Уговор о превозу робе морем

Уговор о превозу робе морем је такав правни посао у коме се једна уговорна страна (бродар) обавезује да изврши превоз одређене робе или превоз одређеним бродом на одређеној превозној релацији, а друга страна (наручилац) превоза обавезује се да на то плати одређену возарину.[1] Уговор о превозу робе морем закљкучен је кад кад су се уговорне стране споразумеле о његовим битним елементима. Реч је о неформалном уговору, који се потврђује издавањем коносмана или друге превозне исправе.

Битни елементи уговора уреди

По природи самег посла битни елементи уговора су: конкретан предмет уговора, превозна релација и возарина. Посто је возарина одредива, она се мозе одредити I на неки други уобичајен начин, сем у уговору, најчешће на основу тарифе. Предмет уговора може бити: ствар, брод или време.

Извори права уреди

Најзначајнији извор је Бриселска конвенција о теретници 1924. год. Ту су још Хамбуршка правила из 1978. год. и Конвенција о ограниченој одговорности за поморска порраживања из 1976. год. У српском правном систему донет је Закон о поморској и унутрашњој пловодби 1998. године (СЛ. Лист бр. 12/1998, 44/1999, 73/2000). У изворе спадају и лучке узансе и пословни обичаји.

Уговорне стране и друга лица уреди

Уговор закључују бродар (носилац пловидбеног подухвата и држалац брода) и наручилац превоза. Поред уговорних страна могу се појавити и друга лица:крцатељ(лице које које у име и за рачун наручиоца превоза предаје робу бродару), лучки слагач (лице које врши утовар робе), поморски агент ( уговорни заступник странака), прималац робе (овлашћено лице за пријем робе од бродара).[1]

Врсте уговора уреди

  • Возарски уговор: Овај уговор закључују бродар, који се обавезује да ће на унапред утвтђеној линији извршити превоз робе и наручилац, који се обавезује да ће бродару за то платити возарину.
  • Бродарски уговор: Сличан је уговору о закупу брода. Бродар се обавезује да стави на располагање у смислу коришћења, тачно одређен брод или један његов део, да би наручилац превезао робу и за то платио возарину. Може бити Бродарски уговор на време и Бродарски уговор на путовање. ).[2]

Садржина уговора уреди

  • Обавезе бродара:
    • Постављање брода за укрцавање;
    • Обавеза укрцаја терета;
    • Издавање превозних исправа;
    • Обавеза превоза укрцане робе;
    • Обавеза чувања укрцане робе;
    • Обавеза поступања по налозима наручиоца робе;
    • Обавеза искрцаја I предаја терета...
  • Обавезе корисника превоза:
    • Плаћање возарине;
    • Плаћање одређених трошкова.

Одговорност и ослобађање од одговорности бродара уреди

Бродар одговара за оштећења, за мањак и за губитак терета од тренутка пријема робе на превоз до њене испоруке. Бродар одговара и за закашњење, тј. за прекорачење уговорениог рока превоза. Бродар свакако одговара за причињену штету коју је узроковао лично, намерно или крајњом непажњом. Бродар одговара за штету насталу услед пожара, ако је пожар изазвао личном радњом, или пропуштањем оних радњи које су биле неопходне. Бродар одговара и за штету која је настала у поступању са теретом од стране заповедника брода и посаде.

Бродар се ослобађа од одговорности, ако докаже да се штета није могла спречити или се није могао отклонити узрок штете. Он неће одговарати и у случају да докаже да је узрок штете кривица крцатеља, трећег лица, више силе или унутрашњих својства терета. Бродар не одговара ни у случају више силе, поморске незгоде, ратних догађаја, међународних злочина на мору, немира и побуне, недовољног паковања или нејасних или недовољно трајних ознака на терету.[3]

Референце уреди

  1. ^ а б Васиљевић, M. Трговинско право 2011., Стр 246. Београд
  2. ^ Закон опоморској и унутрашњој пловодби СЛ. Лист бр. 12/1998, 44/1999, 73/2000
  3. ^ Спировић Јовановић, Љ., Дабић, Љ., Трговинско право, Београд, 2008.