Ултразвучна сонографија ока

Ултразвучна сонографија ока, или дијагностичка ултразвучна томографија је неинвазивна (безболна), бесконтактна, метода за дијагностиковања широког спектра очних обољења, посебно код болесника када су конвенционалне методе прегледа недовољне да би се поставила поуздана дијагноза.

Ултразвучни сонограм ока

Принцип рада

Апарат за добијање ултразвука састоји се од генератора и апликатора. Генератор производи електричне осцилације различитог напона и фреквенције које се уз помоћ пијезоелектричног елемента конвертују у апликатору у механичке (ултразвучне) осцилације. Потом ултразвучни ехоскоп у унутрашњост тела шаље кратке високофреквентне ултразвучне импулсе (фреквенције између 2 и 10 МХз, трајања мање од 1 µс) и, на основу времена потребног за повратак рефлектованог сигнала, одређују положај структура у телу које су одбиле ултразвучни импулс. Сам процес рада је под контролом рачунарског програма у микропроцесору апарата. Сигнал из сонде обрађује се у компјутеру и у облику слике приказује на екрану.

У начелу уређај функционише тако да се према програму дигиталног рачунара активира пулс-генератор, који електричне импулсе, преко управљачке јединице (за усмеравање и фокусирање), преноси на претварач у сонди. Електричним импулсом у пијезоелктричној претварачкој сонди настају кратке високофреквентне механичке вибрације, од више стотина до више хиљада пута у секунди. Тако настале ултразвучне осцилације сонда преноси у тело. Одјеци осцилација из тела примају се истом сондом, и у посебном делу уређаја (појачалу за компензацију), појачавају, компензују, памте у меморији и приказују на систему за приказ (телевизијском монитору). У току рада са уређајем лекар мора сам да подеси појачало за компензацију тако да компензује пригушења ултразвука у подручју тела које претражује.

Врсте ултразвучног снопа сонографа

Претварач је део ултразвучног апарата који електричне сигнале претвара у механичке (ултразвучне високофреквентне вибрације, више стотина до више хиљада у секунди) и обратно. Учесталост или фреквенција апарата одређује се карактеристикама пијезолектричних плочица.

Када се, након активирања претварача, сонда прислони уз тело, њене пијезоелектричне плочице кроз тело шаље ултразвучни сноп, који нема једноличан интензитет ултразвука по својем попречном пресеку. Ако је сноп фокусиран, онда је он у подручју жаришта сужен. Што је сноп ужи, то је бочно разлучивање (попречно на сноп) боље.

По емитовању таласа из сонде унутрашњост тела у виду еха (одјека) ​​враћа рефлектовани (одбијени) сигнал који на сонди изазива електрични набој који се након обраде у рачунару ехоскопа приказује на екрану осцилоскопа или телевизијском монитору у облику импулса или у виду светлих тачака које приказују рефлектоване површине у дводимензионалној слици. У зависности од амплитуде рефлектованих таласа тачкице на екрану ће бити светлије или тамније. Ова два вида осликавања су А-скен и Б-скен.

А-скен

То је једнодимензионалан приказ рефлектованих таласа дуж централне осе ултразвучног снопа. А-скен метод је све мање у употреби у медицинској дијагностици и углавном се користи у офталмологији за мерење димензија структура ока (нпр. диоптрија сочива наочара за корекцију вида), и за откривање тумора мозга.

Б-скен

Овај тип приказа користи се за стварање дводимензионалне слике спајањем тачака које представљају рефлектоване таласе.

У непосредној близини претварача сноп је неравномеран због интерференције, то је тзв. блиско поље, које на већим удаљеностима монотоно опада (далеко поље). Ултразвучни таласи се фокусирају посебним сочивима, ултразвучним огледалима и електронски кашњењем активирања вишеструких претварача. Како је електронско фокусирање флексибилно, могуће га је фокусом позиционирати на одређено место (према потреби), док је фокус сочива или огледала фиксан.

Током прегледа плитких органа (штитне жлезде, дојке, ока), неравномерност блиског поља може сметати, и зато се између сонде и тела стављају купке за растојање (у импровизацији то може бити хируршка рукавица испуњена водом).

Намена

Када се клиничким прегледом не могу видети све структуре ока (најчешће услед замућења сочива или рожњаче), користи се Б-скен систем је дводимензионалани увид у стање задњег сегмента ока.

Применом ове методе у преоперативним прегледоу искључује се могућност да је за губитак вида, осим катаракте, одговорно и неко друго патолошко стање,.

Најзначајнија патолошка стања око за чију дијагностику се користи ултразвучна сонографија ока су:

• аблација мрежњаче,
• рак,
• повреде ока
• страног тела у оку (Б – скен, је есенцијална код повреда ока и утврђивања присуства страног тела у оку након повређивања)
• крвављење,
• промене настале ко последица дијабесне ретинопатије,
• запаљење ока и слично.

Поред наведеног метода се промењује и код болесника који болују од Грејвс Базедовљеве болести, да би се уочиле промене на екстраокуларним мишићима и орбити, којие су недоступне класичним клиничким прегледом.

Ултразвук се такође користи код прорачуна сочива приликом припреме пацијената на захват операцију мрене (тзв.биометрија).

За разлику од Б – скен , А-скен одређује дужину ока, односно омогућава ултразвучно мерење дужине очне јабучице, тако да се на основу осталих унесених параметара А-скеном програмски израчунава коју диоптријску вредност треба да има сочиво које ће се уградити у око на крају оперативног захвата по уклањањању катаракте.

Карактеристике апарата за ултразвук ока и обите

Намена

Офталмолошки ултразвучни систем и сонде које се с њим користе намењени су за генерисање слика за дијагнозу и биометријско мерење ока укључујући:

• Визуализацију унутрашњег дела ока и орбите помоћу А и Б скена
• Мерење аксијалне дужине ока ултрасоничним путем
• Мерење дебљине рожњаче ултрасоничним путем

Основне функције

Основне функције апарату су:

А скен ехографија за мерење аксијалне дужине

А скен који се назива и ултразвучна биометрија, код којег су различите структуре ока приказане у виду амплитуда. Струкутре које су акустички гушће имају већу амплитуду и обратно. А-сцан се користи пре свега при израчунвању аксијалне дужине ока у циљу прорачуна јачине интраокуларног сочива које ће се уградити у току операције катаракте.

Б сцан ехографија за дијагнозу болести ока

Код Б-скена на основу акустичке густине различитих ткива ока и орбите добијамо дводимензионалну слику унутрашњости ока. У зависности од акустичких својстава различита ткива су приказана различитим нијансама сиве.

Б-скен је незаменљив код очних болести код којих због губитка провидности очних струкутра (најчешће код катаракте, леукома рожњаче, крварења или друге ексудације у предњој комори стакластог тела, повреде и страна тела, тумора итд) када није могуће клинички видети унутрашње структуре ока.

ИОЛ израчунавање

Пахиметрија за мерење дебљине рожњаче

Нормална дебљина рожњаче која износи око 545 микрометара омогућава анатомски интегритет очне јабучице и нормално функционисање ока. Код неких обољења долази до задебљања или истањења рожњаче. Такође, дебљина рожњаче утиче на прецизност мјерења очног притиска. Употреба пахиметра (путем ултразвука високе фреквенције) омогућава прецизно мјерење дебљине рожњаче. Пахиметрија је веома значајна у контактологији, приликом процјене стања и неправилне закривљености рожњаче (кератоконуса), као и код разних болести рожњаче и глаукома.

Сонде

Сонда за А скен

Сонда за А сцан служи за мерење дужине ока, дубљине предње коморе, величине сочива и израчунавање јачине интраокуларног имплантата.

Сонда за Б скен

Сонда за Б скен омогућава преглед унутрашњости ока.

Сонда за пахиметрију

Сонда за пахиметрију (или скраћено ЦЦТ – Центал цорнеал Тхицкнесс) омогућава мјрење дебљине рожњаче.

Спољашње везе

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).