Velika Iza (слика)
Велика Иза је слика југословенског, српског и хрватског сликара Влахе Буковца, први пут изложена 1882. године на Светској изложби у Паризу.
 | |
| Уметник | Влахо Буковац |
|---|---|
| Година | 1882 |
| Правац | Реализам |
| Место | Нови Сад |
Историјат слике уреди
Слика настаје под инспирацијом тада популарним булеварским романом Алексиса Бувијеа из 1879. године о чувеној париској куртизани, који је у наставцима излазио у часопису Ла Монде.
Буковац слику завршава и односи је париском професору Кабанелу на процену. Након добијања негативне критика мна рачун непропорционалности фигуре, брише претходни лик и за нови модел узима девојку из оближњег бордела. Сликар завршава слику за пет дана рада.[1]
Едуард Мане, који је својим актом Олимпија утицао на Буковца да напусти сликање митолошких фигура на акту, излаже слику Бар у Фоли Бержеру (Ле Бар ауx Фолоиес-Бергере) на париском Салону заједно са Буковцем, до тада непознатим хрватским сликаром. Изложена на почасном месту, слика је имала сензационалан успех, који је одјекнуо и у уметниковој домовини. слика и њен аутор величани су стиховима у добровачком листу Словинец, а шира публика ју је упознала захваљујући текстовима који се нижу у часописима пратећи сваки Буковчев успех. Поред златне медаље на Салону, успеху тада младог сликара допринело је и репродуковање слике у виду разгледнице, распродате у неколико хиљада примерака.[2]
Одмах након отварања Салона, Велику Изу купио је непознати енглески колекционар. Буковчев пријатељ и поштовалац Ричар Леду успева да је откупи 1913. године. После његове смрти, Ледуова колекција је распродата и слика одлази у руке непознатом власнику. Тек 1929. године на аукцији у хотелу Друо у Паризу, Павле Бељански купује дело под називом О далиска при тоалети. У аукцији је за потребе краљевске колекције у Београду учествовао и Паја Јовановић, који се повукао и препустио куповину Бељанском. Слика је била у личном пртљагу Павла Бељанског по враћању са изложбе у Београд. Касније, 1948. године проглашена је за културно добро.
Посебним даровним уговором из 1965. Бељански је прикључује легату са идејом да се на основу њене вредности оснује фондација за установљену Награду Спомен-збирке Павла Бељанског за најбољи дипломски рад из националне историје уметности. Слика се од 1966. године излаже у аутентичном амбијенту Меморијала Павла Бељанског, посебном делу сталне поставке где представља атмосферу дародавчевог стана. Током 2013. године темељно је рестаурирана, први пут од када ју је Бељански купио. Рестаурација је октрила аутентични део њеног првобитног изгледа, до тада сакривеног испод слојева тамних боја.
Велика Иза је ван Спомен-збирке излагана у Загребу у Умјетничком павиљону (1957), Галерија Кловићеви двори (2010, 2018) и у Хагу у Гементемузеуму (2009).
Након рестаурације премијерно је представљена у Дому војске Србије у Београду 2013. године, као централни експонат изложбе Велика Иза Влаха Буковца[3] и још једном у оквиру поставке Колекција Павла Бељанског: бисери модерне, у Умјетничком павиљону у Загребу, 2015.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ „ЦМ ретро кутак: Како је проститутка променила живот Влаха Буковца | ЦитyМагазине”. Архивирано из оригинала 19. 10. 2018. г. Приступљено 18. 10. 2018.
- ^ „Спомен-збирка Павла Бељанског”. Архивирано из оригинала 19. 10. 2018. г. Приступљено 18. 10. 2018.
- ^ Велика Иза и дух Париза у Дому Војске Србије | Министарство одбране Републике Србије