Улонг (енгл. Oolong) је традиционални, полу-оксидирани кинески чај (Цамеллиа синесис) који се прави процесом који укључује сушење биљке под јаким сунцем и оксидацијом пре увијања.[1]

Лисићи улонг чаја

Већина улонг чајева, нарочито они већег квалитета, укључује јединствене гајене биљке које се користе специјално за одређене варијације. Степен оксидирања, који варира по количини времена пре паљења, може да обухвата од 8 до 85%,[2] у зависности од варијације и стила продукције. Улонг је нарочито популаран у јужној Кини и међу кинеским исељеницима у југоисточној Азији,[3] тако да је Фуђенски (Фујиан) процес прављења овог чаја познат као Гонгфу церемонија чаја (Гонгфу теа церемонy).

Различити стилови улонг чаја могу значајно да варирају у укусу. Могу да буду слатки и воћкасти са аромом меда, или дрвичасти и густи са аромом као да су благо печени, или зелени и свежи са комплексним аромама, све зависећи од хортикултуре и стила продукције.[1] Различити типови улонг чаја, укључујући и оне произведене на планинама Вуји (Wуyи Моунтаинс) северног Фуђена (Фујиан), као што је на пример Да Хонг Пао, су једни од најпопуларнијих кинеских чајева.

Различите варијације улонг чаја су различито процесоване, али се листови углавном формирају у један од два најизраженија стила. Неки се увијају у дугацке увијене листове, док се други увијају у мале „перлице”, свака са репом. Прво наведени стил је више традиционалан.

Улонг чај

Назив улонг чај (оолонг теа) у енглеском језику потиче од кинеског имена (поједностављени кинески: 乌龙茶; традиционални кинески: 烏龍茶; пињин (пинyин): wūлóнг цхá), које значи „чај црног змаја(блацк драгон теа)”, у коме реч „црн” потиче од речи „врана/гавран”. У кинеском, улонг чај је такође познат под именом ћингча (кинески: 青茶; пињин (пинyин): qīнгцхá) или „тамни зелени чај”.

Мануфактура улонг чаја укључује понављање различитих фаза како би се постигла жељена доза побраоњивања листова. Сушење, увијање, обликовање и паљење је слично као за црни чај, али се више пажње обраћа на време и температуру која је потребна.

Могуће порекло уреди

Тачно порекло овог назива није могуће рећи са сигурношћу. Постоје три широко прихваћене теорије о настанку кинеског назива.[4] Према теорији „жртвени чај (трибуте теа тхеорy)”, улонг чај је потекао директно од Драгон-Пхоениx Теа Цаке" жртвеног чаја. Назив улонг чај је заменио стари термин када су сушени листови у кутијицама уместо у класичним кесицама постали популарни. Будући да је био таман, дугачак и увијен, назван је чај црног змаја.

Према теорији Вуји (Wуyи), улонг чај је првобитно настао у регији планина Вуји (Wуyи Моунтаинс). Ово је доказано поемама династије Ћинг (Qинг) као нпр. Песма чаја Вуји (Wуyи Цхаге) и Прича о чају (Цхасхуо). Речено је да је улонг чај назван по делу планина Вуји (Wуyи Моунтаинс) где је првобитно произведен.

 
Улонг чај увијен у перлице

Према теорији Анси (Анxи), улонг чај је потеко од биљке Анси улонг чај, која је откривена од стране човека званог Сулонг, Вулонг (Wулонг) или Вулианг (Wулианг).

Друга прича говори о човеку званом Ву Лианг (Wу Лианг), касније промењено у Ву Лонг (Wу Лонг) или Улонг (Оолонг), који је грешком открио улонг чај након што га је омео јелен током брања чаја, док се он вратио назад на чај, чај је већ био кренуо да оксидира.[5]

Припремање уреди

Препоручене технике прављења улонг чаја могу широко да варирају. Једна честа метода је да се користи мала посуда где се чај потапа, као нпр. гаиван (гаиwан), са већом размером листова и воде него обично.[6] Такве посуде се користе у гонгфу методи прављења чаја, која укључује потапање чаја више пута у неколико кратких интервала.[7] За једну дозу чаја препоручено је да се листови потопе на 1-5 минута, у зависности од личног укуса.[8] Препоручена температура воде варира од 82 °Ц до 96 °Ц, односно од 180 °Ф до 205 °Ф.[6][9]

Референце уреди

  1. ^ а б Зхонггуо Цхајинг цхиеф едитор: Цхен Зхонгмао, публисхер: Схангхаи Wенхуа Цхубансхе (Схангхаи Цултурал Публисхерс) 1991.
  2. ^ Зхонг гуо минг цха ту пу. Wу лонг цха хеи цха yи yа зхи цха хуа цха те зхонг цха јуан. Схи хаи ген, (1941.2- ), 施海根, (1941.2- ). Сханг хаи: Сханг хаи wен хуа цху бан схе. 2007. ИСБН 7-80740-130-3. ОЦЛЦ 276468802. 
  3. ^ Јосепх Неедхам, Сциенце анд Цивилизатион ин Цхина вол. 6 парт V 40ф Теа Процессинг анд Утилизатион, пп. 535—550 „Оригин анд процессинг оф оолонг теа”
  4. ^ „Оолонг Теа: Цоверинг тхе Басицс”. ТеаМусе. Приступљено 28. 12. 2019. 
  5. ^ „Оолонг (Wу Лонг) Теа”. оолонг.цо.ук. Приступљено 28. 12. 2019. 
  6. ^ а б „Теа Тецхниqуе: Стеепинг Оолонг”. дринкс.сериоусеатс.цом (на језику: енглески). Приступљено 28. 12. 2019. 
  7. ^ Хеисс & Хеисс 2012, п. 308.
  8. ^ Емилy Хан (2014). „Хоw То Бреw Оолонг Теа”https://www.thekitchn.com/how-to-brew-oolong-tea-cooking-lessons-from-the-kitchn-206371
  9. ^ „Хоw То Бреw Оолонг Теа”. Китцхн (на језику: енглески). Приступљено 28. 12. 2019.