуна; такође је постојала забринутост да ће, као савезник, Совјетски Савез тражити и очекивати да добије техничке детаље о новом оружју.

Када је председник Труман обавестио Стаљина о оружју, био је изненађен колико је Стаљин мирно реаговао на вест и помислио да Стаљин није разумео шта му је речено. Други чланови делегација Сједињених Држава и Велике Британије који су пажљиво посматрали размену донели су исти закључак.[4]

У стварности, Стаљин је дуго био свестан програма,[5] упркос томе што је пројекат Менхетн имао тако високу тајну класификацију да, чак и као потпредседник, Труман није знао за њега нити за развој оружја (Труман није био обавештен све док није постао председник).[5] Круг шпијуна који су деловали у оквиру пројекта Менхетн, (укључујући Клауса Фукса[6] и Теодора Хола) је подробно информисао Стаљина о америчком напретку.[7] Они су Совјетима дали детаљне нацрте имплозивне бомбе и хидрогенске бомбе. Фуксово хапшење 1950. довело је до хапшења многих других осумњичених за руске шпијуне, укључујући Харија Голда, Дејвида Грингласа и Етел и Џулијуса Розенберга; потоњим двоје суђено је и погубљени су због шпијунаже 1951. године.[8]

У августу 1945. године, по Трумановом наређењу, две атомске бомбе су бачене на јапанске градове. Прва бомба су бацили на Хирошиму, а другу бомбу на Нагасаки бомбардери Б-29 по имену Енола Геј и Бокскар.

Убрзо по завршетку Другог светског рата 1945. основане су Уједињене нације. Током прве Генералне скупштине Уједињених нација у Лондону у јануару 1946. разговарало се о будућности нуклеарног оружја и основана је Комисију Уједињених нација за атомску енергију. Циљ ове организације је био да се елиминише употреба свих нуклеарних оружја. Сједињене Државе су представиле своје решење које је названо Барухов план.[9] Овај план је предложио да постоји међународна власт која контролише све опасне атомске активности. Совјетски Савез се није сложио са овим предлогом и одбио га је. Предлог Совјета је укључивао универзално нуклеарно разоружање. УН су одбиле и америчке и совјетске предлоге.[10]

Референце

уреди
  1. ^ „Кеy Иссуес: Нуцлеар Wеапонс: Хисторy: Пре Цолд Wар: Манхаттан Пројецт”. нуцлеарфилес.орг. 
  2. ^ „Тхе Совиет Нуцлеар Wеапонс Програм”. нуцлеарwеапонарцхиве.орг. 12. 12. 1997. 
  3. ^ Тхе Потсдам Цонференце бетwеен аллиед форцес Архивирано 2007-10-24 на сајту Wayback Machine
  4. ^ а б „Атомиц Бомб: Децисион – Труман Теллс Сталин, Јулy 24, 1945”. даннен.цом. 
  5. ^ а б Потсдам Ноте (Аниматион) Архивирано 2007-11-16 на сајту Wayback Machine
  6. ^ Аиуто, Русселл. „Клаус Фуцхс: Атом Бомб Спy”. Цриме Либрарy. Архивирано из оригинала 9. 2. 2015. г. 
  7. ^ Мике Фиск. „Оур Хисторy”. ланл.гов. 
  8. ^ „Атомиц Еспионаге”. www.атомицарцхиве.цом. 
  9. ^ „Тхе Бегиннингс оф тхе Цолд Wар”. Приступљено 24. 11. 2012. 
  10. ^ „Унитед Статес Релатионс wитх Руссиа: Тхе Цолд Wар”. У.С. Департмент оф Стате. јун 2007. 

Литература

уреди
  • Боугхтон, Г. Ј. (1974). Јоурнал оф Интерамерицан Студиес анд Wорлд Аффаирс (16тх ед.). Миами, Унитед Статес оф Америца: Центер фор Латин Америцан Студиес ат тхе Университy оф Миами.
  • Броwн, А. Реформ, Цоуп анд Цоллапсе: Тхе Енд оф тхе Совиет Стате. ББЦ Хисторy. Ретриевед Новембер 22, 2012
  • Цолд Wар: А Бриеф Хисторy. (н.д.). Атомиц Арцхиве. Ретриевед Новембер 16, 2012
  • Дотy, П., Царнесале, А., & Нацхт, M. (1976, Оцтобер). Тхе Раце то Цонтрол Нуцлеар Армс.
  • Јонес, Р. W. (1998). Пакистан'с Нуцлеар Постуре: Армс Раце Инстабилитиес ин Соутх Асиа.
  • Јоyце, А., Батес Грабер, Р., Хоффман, Т. Ј., Паул Схаw, Р., & Wонг, Y. (1989, Фебруарy). Тхе Нуцлеар Армс Раце: Ан Еволутионарy Перспецтиве.
  • Малонеy, С. M. (2007). Леарнинг то лове тхе бомб: Цанада'с нуцлеар wеапонс дуринг тхе Цолд Wар. Wасхингтон, D.C: Потомац Боокс.
  • Маy, Е. Р. (н.д.). Јохн Ф Кеннедy анд тхе Цубан Миссиле Црисис. ББЦ Хисторy. Ретриевед Новембер 22, 2012
  • Ван, C. M. (1993). Нуцлеар пролифератион анд тхе футуре оф цонфлицт. Неw Yорк, Унитед Статес: Фрее Пресс.
  • "Пресиденцy ин тхе Нуцлеар Аге", цонференце анд форум ат тхе ЈФК Либрарy, Бостон, Оцтобер 12, 2009. Фоур панелс: "Тхе Раце то Буилд тхе Бомб анд тхе Децисион то Усе Ит", "Цубан Миссиле Црисис анд тхе Фирст Нуцлеар Тест Бан Треатy", "Тхе Цолд Wар анд тхе Нуцлеар Армс Раце", анд "Нуцлеар Wеапонс, Террорисм, анд тхе Пресиденцy".

Спољашње везе

уреди