Утицаји литијум-јонских батерија на животну средину
Литијумске батерије су батерије које користе литијум као аноду. Овај тип батерије се такође назива литијум-јонска батерија[1] и најчешће се користи за електрична возила и електронику.[1] Први тип литијумске батерије креирао је британски хемичар M. Стенли Витингам почетком 1970-их и користио је титанијум и литијум као електроде. Примене за ову батерију биле су ограничене високим ценама титанијума и непријатним мирисом који је реакција производила.[2] Данашња литијум-јонска батерија, направљена по узору на Витингамов покушај Акире Јошина, првобитно је развијена 1985. године.
Док се литијум-јонске батерије могу користити као део одрживог решења, прелаз свих уређаја на фосилна горива на батерије на бази литијума вероватно није најбоља опција на Земљи. Оскудице још нема, али је то природни ресурс који се може исцрпети.[3] Према истраживачима из Фолксвагена, остало је око 14 милиона тона литијума, што одговара 165 умножака обима производње из 2018. године.[4]
Екстракција
уредиЛитијум се екстрахује у комерцијалним размерама из три главна извора: сланишта, глине богате литијумом и наслага тврдих стена. Свака метода изазива одређене неизбежне поремећаје животне средине. Локације за екстракцију из сланишта су далеко најпопуларније операције за вађење литијума. Оне су одговорне за око 66% светске производње литијума.[5] Највећа еколошка корист екстракције слане воде у поређењу са другим методама екстракције је што је потребно веома мало машина које треба користити током операције.[5] С друге стране наслаге тврдих стена и глине богате литијумом захтевају релативно типичне методе рударења, које укључују тешке машине.[5] Упркос овој предности, све методе се континуирано користе, јер све постижу релативно сличне проценте опоравка.[5] Екстракција из сланишта постиже 97% процента обнављања, док наслаге тврдих стена постижу проценат обнављања од 94%.[5]
Референце
уреди- ^ а б Зенг, Xианлаи; Ли, Јинхуи; Сингх, Нарендра (2014-05-19). „Рецyцлинг оф Спент Литхиум-Ион Баттерy: А Цритицал Ревиеw”. Цритицал Ревиеwс ин Енвиронментал Сциенце анд Тецхнологy (на језику: енглески). 44 (10): 1129—1165. ИССН 1064-3389. С2ЦИД 110579207. дои:10.1080/10643389.2013.763578.
- ^ Боттлед лигхтнинг: супербаттериес, елецтриц царс, анд тхе неw литхиум ецономy. 2011-11-01.
- ^ Пyакурел, Паракрам (11. 1. 2019). „Литхиум ис фините – бут цлеан тецхнологy релиес он суцх нон-ренеwабле ресоурцес”. Тхе Цонверсатион (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-25.
- ^ „Литхиум мининг: Wхат yоу схоулд кноw абоут тхе цонтентиоус иссуе”. www.волксwагенаг.цом. Архивирано из оригинала 01. 12. 2020. г. Приступљено 2022-04-25.
- ^ а б в г д Стерба, Јири; Крземиеń, Алицја; Риесго Фернáндез, Педро; Есцанциано Гарцíа-Миранда, Цармен; Фидалго Валверде, Грегорио (август 2019). „Литхиум мининг: Аццелератинг тхе транситион то сустаинабле енергy”. Ресоурцес Полицy. 62: 416—426. ИССН 0301-4207. дои:10.1016/ј.ресоурпол.2019.05.002.