V Симфонија (Брукнер)

СИМФОНИЈА број 5. Б – Дур, WАБ 105, Антона Брукнера

Опште карактеристике

То је једна је од најопсежнијих Брукнерових симфонија, друга по величини после његове Осме. Брукнер је на њој радио готово двадесет година - од 1875. до 1894. и начинио је, као и код осталих девет својих симфонија, више прерада. Коначна верзија Пете Симфоније, довршена је и премијерно изведена у Грацу 9. априла 1894. године, а премијером је дириговао Брукнеров пријатељ и велики пропагатор његових дела, Франц Шалк.

Пета Симфонија укупно траје 1 сат и 17 минута. Прави је пример коришћења контрапунктске технике у грађењу архитектонике симфонијског дела. По томе је ова Симфонија и остала до данас тешко и захтевно дело за оркестре и диригенте.

Анализа дела

У првом ставу, најпре је јасно назначен лагани увод, Адагио, са карактеристичним пицикатима басова из којих израста моћни унисоно целог оркестра. На то се наодовезује колосални сонатни Аллегро са своје три Брукнеровске теме: прва, која од декрешенда набујава у моћан тутти, друга, корал у гудачима и трећа, побожно борбена, у флаути, кларинету и виолинама. У развојном делу, сусреће се прави турнир ових тема, да би у репризи све три теме наступиле готово у истоветном току као и у експозицији. Пицикати басова из лаганог увода, означавају почетак коде, са моћним, тријумфалним фанфарама. Први став траје 21 минут.

Други став је Адагио, траје 19 минута. То је један типично побожан став са основним мотивом у дрвеним дувачима, кога прате пицикати гудача и виолине на г-жици. Трећи став је скерцо, са ознаком Молто виваце, трајања је 13 минута. Кроз његове бочне делове и централни трио, провлаче се карактеристични лендлерски играчки ритам и молска мелодијска замишљеност.

Четврти и финални став је најопсежнији део Симфоније и траје 24 минута Срећу се у овом ставу Вагнерови цитати, а издвајају се почетно понављање пицикато увода у Симфонију и две по контрастима оштро супротстављене теме: прва, бурна тема која израста из басова дрвених дувача и гудача и друга, љупка тема у виолама. Према крају, наступа један корал који уводи у величанствен завршетак: то је корална фантазија и фуга, где се користи и прва тема првог става. Кода Симфоније је једна од најимпозантнијих у Брукнеровом стваралаштву, којој основни ток даје корална тема. Врло је снажна и свечана, права круна Симфоније.

Извођачи

• Берлинска Филхармонија, диригент: Вилхелм Фуртвенглер
• Берлинска Филхармонија, диригент: Херберт Фон Карајан
• Минхенска Филхармонија, диригент: Серђу Челибидаке
• Загребачка Филхармонија, диригент: Милан Хорват.