Универзитет у Буенос Ајресу
Универзитет у Буенос Ајресу (шп. Universidad de Buenos Aires, УБА) је јавни истраживачки универзитет у Буенос Ајресу, Аргентина. Основан је 1821. године. Он је главна институција високог образовања у земљи и један од најпрестижнијих универзитета у региону.[5][6][7][8] На овом универзитету је образовано 17 аргентинских председника, четири од пет добитника Нобелове награде у земљи, и одговоран је за око 40% истраживачког доприноса земље.[9][10][11] QС рангирање светских универзитета тренутно сврстава УБА на 66. место у свету.[12]
Universidad de Buenos Aires | |
Мото | Аргентум виртус робур ет студиум (латински) Врлина Аргентине је снага и ученост |
---|---|
Тип | Јавни |
Оснивање | 1821. год. |
Буџет | УС$700 милиона (2015)[1] |
Ректор | Алберто Барбиери |
Академско особље | 28.943 (2004)[2] |
Број студената | 328.361 (2012)[3] |
Преддипломци | 297.639 (2004)[2] |
Постдипломци | 30.000 (2018)[4] |
Локација | Буенос Ајрес, Аргентина |
Кампус | Урбани |
Боје | |
Веб-сајт | www |
Академска снага универзитета и регионално вођство чине га привлачним за многе међународне студенте, посебно на постдипломском нивоу.[13][14] Нешто више од 4 посто додипломаца су странци, док 15 посто постдипломаца долази из иностранства.[15] Факултет економских наука има највећу стопу међународних постдипломаца са 30 процената, у складу са његовом репутацијом „врхунске пословне школе са значајним међународним утицајем”.[16][17]
Универзитет у Буенос Ајресу уписује више од 328.000 студената и организован је у 13 независних факултета.[18][19] Он администрира 6 болница,[20] 16 музеја,[21] 13 научних института,[22] 6 интердисциплинарних комисија,[23] 5 средњих школа,[24] културни центар Рикардо Рохас,[25] биоскоп Космос,[26] Универзитетски симфонијски оркестар у Буенос Ајресу,[27] и Еудеба (Editorial Universitaria de Buenos Aires), највећа универзитетску издавачку кућу у земљи.[28]
Додипломски програми на Универзитету у Буенос Ајресу су бесплатни за све, без обзира на националност.[29] Школарине са постдипломских програма помажу у финансирању друштвене мисије УБА-е да обезбеди бесплатно универзитетско образовање за све.[30]
Уобичајени основни циклус уреди
Улаз на било који од доступних програма студија на универзитету отворен је за све који имају средњу стручну спрему; у већини случајева ученици који су успешно завршили средњу школу морају да положе прву годину под називом ЦБЦ, што је скраћеница од заједнички основни циклус (Ciclo Básico Común). Овај програм је дизајниран да обезбеди стандардизовану академску позадину за све студенте који желе да похађају додипломске студије на УБА.[31]
ЦБЦ се састоји од 6 или 7 предмета (који се разликују у зависности од изабраног студијског програма факултета), од којих сваки траје један семестар (март – јул или август – новембар), а често се похађају у групама од 3 или 4 предмета по семестру. Стога је могуће да циклус траје само годину дана, мада се студентима даје три године да га заврше. Уместо тога, потенцијални студенти економије пролазе кроз двогодишњи заједнички циклус, „ЦБГ” (општи основни циклус), који се састоји од 12 предмета.
Тек по завршетку студент може уписати изабрани факултет; до тада морају похађати курсеве у различитим зградама у зависности од тога где су доступни.
Факултети уреди
Факултети који чине универзитет су:
- Уобичајени основни циклус[32]
- Психолошки факултет [33] (психологија)
- Факултет техничких наука [34] (инжењеринг)
- Стоматолошки факултет [35] (стоматологија)
- Фармацеутско-биохемијски факултет [36] (фармација и биохемија)
- Филозофски факултет [37] (филозофија и књижевност)
- Правни факултет [38] (право)
- Медицински факултет [39] (медицина)
- Факултет друштвених наука [40] (друштвене науке)
- Ветеринарски факултет [41] (ветерина)
- Агрономски факултет [42] (агрономија)
- Економски факултет [43] (економија)
- Факултет егзактних и природних наука (егзактне и природне науке)
- Факултет архитектуре, дизајна и урбанизма [44] (архитектура, дизајн и урбанизам)
Међу њима су само зграде последња два смештене у централизованом универзитетском граду (Ciudad Universitaria), грађевинском комплексу у Нуњезу, у северном Буенос Ајресу дуж обала Рио де ла Плата. Остали факултети су расути по граду и ширем подручју Буенос Ајреса у зградама и комплексима различитих величина.
Факултет економских наука је највећи од универзитетских колеџа УБА-е, са преко 36.000 студената.[45] Последњих година Медицински факултет је привукао највише нових студената, са 17.004 новоуписаних у 2018. години у поређењу са 7.584 нових студената које је исте године имао Факултет економских наука.[46]
Поред ових 13 факултета и ЦБЦ обуке, УБА администрира и 5 средњих школа: Национални колеџ у Буенос Ајресу, Виша трговачка школа Карлос Пелегрини, Слободни институт за средње образовање, Школа за стручно техничко образовање у пољопривредној и прехрамбеној производњи, и Школа техничког образовања Вила Лугано.[47]
Референце уреди
- ^ „Ен 2015 се сигуе амплиандо ел пресупуесто пара лас универсидадес пúблицас”. www.амбито.цом.
- ^ а б „Университy оф Буенос Аирес, 2004 Ацадемиц Стафф Ценсус” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 18. 03. 2022. г. Приступљено 31. 10. 2020.
- ^ „2012 Студент Ценсус” (ПДФ).[мртва веза]
- ^ „Мáс алумнос еxтрањерос елиген цурсар посградос ен ла УБА”. www.ланацион.цом.ар. 2. 5. 2018.
- ^ „Бест Глобал Университиес ин Латин Америца”. У.С. Неwс анд Wорлд Репорт. 2019.
- ^ „АРWУ Wорлд Университy Ранкингс 2018 | Ацадемиц Ранкинг оф Wорлд Университиес 2018 | Топ 500 университиес | Схангхаи Ранкинг - 2018”. www.схангхаиранкинг.цом. Архивирано из оригинала 16. 08. 2018. г. Приступљено 2019-05-15.
- ^ „Топ Университиес ин Аргентина | 2019 Аргентине Университy Ранкинг”. www.4ицу.орг. Приступљено 2019-05-15.
- ^ „Топ Университиес - Аргентина | ЦWУР Wорлд Университy Ранкингс 2018-2019”. цwур.орг. Приступљено 2019-05-15.
- ^ „Qуинце пресидентес аргентинос естудиарон Дерецхо ен ла УБА”. Диарио Јудициал (на језику: шпански). Приступљено 2019-05-04.
- ^ „УБА Интернационал”. www.уба.ар. Архивирано из оригинала 12. 01. 2020. г. Приступљено 2019-05-03.
- ^ „Енцруцијадас”. www.уба.ар. Архивирано из оригинала 07. 11. 2020. г. Приступљено 2019-05-04.
- ^ „QС Wорлд Университy Ранкингс® 2019”. Qуацqуарелли Сyмондс. Приступљено 20. 2. 2018.
- ^ „Де qуé паíсес сон лос еxтрањерос qуе виенен а естудиар а ла Аргентина”. www.ланацион.цом.ар (на језику: шпански). 2017-11-09. Приступљено 2019-05-04.
- ^ Фернандез, Маxимилиано (24. 2. 2018). „Естудиантес еxтрањерос ен Цапитал: де qуé паíсес виенен y qуé царрерас елиген”. Инфобае (на језику: шпански). Приступљено 2019-05-04.
- ^ Ферн, Пор Маxимилиано; Маферн, Ез 19 Де Абрил Де 2018. „Аументарон ун 22% лос алумнос еxтрањерос ен ла Циудад: бусцан ллегар а лос 100 мил пор аñо”. Инфобае (на језику: шпански). Приступљено 2019-05-04.
- ^ „Мáс алумнос еxтрањерос елиген цурсар посградос ен ла УБА”. www.ланацион.цом.ар (на језику: шпански). 2018-05-02. Приступљено 2019-05-05.
- ^ „Университy анд бусинесс сцхоол ранкинг ин Аргентина”. www.едуниверсал-ранкинг.цом. Приступљено 2019-05-04.
- ^ „Поблациóн естудиантил де институционес университариас де ла Циудад де Буенос Аирес. Аñо 2012” (ПДФ). Естадíстица y Ценсос. Архивирано из оригинала (ПДФ) 04. 05. 2019. г. Приступљено 31. 10. 2020.
- ^ Универсидад де Буенос Аирес. „Фацултадес”. www.уба.ар. Архивирано из оригинала 02. 05. 2019. г. Приступљено 2019-05-04.
- ^ „Ред Хоспиталариа”. www.уба.ар. Архивирано из оригинала 02. 05. 2019. г. Приступљено 2019-05-04.
- ^ „Ред де мусеос”. www.уба.ар. Архивирано из оригинала 02. 05. 2019. г. Приступљено 2019-05-04.
- ^ „Институтос”. цyт.рец.уба.ар. Архивирано из оригинала 29. 10. 2020. г. Приступљено 2019-05-15.
- ^ „Програмас Интердисциплинариос”. www.уба.ар. Архивирано из оригинала 02. 05. 2019. г. Приступљено 2019-05-15.
- ^ „Цолегиос де едуцациóн медиа”. www.уба.ар. Архивирано из оригинала 02. 05. 2019. г. Приступљено 2019-05-05.
- ^ „Центро Цултурал Рицардо Ројас”. www.ројас.уба.ар. Приступљено 2019-05-15.
- ^ „Универсидад де Буенос Аирес”. www.уба.ар. Архивирано из оригинала 02. 05. 2019. г. Приступљено 2019-05-15.
- ^ „Универсидад де Буенос Аирес”. www.уба.ар. Архивирано из оригинала 20. 05. 2019. г. Приступљено 2019-05-15.
- ^ „Пара фестејар: Еудеба цумпле 60 аñос”. www.ланацион.цом.ар (на језику: шпански). 2018-06-24. Приступљено 2019-05-05.
- ^ „УБА Интернационал”. www.уба.ар. Архивирано из оригинала 28. 01. 2019. г. Приступљено 2019-05-04.
- ^ „ЕСТАТУТО УНИВЕРСИТАРИО” (ПДФ). Универсидад де Буенос Аирес. Архивирано из оригинала (ПДФ) 13. 07. 2019. г. Приступљено 31. 10. 2020.
- ^ „УБА - ЦБЦ”. www.цбц.уба.ар. Приступљено 2019-05-04.
- ^ Цицло Бáсицо Цомúн
- ^ Фацултад де Псицологíа
- ^ Фацултад де Ингениерíа
- ^ Фацултад де Одонтологíа
- ^ Фацултад де Фармациа y Биоqуíмица
- ^ Фацултад де Философíа y Летрас
- ^ Фацултад де Дерецхо
- ^ Фацултад де Медицина
- ^ Фацултад де Циенциас Социалес
- ^ Фацултад де Ветеринариа
- ^ Фацултад де Агрономíа
- ^ Фацултад де Циенциас Ецонóмицас
- ^ Фацултад де Арqуитецтура, Дисеñо y Урбанисмо
- ^ „Ценсо де Естудиантес 2011” (ПДФ). Универсидад де Буенос Аирес. Архивирано из оригинала (ПДФ) 11. 12. 2019. г. Приступљено 31. 10. 2020.
- ^ Ферн, Пор Маxимилиано; Маферн, Ез 6 Де Абрил Де 2018. „Рéцорд де инсцриптос ал ЦБЦ де ла УБА: цуáлес сон лас царрерас мáс елегидас”. Инфобае (на језику: шпански). Приступљено 2019-05-04.
- ^ „Универсидад де Буенос Аирес”. www.уба.ар. Архивирано из оригинала 02. 05. 2019. г. Приступљено 2019-05-04.
Литература уреди
- Итатí Палермо, Алициа (2006). „Ел аццесо де лас мујерес а ла едуцациóн университариа” [Wомен'с Аццесс то Университy Едуцатион]. Ревиста аргентина де социологíа (на језику: Спанисх). 4 (7). ИССН 1669-3248. Архивирано из оригинала 2019-12-14. г. Приступљено 2020-05-19 — преко СциЕЛО.
- Тимес, Јудитх Wеинрауб Специал то Тхе Неw Yорк (13. 6. 1972). „Схе Саyс Ит'с тхе Мен Wхо Аре Енславед (Публисхед 1972)” — преко НYТимес.цом.
- „Алејандро Педро Булгхерони”. БусинессWеек. Приступљено 9. 1. 2015.