Универзитет Ал Карауин
Универзитет Ал-Кароуин или Al-Qarawiyyin (арап. جامعة القرويين; берберски: ⵜⵉⵎⵣⴳⵉⴷⴰ ⵏ ⵍⵇⴰⵕⴰⵡⵉⵢⵢⵉⵏ; франц. Université Al Quaraouiyine) (остале транслитерације укључују Qarawiyin, Kairouyine, Kairaouine, Qairawiyin, Qaraouyine, Quaraouiyine, Quarawin и Qaraouiyn) је универзитет у мароканском граду Фес основан 859.[5][8][9][10] Био је и још увек представља једно од главних духовних и образовних средишта муслиманског света.
جامعة القرويين ⵜⵉⵎⵣⴳⵉⴷⴰ ⵏ ⵍⵇⴰⵕⴰⵡⵉⵢⵢⵉⵏ | |
Тип | тренутно: исламски раније: опште знање[1][2][3] |
---|---|
Оснивање | 859. г.[4][5][6][7] |
Оснивач | Фатима ал-Фихри |
Академске афилијације | Ислам |
Број запослених | 708 (2012) |
Наставно особље | 1,025 (2012) |
Број студената | 8,120 (2012) |
Локација | Фес, Идрисидска династија (сад у Мароку) |
Кампус | Урбан |
Веб-сајт | uaq |
Ал-Кароуин је играо важну улогу у развоју културних и академских односа између исламског света и Европе у средњем веку. Картограф Мухамед ел Идриси (у. 1166), чије су карте помогле европским истраживачима у доба ренесансе је живео неко време у Фесу, због чега се претпоставља да је радио или студирао на Ал Кароуину. Универзитет је произвео бројне учењаке који су снажно утицали на интелектуалну и академску историју међу муслиманима и Јеврејима. Међу њима су Ибн Рушајд ел-Сабти (у. 1321), Мохамед ел-Хај ал-Абдари ал-Фаси (у. 1336), Абу Имран ал-Фаси (у. 1015), главни теоретичар Малики школе исламске правне наке, Лео Африцанус, познати путник и писац те Мојсије Мајмонид.
Ал Кароуин се од стране Гинисове књиге рекорда,[11] Унеска[12] и бројних историчара[6][7][8][9][10][13][14][15][16][17] сматра једним од најстаријих континуираних универзитета на свету. Те се тврдње, међутим оспоравају историчари који сматрају да су средневековних универзитети у исламском свету и средњевековни европски универзитети били битно различите институције све до најновијег доба,[18] те да су цертификати другачијег карактера.[19][20][21]
Године 1947. је реорганизован на начин да одговара већини модерних универзитета у данашњем свету.
Историја уреди
Оснивање џамије уреди
У 9. веку Фез је био престоница династије Идрисида, која се сматрала првом мароканском исламском државом.[22] Према једном од главних раних извора о овом периоду, Равд ал-Киртас аутора Ибн Аби Зара, ал-Карауин је основала као џамију 857. или 859. године Фатима ал-Фихри, кћерка богатог трговца по имену Мухамед ал-Фихри.[23][4][24][25][26][27]:9[28]:40 Породица ал-Фихри је мигрирала из Карауина (отуда назив џамије), Тунис у Фез. почетком 9. века, придруживши се заједници других миграната из Карауина који су се населили у западном делу града. Фатима и њена сестра Маријам, обе су биле добро образоване, и наследиле су велику суму новца од свог оца. Фатима се заклела да ће потрошити читаво своје наследство на изградњу џамије погодне за њену заједницу.[29]:48–49 Слично томе, њена сестра Маријам је такође позната по томе да је исте године основала џамију ал-Андалусијин.[30][29]
Овај темељни наратив доведен је у питање од стране неких модерних историчара који сматрају да је симетрија две сестре које су основале две најпознатије џамије у Фезу превише прикладна и вероватно потиче из легенде.[29]:48–49[31][28]:42 Савремени историчари такође сматрају да је Ибн Аби Зар релативно непоуздан извор.[31] Један од највећих изазова овој причи је натпис на темељу који је поново откривен током реновирања џамије у 20. веку, а који је вековима био сакривен испод слојева малтера. Овај натпис, урезан на плочама од кедровог дрвета и написан куфским писмом веома сличним натписима темеља у Тунису из 9. века, пронађен је на зиду изнад вероватног места првобитне михраб џамије (пре каснијих проширења зграде). Натпис, који је снимио и дешифровао Гастон Девердун, проглашава оснивање „ове џамије” (арап. "هذا المسجد") од стране Давуда ибн Идриса (сина Идриса II који је владао овим регионом Марока у то време) у Дху ал-Кади 263. хиџретске године (јул–август 877. године).[32] Девердун је сугерисао да је натпис можда дошао из друге неидентификоване џамије и да је премештен овде у каснијем периоду (вероватно у 15. или 16. веку) када је поштовање Идрисида поново оживело у Фесу, а такве реликвије би имале довољно верског значаја да би се поново користиле на овај начин.[32] Међутим, Чафик Бенчекроун је недавно тврдио да је вероватније објашњење да је овај натпис оригинални темељни натпис самог ал-Карауина и да је можда био прикривен у 12. веку непосредно пре доласка Алмохада у град.[31] На основу овог доказа и многих недоумица у вези са Ибн Аби Заровим наративом, он тврди да је Фатима ал-Фихри врло вероватно легендарна личност, а не историјска.[31]
Референце уреди
- ^ Лулат, Y. Г.-M.: А Хисторy Оф Африцан Хигхер Едуцатион Фром Антиqуитy То Тхе Пресент: А Цритицал Сyнтхесис, Греенwоод Публисхинг Гроуп. 2005. ISBN 978-0-313-32061-3. стр. 154.–157
- ^ Парк, Тхомас К.; Боум, Аомар: Хисторицал Дицтионарy оф Мороццо, 2нд ед., Сцарецроw Пресс. 2006. ISBN 978-0-8108-5341-6., п. 348
- ^ Белхацхми, Закиа: "Гендер, Едуцатион, анд Феминист Кноwледге ин ал-Магхриб (Нортх Африца) – 1950–70", Јоурнал оф Миддле Еастерн анд Нортх Африцан Интеллецтуал анд Цултурал Студиес, Вол. 2–3, 2003, пп. 55–82 (65)
- ^ а б Петерсен, Андреw: Дицтионарy оф Исламиц Арцхитецтуре, Роутледге. 1996. ISBN 978-0-415-06084-4., п. 87 (ентрy "Фез")
- ^ а б „Qараwиyин”. Енцyцлопедиа Британница. Приступљено 08. 12. 2011.
- ^ а б Тхе Репорт: Мороццо 2009 - Паге 252 Оxфорд Бусинесс Гроуп "... yет фор манy Мороццо'с цултурал, артистиц анд спиритуал цапитал ремаинс Фез. Тхе бест-пресервед ... Сцхоол хас беен ин сессион ат Караоуине Университy синце 859, макинг ит тхе wорлд'с олдест цонтинуоуслy оператинг университy. "
- ^ а б Еспосито, Јохн (2003). Тхе Оxфорд Дицтионарy оф Ислам. Оxфорд Университy Пресс. стр. 328. ИСБН 978-0-19-512559-7.
- ^ а б Јосепх, С, анд Најмабади, А. Енцyцлопедиа оф Wомен & Исламиц Цултурес: Ецономицс, едуцатион, мобилитy, анд спаце. Брилл, 2003, п. 314.
- ^ а б Сwартлеy, Кеитх. Енцоунтеринг тхе Wорлд оф Ислам. Аутхентиц, 2005, п. 74.
- ^ а б Кеттани, M. Али. Енгинееринг Едуцатион ин тхе Араб Wорлд. Миддле Еаст Јоурнал, 1974, 28(4):441.
- ^ Тхе Гуиннесс Боок Оф Рецордс, Публисхед. 1998. ISBN 978-0-553-57895-9., P.242
- ^ [UNESCO World Heritage Centre,The Medina of Fez http://whc.unesco.org/en/list/170]
- ^ Иллустратед Дицтионарy оф тхе Муслим Wорлд, Публисхер: Марсхалл Цавендисх, 2010 [1] п.161
- ^ Хидден Гиантс, 2нд Едитион, бy Сетханне Хоwард, Публисхер: Лулу.цом 2008 [2] п.60
- ^ Цивилизатион: Тхе Wест анд тхе Рест бy Ниалл Фергусон, Публисхер: Аллен Лане 2011 -. ISBN 978-1-84614-273-4.
- ^ Тхе маркетисатион оф хигхер едуцатион анд тхе студент ас цонсумер бy Мике Молесwортх & Рицхард Сцуллион, Публисхер: Таyлор & Францис 2010 [3] п.26
- ^ Фроммер'с Мороццо бy Даррен Хумпхрyс, Публисхер: Јохн Wилеy & Сонс 2010 [4] п.223
- ^ Георге Макдиси: "Мадраса анд Университy ин тхе Миддле Агес", Студиа Исламица, Но. 32 (1970), пп. 255-264 (264)
- ^ Макдиси, Георге (1989), „Сцхоластицисм анд Хуманисм ин Цлассицал Ислам анд тхе Цхристиан Wест”, Јоурнал оф тхе Америцан Ориентал Социетy, 109 (2): 175—182 (176)
- ^ Педерсен, Ј.; Рахман, Мунибур; Хилленбранд, Р. "Мадраса." Енцyцлопаедиа оф Ислам, Сецонд Едитион. Едитед бy: П. Беарман , Тх. Бианqуис , C.Е. Босwортх , Е. ван Донзел анд W.П. Хеинрицхс. Брилл, 2010, ретриевед 20/03/2010
- ^ Јомиер, Ј. "ал- Азхар (ал-Ḏј̲āмиʿ ал-Азхар)." Енцyцлопаедиа оф Ислам, Сецонд Едитион. Едитед бy: П. Беарман , Тх. Бианqуис , C.Е. Босwортх , Е. ван Донзел анд W.П. Хеинрицхс. Брилл, 2010, ретриевед 20/03/2010
- ^ Абун-Наср, Јамил (1987). А хисторy оф тхе Магхриб ин тхе Исламиц период. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 0521337674.
- ^ ʻАлī ибн ʻАбд Аллāх Ибн Абī Зарʻ ал-Фāсī (1964). Раwд Ал-Qиртас. Валенциа [Импресо пор Ј. Нáцхер].
- ^ Мери, Јосеф W. (ед.): Медиевал Исламиц Цивилизатион: Ан Енцyцлопедиа, Вол. 1, А–К, Роутледге, ISBN 978-0-415-96691-7, п. 257 (ентрy "Фез")
- ^ Лулат, Y. Г.-M.: А Хисторy Оф Африцан Хигхер Едуцатион Фром Антиqуитy То Тхе Пресент: А Цритицал Сyнтхесис Студиес ин Хигхер Едуцатион, Греенwоод Публисхинг Гроуп, 2005, ISBN 978-0-313-32061-3, p. 70:
As for the nature of its curriculum, it was typical of other major madrasahs such as al-Azhar and Al Quaraouiyine, though many of the texts used at the institution came from Muslim Spain...Al Quaraouiyine began its life as a small mosque constructed in 859 C.E. by means of an endowment bequeathed by a wealthy woman of much piety, Fatima bint Muhammed al-Fahri.
- ^ Touri, Abdelaziz; Benaboud, Mhammad; Boujibar El-Khatib, Naïma; Lakhdar, Kamal; Mezzine, Mohamed (2010). Le Maroc andalou : à la découverte d'un art de vivre (2 изд.). Ministère des Affaires Culturelles du Royaume du Maroc & Museum With No Frontiers. ISBN 978-3902782311.
- ^ Terrasse, Henri (1968). La Mosquée al-Qaraouiyin à Fès; avec une étude de Gaston Deverdun sur les inscriptions historiques de la mosquée. Paris: Librairie C. Klincksieck.
- ^ а б Bloom, Jonathan M. (2020). Architecture of the Islamic West: North Africa and the Iberian Peninsula, 700-1800. Yale University Press.
- ^ а б в Le Tourneau, Roger (1949). Fès avant le protectorat: étude économique et sociale d'une ville de l'occident musulman. Casablanca: Société Marocaine de Librairie et d'Édition.
- ^ Terrasse, Henri (1942). La mosquée des Andalous à Fès. Paris: Les Éditions d'art et d'histoire.
- ^ а б в г Benchekroun, Chafik T. (2011). „Les Idrissides: L'histoire contre son histoire”. Al-Masaq. 23 (3): 171—188 doi=10.1080/09503110.2011.617063. S2CID 161308864.
- ^ а б Deverdun, Gaston (1957). „Une nouvelle inscription idrisite (265 H = 877 J.C.)”. Mélanges d'histoire et d'archéologie de l'occident musulman - Tome II - Hommage à Georges Marçais. Imprimerie officielle du Gouvernement Général de l'Algérie. стр. 129—146.
Literatura уреди
- Tazi, Abdelhadi. جامع القرويين [The al-Qarawiyyin Mosque] (на језику: арапски).
- Terrasse, Henri (1968). La Mosquée al-Qaraouiyin à Fès; avec une étude de Gaston Deverdun sur les inscriptions historiques de la mosquée. Paris: Librairie C. Klincksieck. (In French; mainly about architecture)
- Le Tourneau, Roger (1949). Fès avant le protectorat: étude économique et sociale d'une ville de l'occident musulman. Casablanca: Société Marocaine de Librairie et d'Édition. (In French; contains detailed discussion of the institution's operations prior to the French colonial period; in particular, see p. 453 and after)
- Brentjes, Sonja (2018). Teaching and Learning the Sciences in Islamicate Societies (800-1700) (на језику: енглески). Turnhout, Belgium: Brepols. стр. 77—111. ISBN 9782503574455.
- Esplanada, Jerry E. (2009-07-20). "Mainstreaming Madrasa. The Philippine Daily Inquirer." Retrieved 2010-11-25.
- Sultan Ali of Sawabi. Madrasah Reform and State Power in Pakistan (2012)
- Ali, Saleem H. "Islam and Education: Conflict and Conformity in Pakistan's Madrassas", Oxford University Press, 2009. ISBN 978-0-19-547672-9
- Еванс, Алеxандер. "Ундерстандинг Мадрасахс", Фореигн Аффаирс, Јан/Феб 2006.
- Малик, Јамал (ед.). Мадрасас ин Соутх Асиа: Теацхинг Террор?. Лондон анд Неw Yорк: Роутледге, 2008.
- Малик, Јамал. Цолониализатион оф Ислам: Диссолутион оф Традитионал Институтионс ин Пакистан. Неw Делхи: Манохар Публицатионс, анд Лахоре: Вангуард Лтд., 1996.
- Рахман, Тариq. Денизенс оф Алиен Wорлдс: А Студy оф Едуцатион, Инеqуалитy анд Поларизатион ин Пакистан. Карацхи: Оxфорд Университy Пресс, 2004. Репринтед 2006. ISBN 978-0-19-597863-6. Chapter on "Madrassas".
- Tanweer, Bilal. "Revisiting the Madrasa Question". The News International, 6 May 2007. About a talk given by Dr. Nomanul Haq (University of Pennsylvania) at the Lahore University of Management Sciences (LUMS), Pakistan.
- Ziad, Waleed. "Madaris in Perspective" на сајту Wayback Machine (архивирано октобар 27, 2009). Репринтед фром Тхе Неwс, Марцх 21, 2004.
Спољашње везе уреди
- ISESCO: Fez 2007 [5]
- UNIVERSITE QUARAOUIYINE - Fes (French)
- Ал Qараоуиyине Рехабилитатион ат АрцхНет (инцлудес пицтурес оф тхе интериор, тхе минбар, анд отхер арцхитецтурал елементс)
- Манар ал-Атхар Дигитал Пхото Арцхиве (инцлудес пицтурес оф тхе интериор, инцлудинг тхе михраб ареа)
- Тхе минбар оф тхе ал-Qараwīyīн Мосqуе ат Qантара-Мед (инцлудес пицтурес оф тхе минбар анд тхе михраб ареа)
- 360-дегрее виеw оф тхе централ наве оф тхе мосqуе, ин фронт оф тхе михраб, постед он Гоогле Мапс
- Виртуал тоур оф тхе Qараwиyyин Мосqуе Архивирано на сајту Wayback Machine (24. септембар 2022), 360-дегрее виеwс оф тхе мосqуе'с интериор