Универзитет Ал-Азхар

Универзитет Ал Азхар (арап. الأزهر الشريف; ал-Азхар ал-Шариф; Часни Азхар) је водећа установа високог образовања у Египту, чувена у свету због своје улоге у исламској науци и образовању. Други је најстарији универзитет у свету са континуираним радом од свог оснивања.[1][2] Поред високог образовања, Ал-Азхар надгледа националну мрежу школа са око два милиона ученика.[3] Од 1996. године, преко 4.000 наставних института у Египту је било повезано са овим универзитетом.[4]

Универзитет Ал Азхар
Џамија Ал Азхар у Каиру
Оснивање970~972 (Медреса)
1961. (Статус Универзитета)
Религијска
афилијација

Сунитски ислам
ПредседникДр. Мохамед Хуссин
РекторУсама ал-Абд
ЛокацијаКаиро,  Египат
Веб-сајтwww.azhar.edu.eg
www.azhar.eg

Основан 970. или 972. године од стране Фатимидског калифата као центар исламског учења, његови ученици су детаљно проучавали Куран и исламски закон, заједно са логиком, граматиком, реториком и начином израчунавања месечевих фаза. Данас је главни центар арапске књижевности и исламског учења у свету.[5] Године 1961, у његов наставни план и програм су уведени додатни нерелигиозни предмети.[6]

Његова библиотека се сматра другом по важности у Египту само после Египатске националне библиотеке и архива.[7] У мају 2005, Ал-Азхар у партнерству са предузећем за информационе технологије из Дубаја, покренуо је ИТ образовни пројекат (ИТЕП) његове светости Мохамеда бин Рашида Ал Мактума да сачува Ал Азхар скрипте и објави их на мрежи („Ал-Азхар онлајн пројекат“) да би на крају објавио онлајн приступ целокупној библиотечкој колекцији ретких рукописа, која се састоји од око седам милиона страница материјала.[8][9]

Историја уреди

Универзитет Ал-Азхар је изградила шиитска фатимидска династија (909-1171) којој је Каиро служио као престоница. Повезан је са џамијом Ал-Азхар (на арапском: најблиставија) која је добила име по прелепим палатама које је окружују или по Мухамедовој ћерки Фатими Ал-Захри. Џамија је почела са изградњом 969. године и завршена је за две године. Теолошка школа је основана 988. и на њој је изучаван шиитски ислам. Крајем средњег века, универзитет постаје сунитски.

Почеци под Фатимидима уреди

Ал-Азхар је једна од реликвија исмаилитске шиитске династије Фатимида, која је тврдила да потиче од Фатиме, ћерке Мухамеда и Алијеве жене, зета и Мухамедовог рођака. Фатима је названа ал-Захра (осветљена), а установа је добила име у њену част.[10] Основао ју је као џамију фатимидски командант Џавхар ал-Сикили по наређењу калифа и имама Ал-Муиз ли-Дин Алаха док је основао град за Каиро. Започео је у Џумада ал Авалу 359. године по хиџри (март/април 970. године). Њена изградња је завршена 9. Рамазана 361. године по хиџри (24. јуна 972. године). Калиф ал-Азиз Билах и калиф ал-Хаким би-Амр Алах су је проширили. Даље су је поправљали, обнављали и дограђивали ал-Мустансир Биллахал-Мустансир Билах и ал-Хафиз ли-Дин Алах. Фатимидске халифе су увек подстицале учењаке и правнике да у овој џамији имају своје студијске кругове и скупове и тако је она претворена у медресу за коју се тврди да је најстарија таква институцијом која још увек функционише.[11][12]

 
Унутрашњост џамије Ал-Азхар лево

Студије су започеле у Ал-Азхару у месецу Рамазану 975. Према Саједу Фариду Алатасу, Џамија је имала факултете из области исламског права и јуриспруденције, арапске граматике, исламске астрономије, исламске филозофије и логике.[13][14] Фатимиди су посветили пажњу филозофским студијама у време када су владари у другим земљама оне који су се бавили филозофијом проглашавали отпадницима и јеретицима. Грчка мисао је наишла на топао пријем код Фатимида који су проширили границе таквих студија. Они су много пажње поклањали филозофији и давали подршку свима који су били познати по томе што су се бавили проучавањем било које гране филозофије. Фатимидски калиф је позвао многе научнике из оближњих земаља и посветио је велику пажњу факултетским књигама о разним гранама знања и прикупљању најбољих списа о разним темама, и то како би охрабрио учењаке и подржао развој знања.

Саладин уреди

 
Тлоцрт џамије Ал Азхар

У 12. веку, након свргавања династије Исмаили Фатимид, Саладин (оснивач сунитске династије Ајубид) је претворио Ал-Азхар у шафијски сунитски центар учења.[5][15] Абд-ел-Латиф је држао предавања о исламској медицини у Ал-Азхару, док је према легенди јеврејски филозоф Мајмонид држао предавања о медицини и астрономији тамо за време Саладина, иако ниједан историјски доказ то није потврдио.[16]

Саладин је увео систем колеџа у Египту, који је такође усвојен у Ал-Азхару. По овом систему, колеџ је био посебна установа у оквиру џамије, са својим учионицама, студентским домовима и библиотеком.[17]

Мамелуци уреди

Под Мамелуцима, Ал-Азхар је стекао утицај и уздигао се у престижу.[18] Мамелуци су установили плате инструкторима и стипендије за студенте и установили задужбину.[17] За установу је 1340. године саграђен колеџ изван џамије. Крајем 1400-их, зграде су реновиране и изграђене су нове спаваонице за студенте.[17]

У то време Каиро је имао 70 других институција исламског учења. Међутим, Ал-Азхар је привукао многе научнике због свог престижа. Чувени Ибн Халдун је предавао у Ал-Азхару 1383. године.[18]

Модернизација уреди

Пионирска пакистанска новинарка Заиб-ун-Ниса Хамидула постала је прва жена која се обратила универзитету 1955. Године 1961, Ал-Азхар је поново успостављен као универзитет под владом другог председника Египта Гамала Абдела Насера када је широк спектар секуларних факултета први пут су додат, као што су пословни, економски, научни, фармацеутски, медицински, инжењерски и пољопривредни. Пре тог датума, Енциклопедија ислама класификује Ал-Азхар на различите начине као медресу, центар високог учења и, од 19. века, верски универзитет, али не и као универзитет у пуном смислу, позивајући се на савремени процес транзиције као „од медресе на универзитет“.[6][19] Други академски извори такође помињу ал-Азхар као медресу у предмодерним временима пре њене трансформације у универзитет.[20][21][22] Исте године је додат и исламски женски факултет, шест година након што је Заиб-ун-Ниса Хамидула била прва жена која је говорила на универзитету.[23]

Уређење уреди

Већина сунита Ал-Азхар сматра најпрестижнијим исламским универзитетом. На челу Ал-Азхара је Шејх-ул Азхар; члан Врховног савета. За разлику од већине универзитета, Ал-Азхар не прима немуслиманске студенте. Универзитет је 1961. године темељно реорганизовала Насерова влада. Отворено је неколико секуларних факултета (медицина, машинство, пољопривреда) као и факултет за жене.

Библиотека уреди

Ал-Азхарова библиотека садржи 99.062 књиге од 595.668 томова. Највећи део чине рукописи и ретке књиге, неке старе 13 векова. Библиотка је у центру пажње многих истраживача, студената и других исламских универзитета.

Покренута је онлајн архива 2005. године, резултат сарадње универзитета и Научног пројекта Мухамед бин Рашид ал Мактум из Дубаија. У будућности ће бити омогућен бесплатан преглед 42.000 рукописа од приближно седам милиона страница.

Референце уреди

  1. ^ Делман, Едwард (26. 2. 2015). „Ан Анти-ИСИС Суммит ин Мецца А”. Тхе Атлантиц. 
  2. ^ Аисхах Ахмад Сабки (2018). Педагогy ин Исламиц Едуцатион: Тхе Мадрасах Цонтеxт. Емералд Гроуп Публисхинг. стр. 16. 
  3. ^ Броwн, Натхан Ј. (септембар 2011). Пост-Револутионарy ал-Азхар (ПДФ). Царнегие Ендоwмент фор Интернатионал Пеаце. стр. 4. Приступљено 4. 4. 2015. 
  4. ^ Роy, Оливиер (2004). Глобализед Ислам: Тхе Сеарцх фор а Неw Уммах. Цолумбиа Университy Пресс. стр. 92—93. ИСБН 9780231134996. Приступљено 4. 4. 2015. „Ин Егyпт тхе нумбер оф теацхинг институтес депендент он Ал-Азхар Университy инцреасед фром 1855 ин 1986-7 то 4314 ин 1995-6. 
  5. ^ а б „Ал-Азхар Университy”. Енцyцлопæдиа Британница Онлине. Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 2015-08-19. 
  6. ^ а б Сковгаард-Петерсен, Јакоб. "ал-Азхар, модерн период." Енцyцлопаедиа оф Ислам, ТХРЕЕ. Едитед бy: Гудрун Крäмер, Денис Матринге, Јохн Наwас анд Еверетт Роwсон. Брилл, 2010, ретриевед 20/03/2010:

    Ал-Азхар, тхе хисториц центре оф хигхер Исламиц леарнинг ин Цаиро, хас ундергоне сигнифицант цханге синце тхе лате 19тх центурy, wитх неw регулатионс анд реформс ресултинг ин ан еxпандед роле фор тхе университy. 1. Фром мадраса то университy

  7. ^ Егyптиан Натионал Либрарy Публицатионс (на језику: енглески). Егyптиан Натионал Либрарy Пресс. 
  8. ^ „АМЕ Инфо, 26 Септембер 2005”. АМЕ Инфо. Архивирано из оригинала 19. 4. 2010. г. Приступљено 2010-03-21. 
  9. ^ ИТЕП пресс релеасе, 10 Оцтобер 2006
  10. ^ Халм, Хеинз. Тхе Фатимидс анд тхеир Традитионс оф Леарнинг. Лондон: Тхе Институте оф Исмаили Студиес анд I.Б. Таурис. 1997.
  11. ^ Схортер Схи'ите Енцyцлопаедиа, Бy: Хасан ал-Амин, http://www.imamreza.net/old/eng/imamreza.php?id=574
  12. ^ „The World’s Oldest Universities, Some That Have Been Around For More Than A Thousand Years”. IndiaTimes (на језику: енглески). 2022-11-30. Приступљено 2022-12-17. 
  13. ^ Alatas, Syed Farid (2006). „From Ja¯mi'ah to University: Multiculturalism and Christian–Muslim Dialogue”. Current Sociology. 54 (1): 112—32. S2CID 144509355. doi:10.1177/0011392106058837. 
  14. ^ Goddard, Hugh (2000). A History of Christian-Muslim Relations . Edinburgh University Press. стр. 99. ISBN 0-7486-1009-X. 
  15. ^ Encyclopædia Britannica p.37 1993 edition ISBN 0-85229-571-5
  16. ^ Неципогулу, Гулру (1996). Муqарнас, Волуме 13. Брилл Публисхерс. стр. 56. ИСБН 90-04-10633-2. 
  17. ^ а б в Дубовоy, Сина. Царол Суммерфиелд анд Марy Елизабетх Девине, ур. Интернатионал Дицтионарy оф Университy Хисториес. Таyлор & Францис. стр. 10. 
  18. ^ а б Флорин Цурта, Андреw Холт (ур.). Греат Евентс ин Религион: Ан Енцyцлопедиа оф Пивотал Евентс ин Религиоус Хисторy. АБЦ-ЦЛИО. стр. 561. 
  19. ^ Јомиер, Ј. "ал- Азхар (ал-Ḏј̲āмиʿ ал-Азхар)." Енцyцлопаедиа оф Ислам, Сецонд Едитион. Едитед бy: П. Беарман, Тх. Бианqуис, C.Е. Босwортх, Е. ван Донзел анд W. П. Хеинрицхс. Брилл, 2010, ретриевед 20/03/2010:

    Тхис греат мосqуе, тхе 'бриллиант оне' ... ис оне оф тхе принципал мосqуес оф пресент-даy Цаиро. Тхис сеат оф леарнинг ... регаинед алл итс ацтивитy—Суннī фром ноw он—дуринг тхе реигн оф Султан Баyбарс. ... Ал-Азхар ат тхе бегиннинг оф тхе 19тх центурy цоулд wелл хаве беен цаллед а религиоус университy; wхат ит wас нот wас а цомплете университy гивинг инструцтион ин тхосе модерн дисциплинес ессентиал то тхе аwакенинг оф тхе цоунтрy.

  20. ^ Лулат, Y. Г.-M. (2005). А хисторy оф Африцан хигхер едуцатион фром антиqуитy то тхе пресент : а цритицал сyнтхесис. Wестпорт, Цонн.: Праегер Публисхерс. стр. 70. ИСБН 0-313-32061-6. ОЦЛЦ 57243371. „Ас фор тхе натуре оф итс цуррицулум, ит wас тyпицал оф отхер мајор мадрасахс суцх ас ал-Азхар анд Ал Qуараоуиyине, тхоугх манy оф тхе теxтс усед ат тхе институтион цаме фром Муслим Спаин. Ал Qуараоуиyине беган итс лифе ас а смалл мосqуе цонструцтед ин 859 C.Е. бy меанс оф ан ендоwмент беqуеатхед бy а wеалтхy wоман оф муцх пиетy, Фатима бинт Мухаммед ал-Фахри. 
  21. ^ „Ал-Азхар Университy”. Тимес Хигхер Едуцатион (ТХЕ) (на језику: енглески). 2020-02-04. Приступљено 2020-08-28. 
  22. ^ „Qантара - Ал-Азхар Мосqуе”. www.qантара-мед.орг. Приступљено 2020-08-28. 
  23. ^ Анwар, Заинах; Абдуллах, Расхидах (2000). Ислам, Репродуцтиве Хеалтх, анд Wомен'с Ригхтс (на језику: енглески). Систерс ин Ислам (СИС Форум Малаyсиа). ИСБН 978-967-947-249-3. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди