Врбовача (лат. Лентинус тигринус) је врста гљиве из породице Полyпорацеае. Због помало жилавог меса, у народу је позната још и као врбина жилавка.[1]

Врбовача
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
L. тигринус
Биномно име
Лентинус тигринус
(Булл.) Фр. (1825)
Синоними

Агарицус тигринус Булл. (1782)
Омпхалиа тигрина (Булл.) Граy (1821)
Цлитоцyбе тигрина (Булл.) П. Кумм (1871)
Поциллариа тигрина (Булл.) Кунтзе (1891)
Лентодиум тигринум (Булл.) Еарле (1909)
Панус тигринус (Булл.) Сингер (1951)
Плеуротус тигринус (Булл.) Кüхнер (1980)
Полyпорус гердаи D. Крüгер (2004)
Агарицус дуналии DC. (1815)
Лентинус дуналии (DC.) Фр. (1825)
Поциллариа дуналии (DC.) Кунтзе (1891)
Лентинус тигринус вар. дуналии (DC.) Реа (1922)
Лентинус тигринус вар. дуналии (DC.) Ромагн. еx Бон (1985) Агарицус дентицулатус Сцхwеин. (1822)
Лентинус сцхwеинитзии Фр. (1825)
Лентинус цонтортус Фр. (1836)
Лентинус равенелии Берк. & M.А. Цуртис (1849)
Лентинус фимбриатус Цурр. (1863)
Поциллариа фимбриата (Цурр.) Кунтзе (1891)
Лентодиум сqуамулосум Морган (1895)
Панус тигринус вар. сqуамулосус (Морган) Росински анд Робинсон. (1986)
Лентинус гхаттасенсис Хенн. (1898)

Опис уреди

 
Листаст хименофор
 
Елипсоидне споре
  • Шешир је од 2 цм до 10 цм ширине, широко звонастог или конвексног облика, са истакнутом централном депресијом у виду средишњег удубљења.[2] Руб је савијен према доле, код младих плодоносних тела раван, док код старијих може бити изувијан и местимично расцепљен. Бледо до крем је боје, цео прекривен смеђим крпицама, које постају гушће како се приближава центру. На додир је сув.
  • Хименофор је листаст. Листићи су густо збијени, спуштају се низ дршку и налазе се близу један другом. Неједнаких су дужиа. У пошетку су беличасти, а сазревањем плодоносног тела постају окер боје.
  • Дршка је дужине од 2 цм до 4 цм дуга, а ширине око 0,2-0.8 цм. Може бити сужена према врху, често закривљена, пуна, жилава и влакнаста. Дршка је попут шешира тиграста, односно поседује смеђе крпице, које се код старијих примерака губе. На додир је сува. Беличасте је бооје и према врху светлија.
  • Месо је бело и на додир не мења боју. Танко је, еластично и код младих јединки се лако кида. Код зрелих плодонопсних тела је жилаво и нешто тврђе. Нема карактеристичан мирис и укус.
  • Споре су димензија 5–7 x 2–3.5 µм. Мање или више су елиптичне и глатке.
  • Отисак Спора је беле боје. [3]

Јестивост уреди

Јестива су само млада плодоносна тела. Због жилавог меса, користи се само термички обрађена или сушена, у виду зачина. Поседује благ укус.[4]

Екологија уреди

Сапротрофна је врста на деблима или пањевима.

Распрострањеност и станиште уреди

Широко је распрострањена врста, поготову у подручјима са топлијом климом. Најчешће се може наћи на оболелим деблима или пањевима листопадног дрвећа попут врбе, тополе или букве. Плодоноси у групама, плавним шумама. Може се наћи од касног пролећа до јесени.[5]

Могућност замене уреди

Неолентинус лепидеус (Фр.) Редхеад & Гиннс је веома слична врбовачи, због тиграстог шешира. Такође расте на пањевима и оболелима деблима, али црногоричног дрвећа. Разликују се по томе што Неолентинус лепидеус поседује масивнију дршку и ређе листиће хименофора.[5]

Референце уреди