Википедија

Вештачка интелигенција и ауторска права

Током 2020-их, брзи напредак модела генеративне вештачке интелигенције заснованих на дубоком учењу довео је до наглашавања питања о томе да ли се кршење ауторских права дешава када се генеративна вештачка интелигенција обучава или користи. Ово укључује моделе текста у слику као што је Стабилна дифузија и велике језичке моделе као што је ЦхатГПТ. Према подацима из 2023. године, постоји неколико нерешених америчких тужби које оспоравају коришћење података заштићених ауторским правима за обуку АИ модела, при чему оптужени тврде да то спада у поштено коришћење.[1]

Популарни модели дубоког учења се обучавају на великим количинама медија сакупљених са интернета, често користећи материјал заштићен ауторским правима.[2] Приликом прикупљања података за обуку, одабиром дела заштићених ауторским правима се може нарушити ексклузивно право носиоца ауторских права да контролише репродукцију, осим ако то није обухваћено изузецима у релевантним законима о ауторским правима. Поред тога, коришћење излаза модела могло би да наруши ауторска права, а креатор модела би могао бити оптужен за посредну одговорност и сматран одговорним за то кршење ауторских права.

Статус ауторских права дела генерисаних вештачком интелигенцијом

уреди
 
Канцеларија за ауторска права Сједињених Америчких Држава је објавила да дела која није направио човек, као што је овај „селфи” портрет који је снимио мајмун, не испуњавају услове за заштиту ауторских права.

Будући да већина правних јурисдикција даје ауторска права само на оригинална ауторска дела људских аутора, дефиниција „оригиналности“ је централна за статус ауторских права дела генерисаних помоћу вештачке интелигенције.[3]

Сједињене Државе

уреди

У САД, Закон о ауторским правима штити „оригинална ауторска дела“.[4] Амерички Завод за ауторска права је ово протумачио као ограничење на дела „која је створило људско биће“,[4] одбијајући да додели ауторска права на дела настала без људске интервенције.[5] Неки су сугерисали да би извесна остварења вештачке интелигенције могла бити заштићена ауторским правима у САД и сличним јурисдикцијама ако се може показати да је човек који је руководио VI програмом показао довољно оригиналности у одабиру улаза за VI или уређивању излаза VI.[5][4]

Заговорници овог гледишта сугеришу да се VI модел може посматрати само као алат (слично оловци или камери) који користи његов људски оператер да изрази своју креативну визију.[4][6] На пример, заговорници тврде да ако се стандард оригиналности може задовољити тако што уметник кликне дугме капка на камери, онда би можда уметници који користе генеративну вештачку интелигенцију требало да добију слично поштовање, посебно ако прођу кроз више итерација ревизије како би побољшали своје захтеве од VI.[7] Други заговорници тврде да Канцеларија за ауторска права не користи технолошки неутралан приступ коришћењу вештачке интелигенције или алгоритамских алата. За друге креативне изразе (музику, фотографију, писање) ефективно је тест да ли постоји де минимис, или ограничена људска креативност. За радове који користе АИ алате, Канцеларија за ауторска права је направила другачији тест, односно да ли постоји само де минимис технолошка укљученост.[8]

 
Свемирска опера, слика коју је генерисао програм Мидјоурнеy

Ова разлика у приступу може се видети у недавној одлуци у вези са захтевом за регистрацију од стране Џејсона Метјуа Алена за његов рад Свемирска опера креиран коришћењем програм Мидјоурнеy и алата за повећање. Завод за ауторска права је навео:

Одбор сматра да Дело садржи више од де минимис количине садржаја генерисаног вештачком интелигенцијом („ВИ“), и стога се овај садржај мора одбити у пријави за регистрацију. Пошто г. Ален није вољан да се одрекне материјала генерисаног вештачком интелигенцијом, дело се не може регистровати како је поднето.[9]

Како се вештачка интелигенција све више користи за стварање литературе, музике и других облика уметности, Америчка канцеларија за ауторска права је објавила нове смернице које наглашавају да ли дела, укључујући материјале генерисане вештачком интелигенцијом, показују природу „механичке репродукције“ или су „манифестација сопственог стваралачког схватање аутора“.[10] Канцеларија за ауторска права САД је у марту 2023. објавила правило о низу питања у вези са употребом вештачке интелигенције, где је навела:

...пошто Канцеларија прима отприлике пола милиона пријава за регистрацију сваке године, она види нове трендове у регистрацијским активностима које могу захтевати модификацију или проширење информација које се захтевају да буду наведене у апликацији.

Један такав недавни развој је употреба софистицираних технологија вештачке интелигенције („ВИ“) способних да произведу експресивни материјал. Ове технологије се „обучавају“ на огромним количинама већ постојећих дела чији су аутори људи и користе закључке из те обуке за генерисање новог садржаја. Неки системи раде као одговор на текстуалне инструкције корисника, које се називају „упит“.

Резултат може бити текстуални, визуелни или аудио, а одређује га VI на основу његовог дизајна и материјала на којем је обучен. Ове технологије, које се често описују као „генеративна вештачка интелигенција“, подстичу питања о томе да ли је материјал који производе заштићен ауторским правима, да ли се могу регистровати дела која се састоје од материјала чији су аутори уједно људи и од вештачка интелигенција, и које информације требају да доставе Канцеларији подносиоци захтева који желе да их региструју.[11]

Референце

уреди
  1. ^ „Артифициал Интеллигенце Цопyригхт Цхалленгес ин УС Цоуртс Сурге”. www.натлаwревиеw.цом (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-19. 
  2. ^ „Пример: Траининг АИ Моделс wитх Цопyригхтед Wорк”. ААФ (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-19. 
  3. ^ „Wхат ис тхе Цопyригхт Статус оф АИ Генератед Wоркс?”. www.линкедин.цом (на језику: енглески). Приступљено 2024-03-19. 
  4. ^ а б в г Зирполи, Цхристопхер Т. (24. 2. 2023). „Генеративе Артифициал Интеллигенце анд Цопyригхт Лаw”. Цонгрессионал Ресеарцх Сервице. 
  5. ^ а б Винцент, Јамес (15. 11. 2022). „Тхе сцарy трутх абоут АИ цопyригхт ис нободy кноwс wхат wилл хаппен неxт”. Тхе Верге. 
  6. ^ Гуадамуз, Андрес (октобар 2017). „Артифициал интеллигенце анд цопyригхт”. WИПО Магазине. 
  7. ^ „Популар А.I. сервицес фор цреатинг имагес аре легал минефиелдс фор артистс сеекинг паyмент фор тхеир wорк”. Фортуне (на језику: енглески). 2023. Приступљено 21. 6. 2023. 
  8. ^ Петер Пинк-Хоwитт, Цопyригхт, АИ Анд Генеративе Арт, Рампартс, 2023.
  9. ^ Сецонд Реqуест фор Рецонсидератион фор Рефусал то Регистер Тхéâтре D'опéра Спатиал (СР # 1-11743923581; Цорреспонденце ИД: 1-5Т5320Р, 2023).
  10. ^ „Федерал Регистер :: Реqуест Аццесс”. унблоцк.федералрегистер.гов. Приступљено 2024-03-20. 
  11. ^ Цопyригхт Регистратион Гуиданце: Wоркс Цонтаининг Материал Генератед бy Артифициал Интеллигенце, УС Цопyригхт Оффице 2023.

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Veštačka_inteligencija_i_autorska_prava&oldid=28299553”