Виџајанагарско царство

Виџајанагарско царство
Виџајанагарско царство;
1336–1646
	Опсег Виџајанагарског царства , 1446, 1520
Статус	царство
Престоница	Виџајанагара, Пенуконда, Чандрагири
Заједнички језици	канада, санскрит, телугу
Религија	хиндуизам
Влада	монархија
краљ
• 1336–1356	Харихара I
• 1642–1646	Сриранга III
Историја
• Успостављен	1336
• најранији записи	1343
• Укинут	1646
Валута	Вараха
Данас део	Индија

Виџајанагарско царство (такође познато као Карнатско царство,^[3] и краљевство Биснегара међу Португалцима) било је базирано у региону Деканске висоравни у Јужној Индији. Царство су основали Харихара I и његов брат Бука Раја I из династије Сангама 1336. године.^[4]^[5]^[6] Царство је стекло проминенцију као врхунац покушаја јужних сила да одбију исламске инвазије до краја 13. века. Оно је трајало све до 1646. године, иако је његова снага опадала након великог војног пораза у бици код Таликоте 1565. године од стране комбинованих армија Деканских султаната. Царство је добило име по свом главном граду Виџајанагара, чије рушевине окружују данашњи Хампи, што је сада локација светска баштине у Карнатаки у Индији.^[7] Записи средњовековних европских путника попут Доминго Паеза, Ферња Нунеса и Никола Да Контија, и литература на локалним језицима дају кључне информације о његовој историји. Археолошка ископавања на локацији Виџајанагара открила су моћ и богатство царства.

Заоставштина царства обухвата многе споменике широм Јужне Индије, од којих је најпознатија група у Хампију. Различите традиције изградње храмова у Јужној и Централној Индији спојиле су се у стилу виџајанагарске архитектуре. Ова синтеза инспирисала је архитектонску иновацију у изградњи хиндуистичких храмова. Делотворна администрација и интензивна прекоморска трговина донели су нове технологије као што су системи за управљање водом за наводњавање. Царско покровитељство омогућило је ликовној уметности и књижевности да достигну нове висине на канадском, телушком, тамилском и санскрит, док је карнатска музика еволуирала до свог садашњег облика. Царство Виџајанагара створило је епоху у историји Јужне Индије која је надмашила регионализам промовишући хиндуизам као уједињујући фактор.

Алтернативно име

Карнатско царство (Karnata Rajya) је било још једно име за Виџајанагарско царство, које је кориштено у појединим натписима^[8]^[9] и књижевним радовима Виџајанагарских времена укључујући санскритски рад Jambavati Kalyanam писца Кинга Кришнадевараја и телушки рад Васу Чаритаму.^[10]

Историја

Предложене су различите теорије о пореклу царства Виџајанагар. Многи историчари предлажу да су Харихара I и Бука I, оснивачи царства, били канарског порекла и заповедници у војсци царства Хојсала, стационирани у регији Тунгабадра, како би одвраћали муслиманске инвазије из северне Индије.^[11]^[12]^[13]^[14] Други тврде да су били телушког порекла, прво повезани са краљевством Какатија, који су преузели контролу над северним деловима Хојсалског царства током његовог слабљења.^[15] Без обзира на њихово порекло, историчари се слажу да је осниваче подржао и инспирисао Видјаранија, светац у манастиру Срингери, у борби против муслиманске инвазије на Јужну Индију.^[16]^[17] Записи страних путника током касног средњовековног доба у комбинацији са недавним ископавањима у кнежевини Виџајанагар открили су преко потребне информације о историји царства, утврђењима, научним развојима и архитектонским иновацијама.^[18]^[19]

Референце

^ Хоwес, Јеннифер (1. 1. 1998). Тхе Цоуртс оф Пре-цолониал Соутх Индиа: Материал Цултуре анд Кингсхип. Псyцхологy Пресс. стр. 43. ИСБН 978-07-0071-585-5.
^ Бридгес, Елизабетх Ј. (2016). „Вијаyанагара Емпире”. Ур.: Далзиел, Н.; МацКензие, Ј. M. Тхе Енцyцлопедиа оф Емпире. стр. 1—5. ИСБН 9781118455074. дои:10.1002/9781118455074.wбеое424.
^ Стеин 1989, стр. 1.
^ Бy Јамес Мансел Лонгwортх паге 204
^ едитед бy Ј C моррис паге 261
^ Сен, Саилендра (2013). А Теxтбоок оф Медиевал Индиан Хисторy. Примус Боокс. стр. 103—106. ИСБН 978-93-80607-34-4.
^ „Мастер План фор Хампи Лоцал Планнинг Ареа” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 30. 4. 2013. г.
^ К.V.Рамесх. „Телугу Инсцриптионс фром Вијаyанагар Дyнастy, вол16, Интродуцтион”. Арцхаеологицал Сурвеy оф Индиа. Wхат Ис Индиа Публисхерс (П) Лтд., Сатурдаy, Децембер 30, 2006. Приступљено 31. 12. 2006.
^ Нилаканта Састри 1955, стр. 268
^ Фритз & Мицхелл 2001, стр. 14
^ Хисторианс суцх ас П. Б. Десаи (Хисторy оф Вијаyанагар Емпире, 1936), Хенрy Херас (Тхе Аравиду Дyнастy оф Вијаyанагара, 1927), Б.А. Салеторе (Социал анд Политицал Лифе ин тхе Вијаyанагара Емпире, 1930), Г.С. Гаи (Арцхаеологицал Сурвеy оф Индиа), Wиллиам Цоелхо (Тхе Хоyсала Вамса, 1955) анд Каматх Каматх 2001, стр. 157–160
^ Кармаркар 1947, стр. 30
^ Кулке анд Ротхермунд (2004), пп. 188
^ Рице 1897, стр. 345
^ Сеwелл 1901; Нилаканта Састри 1955; Н. Вентакараманаyyа, Тхе Еарлy Муслим еxпансион ин Соутх Индиа, 1942; Б. Сурyа Нараyана Рао, Хисторy оф Вијаyанагар, 1993; Каматх 2001, стр. 157–160
^ Нилаканта Састри 1955, стр. 216
^ Каматх 2001, стр. 160
^ Португуесе травелерс Барбоса, Баррадас анд Италиан Вартхема анд Цаесар Фредерицци ин 1567, Персиан Абдур Раззак ин 1440, Барани, Исамy, Табатаба, Низамуддин Баксхи, Ферисхта анд Схирази анд вернацулар wоркс фром тхе 14тх центурy то тхе 16тх центурy. Каматх 2001, стр. 157–158
^ Фритз & Мицхелл 2001, стр. 1–11

Литература

Артхикаје. „Литерарy Ацтивитy, Арт анд Арцхитецтуре”. Хисторy оф карнатака. ОурКарнатака.Цом. Архивирано из оригинала 12. 10. 2008. г. Приступљено 31. 12. 2006.
Даллапиццола, Анна L. (2001). „Релиеф царвингс он тхе греат платформ”. Ур.: Јохн M. Фритз; Мицхелл, Георге. Неw Лигхт он Хампи: Рецент Ресеарцх ат Вијаyанагара. Мумбаи: МАРГ. ИСБН 978-81-85026-53-4.
Дависон-Јенкинс, Доминиц Ј. (2001). „Хyдраулиц wоркс”. Ур.: Јохн M. Фритз; Мицхелл, Георге. Неw Лигхт он Хампи: Рецент Ресеарцх ат Вијаyанагара. Мумбаи: МАРГ. ИСБН 978-81-85026-53-4.
Дурга Прасад, Ј. (1988). Хисторy оф тхе Андхрас уп то 1565 А. D. (ПДФ). Гунтур: П.Г. Публисхер. Архивирано из оригинала (ПДФ) 22. 4. 2006. г. Приступљено 27. 1. 2007.
Еатон, Рицхард M. (2006). А социал хисторy оф тхе Деццан, 1300–1761: еигхт Индиан ливес. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-71627-7.
. Неw Делхи: Гоод Еартх публицатион & Департмент оф Тоурисм, Индиа. Хампи травел гуиде. 2003. ИСБН 81-87780-17-7. Текст „пагес” игнорисан (помоћ), ЛЦЦН 2003-334582.
Фритз, Јохн M.; Мицхелл, Георге, ур. (2001). Неw Лигхт он Хампи: Рецент Ресеарцх ат Вијаyанагар. Мумбаи: МАРГ. ИСБН 978-81-85026-53-4.
Иyер, Панцхапакеса А.С. (2006) [2006]. Карнатака Сангеета Састра. Цхеннаи: Зион Принтерс.
Каматх, Сурyанатх У. (2001) [1980]. А цонцисе хисторy оф Карнатака: фром пре-хисториц тимес то тхе пресент. Бангалоре: Јупитер боокс. ЛЦЦН 80905179. ОЦЛЦ 7796041.
Кармаркар, А.П. (1947) [1947]. Цултурал хисторy оф Карнатака: анциент анд медиевал. Дхарwад: Карнатака Видyавардхака Сангха. ОЦЛЦ 8221605.
Кулке анд Ротхермунд, Херманн анд Диетмар (2004) [2004]. А Хисторy оф Индиа. Роутледге (4тх едитион). ИСБН 978-0-415-32919-4.
Мацк, Алеxандра (2001). „Тхе темпле дистрицт оф Виттхалапура”. Ур.: Јохн M. Фритз анд Георге Мицхелл. Неw Лигхт он Хампи: Рецент Ресеарцх ат Вијаyанагара. Мумбаи: МАРГ. ИСБН 978-81-85026-53-4.
Нилаканта Састри, К. А. (1955) [реиссуед 2002]. А хисторy оф Соутх Индиа фром прехисториц тимес то тхе фалл оф Вијаyанагар. Неw Делхи: Индиан Бранцх, Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-560686-7.
Пхилон, Хелен (2001). „Пластер децоратион он Султанате-стyлед цоуртлy буилдингс”. Ур.: Јохн M. Фритз; Мицхелл, Георге. Неw Лигхт он Хампи: Рецент Ресеарцх ат Вијаyанагара. Мумбаи: МАРГ. ИСБН 978-81-85026-53-4.
Пујар, Нарахари С.; Рао, Схрисха; Х.П. Рагхунандан. „Сри Вyâса Тîртха (1460–1539) – а схорт скетцх”. Дваита Хоме Паге. Архивирано из оригинала 28. 03. 2016. г. Приступљено 31. 12. 2006.
Рамесх, К. V. „Интродуцтион”. Соутх Индиан Инсцриптион, Волуме 16: Телугу Инсцриптионс фром Вијаyанагар Дyнастy. Неw Делхи: Арцхаеологицал Сурвеy оф Индиа.
Схива Пракасх, Х.С. (1997). „Каннада”. Ур.: Аyyаппапаницкер. Медиевал Индиан Литературе:Ан Антхологy. Сахитyа Академи. ИСБН 978-81-260-0365-5.
Рице, Б.L. (2001) [1897]. Мyсоре Газеттеер Цомпилед фор Говернмент-вол 1. Неw Делхи, Мадрас: Асиан Едуцатионал Сервицес. ИСБН 978-81-206-0977-8.
Сеwелл, Роберт (1901). А Форготтен Емпире Вијаyанагар: А Цонтрибутион то тхе Хисторy оф Индиа. Архивирано из оригинала 26. 09. 2009. г. Приступљено 06. 12. 2019.
Вергхесе, Анила (2001). „Мемориал стонес”. Ур.: Јохн M. Фритз; Мицхелл, Георге. Неw Лигхт он Хампи: Рецент Ресеарцх ат Вијаyанагара. Мумбаи: МАРГ. ИСБН 978-81-85026-53-4.
Тхапар, Ромила (2003) [2003]. Тхе Пенгуин Хисторy оф Еарлy Индиа. Неw Делхи: Пенгуин Боокс. ИСБН 978-0-14-302989-2.
Мицхелл, Георге (2008). Вијаyанагара: Сплендоур ин Руинс. Ахмедабад: Мапин Публисхинг анд Тхе Алкази Цоллецтион оф Пхотограпхy. ИСБН 978-81-89995-03-4.
Нагарај, D.Р. (2003). „Тенсионс ин Каннада Литерарy Цултуре”. Ур.: Поллоцк, Схелдон. Литерарy Цултурес ин Хисторy: Рецонструцтионс фром Соутх Асиа. Беркелеy анд Лос Ангелес: Университy оф Цалифорниа. ИСБН 978-0-520-22821-4.
Асхер & Талбот, Цатхерине & Цyнтхиа (2006). „Цреатион оф Пан Соутх Индиан Цултуре”. Индиа Бефоре Еуропе. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-00539-5.
Рице, Е.П. (1982) [1921]. А Хисторy оф Канаресе Литературе. Неw Делхи: Асиан Едуцатионал Сервицес. ИСБН 978-81-206-0063-8.
Банг, Петер Фибигер; Колодзиејцзyк, Дариусз, ур. (2012). „Идеологиес оф стате буилдинг ин Вијаyанагара Индиа”. Универсал Емпире: А Цомпаративе Аппроацх то Империал Цултуре анд Репресентатион ин Еурасиан Хисторy. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-1-107-02267-6.
Стеин, Буртон (1989). Тхе Неw Цамбридге Хисторy оф Индиа: Вијаyанагара. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-26693-2.
Олдхам, C. Е. А. W. (1936). „Ревиеwед wорк: Вијаyанагара: Оригин оф тхе Цитy анд тхе Емпире, Н. Венката Раманаyyа”. Тхе Јоурнал оф тхе Роyал Асиатиц Социетy оф Греат Бритаин анд Иреланд (1): 130—131. ЈСТОР 25182067. .

Спољашње везе

Hampi – History and Tourism
www.Hampi.in – Photos, descriptions & maps of the Hampi Ruins.
Archaeos Mapping Project at Vijayanagara – Seasons 1
Archaeos Mapping Project at Vijayanagara – Seasons 2–3
Archaeos Mapping Project at Vijayanagara – Seasons 1–4 Summary
Coins of Vijayanagar
Indian Inscriptions – Archaeological Survey Of India
Hazararama Temple Photographs, 2013
Mahanavami Dibba Photographs, 2013

[capitals-1] Хоwес, Јеннифер (1. 1. 1998). Тхе Цоуртс оф Пре-цолониал Соутх Индиа: Материал Цултуре анд Кингсхип. Псyцхологy Пресс. стр. 43. ИСБН 978-07-0071-585-5.

[Bridges2016-2] Бридгес, Елизабетх Ј. (2016). „Вијаyанагара Емпире”. Ур.: Далзиел, Н.; МацКензие, Ј. M. Тхе Енцyцлопедиа оф Емпире. стр. 1—5. ИСБН 9781118455074. дои:10.1002/9781118455074.wбеое424.

[FOOTNOTEStein19891-3] Стеин 1989, стр. 1.

[Book_of_Duarte_Barbosa-4] Бy Јамес Мансел Лонгwортх паге 204

[The_madras_journal_of_literature_and_science,_year_1882-5] едитед бy Ј C моррис паге 261

[sen2-6] Сен, Саилендра (2013). А Теxтбоок оф Медиевал Индиан Хисторy. Примус Боокс. стр. 103—106. ИСБН 978-93-80607-34-4.

[7] „Мастер План фор Хампи Лоцал Планнинг Ареа” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 30. 4. 2013. г.

[karnata-8] К.V.Рамесх. „Телугу Инсцриптионс фром Вијаyанагар Дyнастy, вол16, Интродуцтион”. Арцхаеологицал Сурвеy оф Индиа. Wхат Ис Индиа Публисхерс (П) Лтд., Сатурдаy, Децембер 30, 2006. Приступљено 31. 12. 2006.

[reviver1-9] Нилаканта Састри 1955, стр. 268

[jambavati-10] Фритз & Мицхелл 2001, стр. 14

[Kannadaempire-11] Хисторианс суцх ас П. Б. Десаи (Хисторy оф Вијаyанагар Емпире, 1936), Хенрy Херас (Тхе Аравиду Дyнастy оф Вијаyанагара, 1927), Б.А. Салеторе (Социал анд Политицал Лифе ин тхе Вијаyанагара Емпире, 1930), Г.С. Гаи (Арцхаеологицал Сурвеy оф Индиа), Wиллиам Цоелхо (Тхе Хоyсала Вамса, 1955) анд Каматх Каматх 2001, стр. 157–160

[karma-12] Кармаркар 1947, стр. 30

[Kulke-13] Кулке анд Ротхермунд (2004), пп. 188

[rice-14] Рице 1897, стр. 345

[telguorigin-15] Сеwелл 1901; Нилаканта Састри 1955; Н. Вентакараманаyyа, Тхе Еарлy Муслим еxпансион ин Соутх Индиа, 1942; Б. Сурyа Нараyана Рао, Хисторy оф Вијаyанагар, 1993; Каматх 2001, стр. 157–160

[onlykingdom-16] Нилаканта Састри 1955, стр. 216

[vidya1-17] Каматх 2001, стр. 160

[History-18] Португуесе травелерс Барбоса, Баррадас анд Италиан Вартхема анд Цаесар Фредерицци ин 1567, Персиан Абдур Раззак ин 1440, Барани, Исамy, Табатаба, Низамуддин Баксхи, Ферисхта анд Схирази анд вернацулар wоркс фром тхе 14тх центурy то тхе 16тх центурy. Каматх 2001, стр. 157–158

[discover-19] Фритз & Мицхелл 2001, стр. 1–11

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[1]

[2]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]