Универзитет Ал Карауин

Универзитет Ал-Кароуин или Al-Qarawiyyin (арап. جامعة القرويين; берберски: ⵜⵉⵎⵣⴳⵉⴷⴰ ⵏ ⵍⵇⴰⵕⴰⵡⵉⵢⵢⵉⵏ; франц. Université Al Quaraouiyine) (остале транслитерације укључују Qarawiyin, Kairouyine, Kairaouine, Qairawiyin, Qaraouyine, Quaraouiyine, Quarawin и Qaraouiyn) је универзитет у мароканском граду Фес основан 859.[5][8][9][10] Био је и још увек представља једно од главних духовних и образовних средишта муслиманског света.

Универзитет Ал Карауин
جامعة القرويين
ⵜⵉⵎⵣⴳⵉⴷⴰ ⵏ ⵍⵇⴰⵕⴰⵡⵉⵢⵢⵉⵏ
Унутрашњост џамије и универзитета Ал Кароуин
Типтренутно: исламски
раније: опште знање[1][2][3]
Оснивање859. г.; пре 1165 година (859)[4][5][6][7]
ОснивачФатима ал-Фихри
Академске
афилијације

Ислам
Број запослених708 (2012)
Наставно особље1,025 (2012)
Број студената8,120 (2012)
ЛокацијаФес, Идрисидска династија (сад у Мароку)
КампусУрбан
Веб-сајтuaq.ma

Ал-Кароуин је играо важну улогу у развоју културних и академских односа између исламског света и Европе у средњем веку. Картограф Мухамед ел Идриси (у. 1166), чије су карте помогле европским истраживачима у доба ренесансе је живео неко време у Фесу, због чега се претпоставља да је радио или студирао на Ал Кароуину. Универзитет је произвео бројне учењаке који су снажно утицали на интелектуалну и академску историју међу муслиманима и Јеврејима. Међу њима су Ибн Рушајд ел-Сабти (у. 1321), Мохамед ел-Хај ал-Абдари ал-Фаси (у. 1336), Абу Имран ал-Фаси (у. 1015), главни теоретичар Малики школе исламске правне наке, Лео Африцанус, познати путник и писац те Мојсије Мајмонид.

Ал Кароуин се од стране Гинисове књиге рекорда,[11] Унеска[12] и бројних историчара[6][7][8][9][10][13][14][15][16][17] сматра једним од најстаријих континуираних универзитета на свету. Те се тврдње, међутим оспоравају историчари који сматрају да су средневековних универзитети у исламском свету и средњевековни европски универзитети били битно различите институције све до најновијег доба,[18] те да су цертификати другачијег карактера.[19][20][21]

Године 1947. је реорганизован на начин да одговара већини модерних универзитета у данашњем свету.

Историја уреди

 
Поглед на џамију Карауин на хоризонту централног Фес ел-Балија: видљиви су зелени кровови молитвене сале и минарет (бела кула са леве стране).

Оснивање џамије уреди

У 9. веку Фез је био престоница династије Идрисида, која се сматрала првом мароканском исламском државом.[22] Према једном од главних раних извора о овом периоду, Равд ал-Киртас аутора Ибн Аби Зара, ал-Карауин је основала као џамију 857. или 859. године Фатима ал-Фихри, кћерка богатог трговца по имену Мухамед ал-Фихри.[23][4][24][25][26][27]:9[28]:40 Породица ал-Фихри је мигрирала из Карауина (отуда назив џамије), Тунис у Фез. почетком 9. века, придруживши се заједници других миграната из Карауина који су се населили у западном делу града. Фатима и њена сестра Маријам, обе су биле добро образоване, и наследиле су велику суму новца од свог оца. Фатима се заклела да ће потрошити читаво своје наследство на изградњу џамије погодне за њену заједницу.[29]:48–49 Слично томе, њена сестра Маријам је такође позната по томе да је исте године основала џамију ал-Андалусијин.[30][29]

Овај темељни наратив доведен је у питање од стране неких модерних историчара који сматрају да је симетрија две сестре које су основале две најпознатије џамије у Фезу превише прикладна и вероватно потиче из легенде.[29]:48–49[31][28]:42 Савремени историчари такође сматрају да је Ибн Аби Зар релативно непоуздан извор.[31] Један од највећих изазова овој причи је натпис на темељу који је поново откривен током реновирања џамије у 20. веку, а који је вековима био сакривен испод слојева малтера. Овај натпис, урезан на плочама од кедровог дрвета и написан куфским писмом веома сличним натписима темеља у Тунису из 9. века, пронађен је на зиду изнад вероватног места првобитне михраб џамије (пре каснијих проширења зграде). Натпис, који је снимио и дешифровао Гастон Девердун, проглашава оснивање „ове џамије” (арап. "هذا المسجد") од стране Давуда ибн Идриса (сина Идриса II који је владао овим регионом Марока у то време) у Дху ал-Кади 263. хиџретске године (јул–август 877. године).[32] Девердун је сугерисао да је натпис можда дошао из друге неидентификоване џамије и да је премештен овде у каснијем периоду (вероватно у 15. или 16. веку) када је поштовање Идрисида поново оживело у Фесу, а такве реликвије би имале довољно верског значаја да би се поново користиле на овај начин.[32] Међутим, Чафик Бенчекроун је недавно тврдио да је вероватније објашњење да је овај натпис оригинални темељни натпис самог ал-Карауина и да је можда био прикривен у 12. веку непосредно пре доласка Алмохада у град.[31] На основу овог доказа и многих недоумица у вези са Ибн Аби Заровим наративом, он тврди да је Фатима ал-Фихри врло вероватно легендарна личност, а не историјска.[31]

Референце уреди

  1. ^ Лулат, Y. Г.-M.: А Хисторy Оф Африцан Хигхер Едуцатион Фром Антиqуитy То Тхе Пресент: А Цритицал Сyнтхесис, Греенwоод Публисхинг Гроуп. 2005. ISBN 978-0-313-32061-3. стр. 154.–157
  2. ^ Парк, Тхомас К.; Боум, Аомар: Хисторицал Дицтионарy оф Мороццо, 2нд ед., Сцарецроw Пресс. 2006. ISBN 978-0-8108-5341-6., п. 348
  3. ^ Белхацхми, Закиа: "Гендер, Едуцатион, анд Феминист Кноwледге ин ал-Магхриб (Нортх Африца) – 1950–70", Јоурнал оф Миддле Еастерн анд Нортх Африцан Интеллецтуал анд Цултурал Студиес, Вол. 2–3, 2003, пп. 55–82 (65)
  4. ^ а б Петерсен, Андреw: Дицтионарy оф Исламиц Арцхитецтуре, Роутледге. 1996. ISBN 978-0-415-06084-4., п. 87 (ентрy "Фез")
  5. ^ а б „Qараwиyин”. Енцyцлопедиа Британница. Приступљено 08. 12. 2011. 
  6. ^ а б Тхе Репорт: Мороццо 2009 - Паге 252 Оxфорд Бусинесс Гроуп "... yет фор манy Мороццо'с цултурал, артистиц анд спиритуал цапитал ремаинс Фез. Тхе бест-пресервед ... Сцхоол хас беен ин сессион ат Караоуине Университy синце 859, макинг ит тхе wорлд'с олдест цонтинуоуслy оператинг университy. "
  7. ^ а б Еспосито, Јохн (2003). Тхе Оxфорд Дицтионарy оф Ислам. Оxфорд Университy Пресс. стр. 328. ИСБН 978-0-19-512559-7. 
  8. ^ а б Јосепх, С, анд Најмабади, А. Енцyцлопедиа оф Wомен & Исламиц Цултурес: Ецономицс, едуцатион, мобилитy, анд спаце. Брилл, 2003, п. 314.
  9. ^ а б Сwартлеy, Кеитх. Енцоунтеринг тхе Wорлд оф Ислам‬. Аутхентиц, 2005, п. 74.
  10. ^ а б Кеттани, M. Али. Енгинееринг Едуцатион ин тхе Араб Wорлд. Миддле Еаст Јоурнал, 1974, 28(4):441.
  11. ^ Тхе Гуиннесс Боок Оф Рецордс, Публисхед. 1998. ISBN 978-0-553-57895-9., P.242
  12. ^ [UNESCO World Heritage Centre,The Medina of Fez http://whc.unesco.org/en/list/170]
  13. ^ Иллустратед Дицтионарy оф тхе Муслим Wорлд, Публисхер: Марсхалл Цавендисх, 2010 [1] п.161
  14. ^ Хидден Гиантс, 2нд Едитион, бy Сетханне Хоwард, Публисхер: Лулу.цом 2008 [2] п.60
  15. ^ Цивилизатион: Тхе Wест анд тхе Рест бy Ниалл Фергусон, Публисхер: Аллен Лане 2011 -. ISBN 978-1-84614-273-4.
  16. ^ Тхе маркетисатион оф хигхер едуцатион анд тхе студент ас цонсумер бy Мике Молесwортх & Рицхард Сцуллион, Публисхер: Таyлор & Францис 2010 [3] п.26
  17. ^ Фроммер'с Мороццо бy Даррен Хумпхрyс, Публисхер: Јохн Wилеy & Сонс 2010 [4] п.223
  18. ^ Георге Макдиси: "Мадраса анд Университy ин тхе Миддле Агес", Студиа Исламица, Но. 32 (1970), пп. 255-264 (264)
  19. ^ Макдиси, Георге (1989), „Сцхоластицисм анд Хуманисм ин Цлассицал Ислам анд тхе Цхристиан Wест”, Јоурнал оф тхе Америцан Ориентал Социетy, 109 (2): 175—182 (176) 
  20. ^ Педерсен, Ј.; Рахман, Мунибур; Хилленбранд, Р. "Мадраса." Енцyцлопаедиа оф Ислам, Сецонд Едитион. Едитед бy: П. Беарман , Тх. Бианqуис , C.Е. Босwортх , Е. ван Донзел анд W.П. Хеинрицхс. Брилл, 2010, ретриевед 20/03/2010
  21. ^ Јомиер, Ј. "ал- Азхар (ал-Ḏј̲āмиʿ ал-Азхар)." Енцyцлопаедиа оф Ислам, Сецонд Едитион. Едитед бy: П. Беарман , Тх. Бианqуис , C.Е. Босwортх , Е. ван Донзел анд W.П. Хеинрицхс. Брилл, 2010, ретриевед 20/03/2010
  22. ^ Абун-Наср, Јамил (1987). А хисторy оф тхе Магхриб ин тхе Исламиц период. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 0521337674. 
  23. ^ ʻАлī ибн ʻАбд Аллāх Ибн Абī Зарʻ ал-Фāсī (1964). Раwд Ал-Qиртас. Валенциа [Импресо пор Ј. Нáцхер]. 
  24. ^ Мери, Јосеф W. (ед.): Медиевал Исламиц Цивилизатион: Ан Енцyцлопедиа, Вол. 1, А–К, Роутледге, ISBN 978-0-415-96691-7, п. 257 (ентрy "Фез")
  25. ^ Лулат, Y. Г.-M.: А Хисторy Оф Африцан Хигхер Едуцатион Фром Антиqуитy То Тхе Пресент: А Цритицал Сyнтхесис Студиес ин Хигхер Едуцатион, Греенwоод Публисхинг Гроуп, 2005, ISBN 978-0-313-32061-3, p. 70:

    As for the nature of its curriculum, it was typical of other major madrasahs such as al-Azhar and Al Quaraouiyine, though many of the texts used at the institution came from Muslim Spain...Al Quaraouiyine began its life as a small mosque constructed in 859 C.E. by means of an endowment bequeathed by a wealthy woman of much piety, Fatima bint Muhammed al-Fahri.

  26. ^ Touri, Abdelaziz; Benaboud, Mhammad; Boujibar El-Khatib, Naïma; Lakhdar, Kamal; Mezzine, Mohamed (2010). Le Maroc andalou : à la découverte d'un art de vivre (2 изд.). Ministère des Affaires Culturelles du Royaume du Maroc & Museum With No Frontiers. ISBN 978-3902782311. 
  27. ^ Terrasse, Henri (1968). La Mosquée al-Qaraouiyin à Fès; avec une étude de Gaston Deverdun sur les inscriptions historiques de la mosquée. Paris: Librairie C. Klincksieck. 
  28. ^ а б Bloom, Jonathan M. (2020). Architecture of the Islamic West: North Africa and the Iberian Peninsula, 700-1800. Yale University Press. 
  29. ^ а б в Le Tourneau, Roger (1949). Fès avant le protectorat: étude économique et sociale d'une ville de l'occident musulman. Casablanca: Société Marocaine de Librairie et d'Édition. 
  30. ^ Terrasse, Henri (1942). La mosquée des Andalous à Fès. Paris: Les Éditions d'art et d'histoire. 
  31. ^ а б в г Benchekroun, Chafik T. (2011). „Les Idrissides: L'histoire contre son histoire”. Al-Masaq. 23 (3): 171—188 doi=10.1080/09503110.2011.617063. S2CID 161308864. 
  32. ^ а б Deverdun, Gaston (1957). „Une nouvelle inscription idrisite (265 H = 877 J.C.)”. Mélanges d'histoire et d'archéologie de l'occident musulman - Tome II - Hommage à Georges Marçais. Imprimerie officielle du Gouvernement Général de l'Algérie. стр. 129—146. 

Literatura уреди

Спољашње везе уреди