Вредност у употреби
Вредност у употреби је нето тренутна вредност (НТВ) прилива новца или других бенефиција које имовина генерише одређеном власнику, при одређеној употреби.
У САД-у, процењује се да је вредност у употреби нижа него највећа и најбоља вредност, те је она, стога, у суштини нижа него тржишна вредност.
У случајевима када власник има одређене бенефиције, попут изузетног финансирања, агломерационе бенефите или непроменљиво зонирање, вредност може бити изнад тржишне вредности и у том случају се сматра инвестиционом вредношћу.
Међународни стандарди о процени уреди
Тренутно издање међународних стандарда о процени (ИВС 2007) подржава дефиницију међународних рачуноводствених стандарда (МРС), која дозвољава вредности испод или изнад тржишне вредности:
- Вредност у употреби Тренутна вредност будућих прилива новца који се очекују од имовине или јединице генерисања новца.[1]
Према дефиницији из ИВС2, инветициона вредност је процена, еквивалентна рачуноводственом концепту вредности у употреби. Док МРС дефинишу рачуноводствене концепте фер вредности и вредности у употреби у операционом смислу, ИВС дефинишу тржишну вредност и инвестициону вредност преко генерализованих дефиниција.
Референце уреди
- ^ „Еxпосуре Драфт оф Пропосед Ревисед Интернатионал Валуатион Стандард 2 - Басес Отхер тхан Маркет Валуе, Јуне, 2006” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 21. 06. 2007. г. Приступљено 19. 03. 2018. (204 КиБ)