Урбана пољопривреда

Урбана пољопривреда, урбано ратарство, или урбано баштованство је пракса култивирања, прераде и дистрибуције хране у или око урбаних области.[1] Урбана пољопривреда такође може да обухвата сточарство, аквакултуру, пољопривредно-шумарство, урбано пчеларство и вртларство.[2] Ове активности се одвијају и у приградским подручјима, а периурбана пољопривреда може имати различите карактеристике.[3]

Урбана фарма у Чикагу

Урбана пољопривреда може одражавати различите нивое економског и друштвеног развоја. То може бити друштвени покрет за одрживе заједнице, где органски узгајивачи и локални фармери формирају друштвене мреже утемељене на заједничком етосу природе и холизму заједнице. Те се мреже могу развити кад добију формалну институционалну подршку, интегришући се у локално планирање као покрет транзиционог града ради одрживог урбаног развоја. У другим околностима су сигурност прехране, исхрана и стварање прихода кључни мотив за ову праксу. У оба случаја, директнији приступ свежем поврћу, воћу и месним производима кроз градску пољопривреду може побољшати сигурност и безбедност исхране.

Историја уреди

У полу-пустињским градовима Персије оазе су напајане аквадуктима који су носили планинску воду ради подршке интензивне производње хране, узгајане на отпаду заједница.[4] У Мачу Пикчу, вода је чувана и поново употребљена као део степенасте архитектуре града, а саднице поврћа дизајниране су да максимално убирају енергију сунца како би се продужила узгојна сезона.[4]

 
Вртларска демонстрација у Њујорку, 1922

Идеја о додатној производњи хране изван сеоских пољопривредних операција и увоза са удаљених локација није нова. Она је кориштена у време ратова и депресија када су се јављали проблеми несташице хране, али и током периода релативног изобиљу. Баштенске парцеле су се појавиле у Немачкој почетком 19. века као одговор на сиромаштво и прехрамбену нестабилност.[5] Године 1893, од грађана депресијом погођеног Детројта је тражено да користе све слободне површине за узгој поврћа. Они су зване Пингријеве кромпирске парцеле по градоначелнику, Хејзену С. Пингрију, који је дошао на идеју. Његова жеља је била да те баште генеришу приход, залихе хране, као и да повећају независност града у тешким временима.[6] Мноштво ратних башта се појавило током Првог и Другог светског рата. У њима је узгајано воће, поврће и биље. Грађани су настојали да редукују притисак на производњу хране која је требало да подржава ратне напоре.

Током првог светског рата, председник Вудро Вилсон позвао је све америчке грађане да искористе сваки слободни простор за узгој хране, сматрајући то као начин да се превазиђу несташице хране. Будући да је већи део Европе био захваћен ратом, они нису били у стању да произведу довољно залиха хране која би се могла испоручити у САД, те је примењен нови план са намером да се САД снабде храно, и да се потенцијално обезбеди вишак за испоруку другим земљама. До 1919. године, на више од 5 милиона парцела се узгајала храна и преко 500 милиона фунти производа је сакупљено.

 
Брескве у Монтреју (Сена Сен Дени), Француска

Врло слична пракса почела се користити током Велике депресије чиме је пружено запослење и храна онима који иначе не би имали животна средства у тим тешким временима. У овом су случају ови напори помогли да се духовно подигне друштво и да се подстакне економски раст. Храна у вредности од преко 2,8 милиона долара је произведена из тих башта током депресије. У време Другог светског рата, Управа за рат/храну основала је Национални програм ратних башта, који је имао за циљ систематско успостављање функционалне пољопривреде у градовима. С овим новим планом на делу, чак 5,5 милиона Американаца учествовало је у покрету ратних вртова, а преко 9 милиона фунти воћа и поврћа је узгајано годишње, што је чинило 44% америчких усева узгајених током тог времена.

Комунално вртларство је у многим заједницама отворен за јавност и пружа грађанима простор за гајење биљака за храну или рекреацију. Програм комуналног баштованства је на пример добро уходан у Сијетлу. Покрет провинцијске пермакултуре имао је огроман утицај на ренесансу урбане пољопривреде у целом свету. Пројект Северн у Бристолу покренут је 2010. године за £2500 и осигурава 34 тоне производа годишње, запошљавајући људе сиромашног порекла.[7]

Главни типови уреди

 
Крава у парку и фарми Мудчут, Тауер Хамлетс, Лондон. Видљив је на Канари Ворф у позадини.

Не постоји општи термин за пољопривредне парцеле у урбаним срединама. Баште и фарме, иако није лако дефинисати, два су главна типа.[8] Према УСДА, фарма је „свако место са којег је произведено и продато 1.000 долара или више пољопривредних производа.“[9] У Европи се термин „градска фарма“ користи да укључи баште и фарме.[10]

Баште уреди

Многе заједнице чине баштованство у заједници доступним јавности, обезбеђујући простор грађанима да узгајају биљке за храну или рекреацију. Програм за баштованство у заједници који је добро успостављен је П-Пач из Сијетла.[11] Основни пермакултурни покрет је имао огроман утицај на ренесансу урбане пољопривреде широм света. Током 1960-их, у Уједињеном Краљевству је основан известан број друштвених вртова, под утицајем покрета друштвених вртова у Сједињеним Државама.[12] Пројекат Северн у Бристолу основан је 2010. за 2500 фунти и обезбеђује 34 тоне производа годишње, запошљавајући људе из сиромашних средина.[13]

Фарме уреди

 
Пројекат плодоносних фарми на крововима у Њујорку

Градске фарме су пољопривредне парцеле у урбаним срединама, које имају људе који раде са животињама и биљкама за производњу хране. То су обично баште које води заједница[14] које настоје да побољшају односе у заједници и понуде свест о пољопривреди људима који живе у урбанизованим подручјима. Они су важни извори сигурности хране за многе заједнице широм света. Градске фарме варирају по величини од малих парцела у приватним двориштима до већих фарми које заузимају неколико хектара. У извештају Уједињених нација из 1996. године процењено је да широм света има преко 800 милиона људи који узгајају храну и стоку у градовима.[15] Иако нека градска газдинства имају плаћене запослене, већина се у великој мери ослања на волонтерски рад, а некима управљају сами волонтери. Остала градска газдинства раде као партнерства са локалним властима.

Једна рана градска фарма је основана 1972. у Кентиш граду у Лондону. Она комбинује животиње са фарме са баштенским простором, додатак инспирисан дечјим фармама у Холандији. Друге градске фарме су уследиле широм Лондона и Уједињеног Краљевства. У Аустралији постоји неколико градских фарми у разним великим градовима. У Мелбурну, дечја фарма Колингвуд основана је 1979. године на пољопривредном земљишту Аботсфордске окружне наследне фарме (АПХФ),[16] најстаријој земљи која се стално обрађује у Викторији, у употреби од 1838.

Године 2010, у Њујорку је изграђена и отворена највећа кровна фарма у приватном власништву и којом управља, а 2012. је уследила још већа локација.[17] Обе су биле резултат општинских програма као што су Програм за смањење пореза на зеленим крововима[18] и Програм одобрења за зелену инфраструктуру.[19]

У Сингапуру се појављују хидропонске фарме на крововима (које се такође ослањају на вертикалну пољопривреду).[20] Циљ који стоји иза њих је подмлађивање подручја и радне снаге који су до сада били маргинализовани. Истовремено се узгајају и убирају производи без пестицида.[21]

Референце уреди

  1. ^ Баилкеy, M., анд Ј. Наср. 2000. "Фром Броwнфиелдс то Греенфиелдс: Продуцинг Фоод ин Нортх Америцан Цитиес," Цоммунитy Фоод Сецуритy Неwс. Фалл 1999/Wинтер 2000:6
  2. ^ „Фоод фор тхе Цитиес: Продуцтион сyстемс (УПА)”. www.фао.орг (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-27. 
  3. ^ Хампwаyе, Г.; Нел, Е. & Ингомбе, L. „Тхе роле оф урбан агрицултуре ин аддрессинг хоусехолд повертy анд фоод сецуритy: тхе цасе оф Замбиа”. Гднет.орг. Архивирано из оригинала 14. 04. 2018. г. Приступљено 1. 4. 2013. 
  4. ^ а б Андрé., Виљоен (2005). Цонтинуоус продуцтиве урбан ландсцапес : десигнинг урбан агрицултуре фор сустаинабле цитиес. Бохн, Катрин., Хоwе, Ј. (Јое). Оxфорд: Арцхитецтурал Пресс. ИСБН 9780750655439. ОЦЛЦ 60533269. 
  5. ^ „унтитлес” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 19. 7. 2011. г. Приступљено 13. 3. 2009. 
  6. ^ „Хазен С. Пингрее Монумент”. хисторицдетроит.орг/. ДАН АУСТИН. 
  7. ^ „Тхе Северн Пројецт”. Архивирано из оригинала 16. 05. 2018. г. Приступљено 21. 10. 2019. 
  8. ^ Цраwфорд, Андреа (2014-02-12). „Wхат'с тхе Дифференце Бетwеен а Гарден анд а Фарм?”. Слате Магазине (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-05. 
  9. ^ „УСДА ЕРС - Глоссарy”. www.ерс.усда.гов. Приступљено 2020-12-05. 
  10. ^ „Еуропеан Федератион оф Цитy Фармс”. цитyфармс.орг. Приступљено 2020-12-05. 
  11. ^ „П-Патцх Цоммунитy Гарденинг”. сеаттле.гов. Приступљено 2020-12-08. 
  12. ^ Патман, Сузанне (зима 2015). „А Неw Дирецтион ин Гарден Хисторy”. Гарден Хисторy. 43 (2): 273—283. ЈСТОР 24636254. 
  13. ^ „Тхе Северн Пројецт, Оур Сторy”. тхесевернпројецт.орг. Архивирано из оригинала 16. 5. 2018. г. Приступљено 15. 9. 2016. 
  14. ^ фцфцг@мицкмарстон.плус.цом (2014-07-04). „Федератион оф Цитy Фармс анд Цоммунитy Гарденс”. НИЦВА (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-08. 
  15. ^ Лаwсон, Лаура (2016-12-22). „Агрицултуре: Соwинг тхе цитy”. Натуре (на језику: енглески). 540 (7634): 522—524. Бибцоде:2016Натур.540..522Л. ИССН 0028-0836. ПМИД 30905945. дои:10.1038/540522а . 
  16. ^ „Цоллингwоод Цхилдрен'с Фарм ин Мелбоурне, Аустралиа, естаблисхед ин 1979 — Цитy Фармер Неwс”. цитyфармер.инфо. Приступљено 2020-12-08. 
  17. ^ „Хисторy, Травел, Артс, Сциенце, Пеопле, Плацес - Смитхсониан”. смитхсонианмаг.цом. 
  18. ^ „Департмент оф Буилдингс”. нyц.гов. Архивирано из оригинала 13. 2. 2016. г. Приступљено 9. 2. 2016. 
  19. ^ „НYЦ ДЕП - Греен Инфраструцтуре Грант Програм”. Архивирано из оригинала 15. 3. 2014. г. Приступљено 15. 3. 2014. 
  20. ^ Сwартз, Јое (2018-02-02). „Неw Роофтоп Фармс то Спроут ин Сингапоре!”. Медиум (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-17. 
  21. ^ „ЦомЦроп - Сингапоре'с фирст анд онлy цоммерциал роофтоп фарминг цомпанy”. Цомцроп (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-08. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди