Удари и бежи
Удари и бежи је артиљерска тактика пуцања на мету и онда брзог померања са локације са које се пуцало како би се избегло контрабатирање.[1] Потреба за таквом тактиком је постала очигледна у Другом светском рату. У модерним временима, померање после пуцања је важно због тога што се користи много електронских система, као радар за контрабатирање који може аутоматски детектовати артиљерску ватру у реалном времену и усмерити контрабатирање.[1]
Совјетска каћушна ракетна артиљеријје је оригинално осмислила и коритила удари и бежи тактику. Ова тактија је била најбоља одбрана за Совјетску Каћушу. Удари и бежи је НАТО усвоји раних 60. година двадесетог века. Ова тактика је постала нормална за ракетне јединице и била је успешно коришћена од стране Ирачких ракетних јединица у Заливском рату.
Тактика је такође прилагођена и усвојена за општу употребу са батеријама самоходних хаубица (као М109 Паладин или ПзХ 2000). Побољшана верзија су области за маневре топа које је развило Уједињено Краљевство за упетребу од стране батерија АС90 када је претња од контрабатирања висока. Ове области покривају неколико квадратних километара и топови се померају по њима у паровима. Тешка одлуке је одлучивање како ће ниски топови остати у једном месту пре померања. Ово захтева просуђивање о непријатељском контрабатирању.
Самоходне хаубице војске Јужне Африке су користиле ову технику веома ефективно у Анголи против Кубанских снага.
Референце уреди
- ^ а б Фиелд Мануал ФМ 3-09 Фиелд Артиллерy Оператионс анд Фире Суппорт Април 2014. УС АРМY. 2014. Архивирано из оригинала 01. 02. 2017. г. Приступљено 19. 1. 2017.